Vino i njegova proizvodja, upotreba, uticaj na ekonomiju i kulturu su toliko obuhvatna i komplikovana da je jako tesko dati kratak i istovremeno pregledan opis.
Mislim da prvo dam kraci opis najvaznijih vrsta vinskog grozdja, pa da odatle krenemo u analizu gotovih proizvoda, samog vina.
Sto bi Djura reko, ne zamerite mi na stilu i jeziku kad pricam ovinu, jer je tad sve ostalo nevazno.

Riesling
Riesling je klasično nemacko grozdje koje se takmiči sa Chardonnay grozdjem za titulu najboljeg belog vinskog grozdja na svetu.
U Nemackoj (Rehn, Nahe, Mosel, Saar) se gaji na vise od 19 000 ha, sto je preko 80% evropske proizvodje rizlinga.
Pokrajina Alsace u Francuskoj irna oko 3 000 ha a Austrija negde oko 2 000 ha pod rizlingom,
Rizling je nisko produktivna loza koja kasno sazreva ali zato daje delikatna vina sa izuzetnim mirisom meda i neverovatno cvetnim bukeom.
Rizling je podložan napadu gljive bortrytis sto omogućava proizvodju slatkog, desertnog vina (beerenauslese), neverovano visokog kvaliteta ali i cene.
Rizling se uspesno gaji u Australiji i Ameirici (Kalifornija).
Ime rizling se cesto zloupotrebljava uglavnom u Italiji ali i u zemljama bivše "istočne Evrope"

Chardonnay
Grozdje za proizvodnju šampanjca i belog bourgogne ( Chablis, Montrachet, Meursault, Pouilly-Fuiss) vina.
Daje bogato, snažno vino sa puno ukusa i karaktera. Kao mlado je siromašnije aromom od rizlinga ali pri odlezavanju razvija neprevazidjeno bogat ukus u buke.
Chardonnay pokazuje neverovatnu moć varijacije zavisno od mesta uzgoja:
Chablis vina su poznata po karakteristinom mirisu minerala, Meursault vina su poznata po ukusu badema i lesnika, a Chardonnay iz Napa Valley ima bogat miris voća.
Chardonnay je podložan napadu gljive bortrytis sto omogućava proizvodnju slatkog, desertnog vina poznatog u ćelom svetu pod imenom Sauternes (zaslužuje pozeban osvrt).
Chardonnay se uspesno aklimatizovao u Austriliji, Oregonu, Novom zelandu i severnoj Italiji.

Cabarnet Sauvignon Bordeaux grozdje
Najtipicnije grozdje sa najvećom mogućnošću adaptacije na sve toplije podloge i u stanju da daje prvoklasna vina bez obzira u kom delu sveta to bilo.
Cabarnet Sauvignon sazreva kasno, daje intenzivnu boju vinu, jak miris borovnice a ponekad i poljskog cveca. Sadrži mnogo tanina (kiselina iz kozice grozdja koja konzervira vino i daje mu opor ukus i tamnu boju. Izuzetno važan sastojak i biće vise reci o njemu.
Zbog velike količina tanina vina od cabarnet Sauvignon grozdja traže odlezavanje, kako u buretu tako i u flaši, pri čemu razvijaju svoje osobine zbog kojih su poznata i cenjena u svetu. Ne piju se mlada.
Najbolji razultati sa njima se postižu ako stare u hrastovim buradima i ako su pomesana sa vinom od merlot grozdja kao sto se to radi u Bordeaux-u, Cabarnet Sauvignon se, pored Francuske, uspesno gaji i u Australiji, Južnoj Africi a i u Kaliforniji,

