Vino je vino tek kad
odleži u hrastovini
Drvena bačva od 100 litara košta oko 8.000 dinara i jeste skuplja, al' je zdravija. Plastika je derivat nafte, pa kad vi uspete u bure kupus i so, sve se ta plastika pomeša i tu naftu posle jedete s kiselim kupusom, objašnjava čika Kosta

Može crno vino da se toči iz staklene flaše. Može i iz plastičnog balona. Ali, nikada ne klizi niz nepce tako dobro, kao kad pošteno odleži u buretu od hrastovine. To možda i najbolje zna Konstantin Kosta Popović, koji poslednjih 16 godina provodi u omalenoj radionici na kraju Bulevara kralja Aleksandra.

Okružen daskama, metalnim obručima i stolarskim mašinama, čika Kosta se sa setom priseća vremena kada se bačvarsko-kačarskim zanatom u prestonici bavilo barem trideset majstora. A danas, knjiga spala na jedno slovo. I to njegovo. Jedina je ovo bačvarska radnja u Beogradu, a možda i šire, jer su mu bačve na popravku donosili i iz mesta udaljenih i po sto kilometara.

Zanat je tri godine učio u Valjevu. Majstori, kaže, bili pravedni i ne preterano strogi, posebno ako je učenik dobar i poslušan. Majstorski ispit položio je u Beogradu, u 25. godini, a posle škole shvatio da je slaba vajda od burića i kaca, od nečega se drugog valjalo živeti. Mnogo godina kasnije, bačvarstvu ga vratio strah da će ovaj umetnički, stari zanat, potpuno izumreti.
- Težak je ovo zanat. Strogo sezonski, jer se bačve prodaju samo tokom jeseni, kad se beru šljive, kupus, grožđe... A računi za radnju moraju da se plaćaju svih 12 meseci. Zato bi i ova radnja propala da se dopunski ne bavim i stolarskim zanatom - priča Popović.

Mnogi bi želeli da kupus ili rakiju čuvaju u drvenoj bačvi. Dođu, zagledaju, a onda, čim čuju cenu odustanu i reše da kupe plastičnu.
- Plastika je skroz zamenila drvo jer je jeftinija. Drvena bačva od 100 litara košta oko 8.000 dinara, a ako se dobro održava može da traje po 50 godina. Jeste skuplja, ali je zdravija od plastične. Jer, plastika je derivat nafte, pa kad vi uspete u bure kupus i so, sve se ta plastika pomeša i tu naftu posle jedete s kupusom - objašnjava čika Kosta.

Najdraži mu je posao bio popravka ogromnih drvenih kaca za kupus u Sportskom centru "25. maj". Veliki je to posao bio, sve je alat i mašine na teren morao da nosi, al' je vredelo. Pravio je i vinske bačve za pivnicu na Avali, a jedna mu mušterija tražila da mu napravi bure od 50 litara, koje je kasnije odneo sa sobom u inostranstvo. Kupac često ima zahteve, ali majstor uvek ima poslednju reč.
   
      

Dud i bagrem za rakiju

Majstor Kosta odaje nam tajnu da bure ne može da se pravi baš od svakog drveta, a to zavisi i od namene. Tako se burići za vino prave isključivo od hrastovine, suve i bez čvorova, a za rakiju od dudovog i bagremovog. Što da bi duže trajalo, što zbog ukusa. Tako su, kaže Popović, sva "Rubinova" burad za vinjak, stara i po 100 godina, isključivo od hrastovine. Kupus može najviše da trpi, pa za njega kaca može da bude od skoro svakog drveta.
      
      
      
   

- Nije to tako lako, samo sedneš i napraviš bure. Nego mora da se zna i matematika, a ne samo zanat. Sve se to prvo proračuna, koliko treba da bude litara, visina, širina. Drvo se suši godinu dana po santimetru debljine, pa se onda štesuje pod određenim uglovima, da bi moglo da se sastavi jedno u drugo. Zatim se delovi sastavljaju, a drvo se spali na vatri jer se samo ugrejano može saviti i onda se dobija onaj pauk. Okolo se postave obručevi, zategnu se i to je prosto bure. Ima i složenijih, elipsastih, koja zahtevaju veće znanje majstora. A koliko će vremena trebati da se napravi, zavisi od tehnologije. Pa, ako imate dobre mašine, treba jedno deset do 15 sati - kaže Popović.

I odmah može da se koristi, samo se opere toplom vodom. Samouvereno kaže da nema ni potrebe da se proba, jer zna šta pravi. Za njega ona narodna "drži vodu dok majstori odu" ne važi, mada se dešavalo da dođu mušterije i sa tim problemom.

- Desilo se da čovek kupi moju kacu, drži tokom zime u njoj kupus, a posle je godinu dana drži u podrumu, na promaji. I, posle se žali da curi. Pa onda kacu pregledam i obruče dotegnem i bude ko nova. I opet plati, jer nije moja greška što on kacu nije čuvao. Kad čovek ima registrovanu radnju, mora da radi kvalitetno i da koristi dobru građu. Jer imate ulicu i broj, pa kupac zna gde da vas nađe. A, kad bure kupi na pijaci, a ono posle procuri, nema kome da se žali. I onda s tim buretom pravo kod mene, a često takva burad i ne mogu da se poprave, jer to samo liči na bure, al' nije - kazuje majstor.

Cela porodica zaposlena je u firmi "Univerzal-Popović". Radnika ni učenika zasad nema, ali planiraju da ih zaposle čim bude završena nova, velika hala. Ali, često upravo u ovu radionicu na praksu dolaze srednjoškolci. I, kaže majstor, zanimljivo im je to, radoznali su i hoće da uče.

- U novoj hali ćemo proizvoditi buriće i kace, ali i profesionalne merdevine - dvokrilne, lamelirane i trodelne - razvlačeće, koje je ranije pravio "Elan", a poslednjih nekoliko godina "Univerzal - Popović"-optimistično odaje svoje planove Popović, jer, bez obzira na godine, kaže da se još dobro drži i ima ciljeve koje tek treba da ostvari.
A. Klarić