Pinot Noir
grozdje za bourgogne i za šampanjac
Najbolje grozdje za proizvodnju crnog vina na svetu ako se proizvodi na pravom mestu a to je Cote d'Or u Bourgogne distriktu. Sladje, bogatijeg karaktera i sa manje tanina od Cabarnet Sauvignona. Nikada se ne mesa osim pri proizvodnji šampanjca Jedinno je dozvoljeno vinsko grozdje u Cote d'Or u Bourgogne (Chambertin, Romane, Corton, Beaune) distriktu.
Pinot Noir, kada je na vrhuncu ima sve: miris, aromu, telo, stukturu i mogućnost da pokloni neverovatno uživanje za onoga ko ga pije.
U Champagne distriktu se Pinot Noir presuje i odmah odvaja od kozice, koja inače boji vino, i taj beli vinski sok je glavni sastojak belog šampanjca. To je mali kurioztet da se beli šampanjac pravi od crnog grozdja.
U Nemackoj i bivšoj "istočnoj Evropi" daje laka vina koja su pitka ali tanka i daleko od originala.
Pinot Noir iz Kalifornije i Australije privlači sve vise pažnje ljubitelja vina iz celog sveta.

Merlot
Rodjak sa cabarnet. Gaji se u Bordeaux distriktu (St-Emillion och Pomerol).
Sazreva ranije nego cabarnet i daje mesnata i meka vina koja brze sazrevaju od cabarnet vina.
U Medoc oblasti (Bordeaux) se mesa sa cabarnet sauvignonom i zastupljen je sa skoro 75%.
Čist merlot daje izvanredna vina u severnoistocnoj Italiji, južnom Tirolu a isto tako i u svezijim oblastima Kalifornije.
Iako popularan kod "širokih masa" prosecnih poznavalaca vina, svoju slavu je dobio kao sastojak još slavnijih Bordeaux vina.

Muskatell
Lako prepoznatljivo vinsko grozdjre, kako po ukusu tako i po mirisu koji podseca na stolno grozdje.
Ima ga belog i crnog.
Sva muskatel vina su, sa izuzetkom vina iz Alzasa, Bugarske i jednog malog dela vina iz Austrlije, slatka.
Najbolji francuski muskatel se gaji u Beaumes de Venice u blizini Avignona. Muskatel se gaji u ćelom svetu

Sauvignon Blanc
Najplemenitije belo bordeaux grozdje koje se upotrebljava zajedno sa semilloni muskatell grozdjem pri proizvodnji suvih i slatkih bordeaux vina.
Čist sauvignon Blanc daje interesantna, laka vina čistog ukusa i mirisa; kao u Pouilly, Sancerre, Touraine
U priobalskin dolinama Kalifornije daje suva vina, zlatne boje i izrazitog karaktera.

Champagne
Za većinu vinopija šampanjac predstavlja nešto svečano i penusavo čemu se ne pridaje neki veći značaj. Pije se obično u svečanim prilikama, svadbama, praznicima i za novogodišnju noć. Ponekad, u izuzetnim prilikama i kao aperitiv. Šampanjac za mnoge predsavlja prvo luxuzno pice pa tek onda vino. To je šteta kako zbog samog vina tako i zbog sposobnih proizvodjaca ovog plemenitog vina. Kvalitetan šampanjac se može uspesno nositi sa naj boljim svetskim belim vinima i kao pratilac luksuznih jela, posebno od ribe. Probajte slobodno da zamenite belo vino šampanjcem, dok jedete ribu, pa će te videti razliku.

Gde se proizvodi šampanjac?
Champagne je najsevernija vinska oblast u Francuskoj. Nalazi se 150 km. Na severoistoku od Pariza. Ime champagne je rezervisano kako za sam proces proizvodnje vina, tako i za odredjeno geografsko područje. Šampanjac proces se upotrebljava kada bilo koje vino želimo napraviti penusavim. Proces se može primeniti na svako vino. Proizvodjaci penusavih vina iz vanevropskih zemalja obično tvrde da je proces odlučujući pri proizvodnji šampanjca i to koriste kao argument pri prodaji svojih "sampanjaca" i uporedjuju ih sa šampanjcem iz istoimene oblasti. Pri tome precutkuju da su vina iz šampanjac oblasti bila medju naj boljima na svetu pre nego sto su se počela praviti penusavim. Naravno, bilo bi pogrešno tvditi da je svaki šampanjac bolji od bilo kog penusavog vina iz nekog drugog dela sveta. Ali dobar šampanjac poseduje jedinstvenu svezinu, prepoznatljiv stil i prijatan stimulans koji ni jedno vino na svetu ne može zameniti.

Kako se (ukratko) pravi šampanjac?
Dom Prignon (ili neki njegov savremenik) je pronašao način da napravi penusavo vino. Tajna je u drugom vrenju vina u flaši, pri čemu se se stvaraju ti famozni mehurici ugljendioxida koji, pri pijenju šampanjca, ubrzavaju apsorbaciju alkohola od strane organizma i odatle dolazi onaj munjeviti efekat koji rezultira u crvenim obrazima i dobrom raspoloženju. Kada se mlado vino flašira, doda mu se malo šećera i pesebna vrsta kvasca. Zatim se ostavlja da tako flaširano lezi u tamnom i hladnom podrumu.
Kvasac reaguje na šećer i to famozno drugo vrenje počinje. Taj, prirodni proces, stvara mehurice i sampanjcev karakterističan ukus. Posle vrenja flaše ostaju da leže na svom mestu različito dugo, da bi šampanjac stario u skladu sa receptom koji konkretna firma primenjuje. Mrtve ćelije kvasca stvaraju talog kod čepa, jer flaše se lageruju sa čepom na dole i svakodnevno po malo pomeraju oko vertikalne ose. Kad je šampanjac gotov, izvrši de "degorgering", znaci ukloni se stari čep i talog i flaša se definitivno zatvori čepom i žicom.

Zašto je šampanjac tako skup?
To je uslovljeno ogranicenoscu areala koji se zove šampanjac sto ograničava volum proizvodnje. Isto tako nesigurna! Klimatski uslovi znaju cesto da imaju uticaja na količinu ubranog gozdja. Grozdje se bere ručno. Masinskim beračima je ovde pristup zabranjen jer samo zrela i ćela zrna grozdja mogu da služe za proizvodnju pravog šampanjca.

Koje se grozdje koristi?
Uglavnom dve vrste: crno Pinot Noir i belo Chardonnay. Proporcije pri mesanju sokova ovih dveju vrsta grozdja zavise od firme koja ih mesa. U principu se može reci da šampanjac dobije svoju punoću, zaokruzenost i snagu od
Pinot Imoir-a a svezinu i protivtezu snažnijem Pinot Noiru, od Chardonnay-a.

Razni tipovi šampanjca:
 
Blanc des Blancs:
Šampanjac napravljen od čistog Chardonnay-a. Lak, elegantan i sa puno svezine. Moraju odležati par godina inače mogu biti malo prekisela kao mlada.

Blanc des Noirs:
Šampanjac napravljen od čistog Pinot Noir grozdja. Fantastično komplexan i bogat ukusom šampanjac.

Rose:
Jedno vreme zaboravljen, doživljava renesansu u nekim delovima sveta. Najveći delom je, kao sto sam već spomenuo, šampanjac mesavina belog i crnog grozdja.

Po kvalitetu se šampanjac deli na:

Extra Cuve de Rserve
Standardni, obično vredan svoje cene ako se proizvodi od poznatijih firmi. Obično na etiketi stoji nešto kao:
Extra Cuve de Rserve.

Millsime
Jednu stepenicu vise je šampanjac sa godimom proizvodnje-millesime. Dosta je skuplji i obično ima izvanredan buke i jako dug prijatan ukus u ustima posle ispijanja. Cesto je naj bolji u smislu kavalitet za uloženi novac.

Cuvees de prestige
Stigli smo i do ponosa raznih firmi i njihovih luksuznih sampanjaca. Obično imaju vlastita imena, neka su sa godinom proizvodnje a neka ne, prodaju se u specijalno dizajniranim flašama. Da li su vredna svoje cene? Teško je reci ali obično ne. Ima i izuzetaka: Bellinger (RD), Pol Roger (PR), Krug (Clos de Mesnil), Veuve Cliqout (Grand Dame), Taittinger (Comtes de Champagne), Moet & Chandon (Dom Perignon)Lista bi mogla biti još duža ali mislim da je i ovo dovoljno.

Crement
Šampanjac sa pola uobičajene količine ugljendioxida koju mnogi smatraju bolje pase uz hranu. Stvar ukusa.
Jednostavniji šampanjac se sevira na 7-10 stepeni a staruji i kompleksniji i do 13 stepeni. Treba ga servirati u uskim čašama da bi zadržao sto vise ugljendioxida.

Nadam se da vam ovaj tekst može pomoći pri kupovini i pri uživanju šampanjca. Ja bar doživljavam stvari koje poznajem na mnogo licniji način nego kad konzumiram nepoznato


Razlika izmedju bukea i arome je sledeca:

Aroma je miris karakterističan za vrstu grozdja od kojeg je vino pravljeno i koji se pojavljuje pri pijenju vina.
Buke je miris koji je znatno kompleksniji i nastaje kao rezultat starenja/sazrevanja vina.
Vino je izloženo stalnim hemijskim procesima dok odlezava i vremenom razvija nove osobine i mirise.
Taninska kiselina gubi na snazi i oporosti, menja boju od purpurno crvene u malo braonkastu.
Vino postaje mekše, toplije i sa sve izraženijim bukeom u kome se mogu naći mnogi mirisi, zavisno od treniranosti i iskustva sa hranom i pićem.
Ja mislim daje veoma važno prodiskutovati kako čuvati vina itd.
Pre svega činjenica je da veoma mali broj ljudi ima specijalizovane uslove za smestaj i čuvanje vina. Prema tome nećemo se daviti o tehnikalijama.
Naši pretci nisu imali rashladne uredjaje i ostale drangulije, tako da i mi svi takodje danas imamo cosak u podrumu, malo tamniji i malo hladniji. To je dosta za početak. Zapamtite jednu stvar:
Bolje i hladnija temperatura nego POVIŠENA. Jedan od sastojaka vina je ALKOHOL. (Ima vina i bez alkohola, ali J...s ti taka vina). Alkohol je veoma nestabilan na povišenim temperaturama.
Kada vidite flašu sa čepom koji je počeo da "izlazi" znajte da je to vino bilo izloženo povećanoj temperaturi i šanse su velike daje "prokuvalo".
Ovde pričamo o vinima sa čepovima (pampur, itd.), ne diskutujemo vina sto imaju zatvarač poput pivske flaše, ili ne daj Boze sto amerikanci i ponajviše kupuju u kutijama (malte ne mlecnim)!
Kada skinete foliju (ili kad je kelner skine) odmah će te znati kako je vino čuvano. Čep treba da je čist i bez ičega. Kod starijih flaša može se naći pomalo i "budji" sto ne mora da znaci da vino nije dobro, ako je samo sa spoljne strane.
Kada se čep izvadi treba ga pomirisati (stranu koja je bila u flaši) za miris budji. Ako je taj miris prisutan najverovatnije da je i vino propalo (CORKED)!
Pogledajte da li je čep mokar. Ako nije mokar znaci da je flaša stajala uspravno, sto nije dobro. Mokar čep vam govori da je flaša ležala položeno kako treba. Takodje je važno videti da li ima "taloga" na čepu. Ako ga ima na čepu, ima ga i u flaši, tako da vino treba pažljivo sipati ili "Decant" tj pažljivo presuti u bokal ili cistu flašu (Decanter).
Ako grlić flaše nije čist kelner ga treba očistiti pre nego sipa vino preko toga (sto se nahvatalo spolja).
Ako ste u restoranu pomirisite ČASU pre nego je upotrebite. Naime restorani upotrebljavaju dezinfekcioni detergent. Miris toga detergenta je "bolnički" (malte ne kao jod), ali taj miris nestane za 30 - 40 minuta. Ako su case tek oprane taj miris će pokvariti miris a uz to i ukus i najboljeg vina.Mnogi ljudi u restoranu vraćaju vino kao pokvareno zbog tog detergenta.

a Chandon?

ete ti na 

U to ime Ziveli :drunk: [smilie=frisko41.gif]