Vilijam Volas (oko 1272—23. avgust 1305) je bio škotski vitez i vojskovođa, koji je predvodio otpor engleskoj okupaciji Škotske tokom značajnog perioda Ratova za škotsku nezavisnost. Po njegovom liku je snimljen film "Hrabro srce" sa Melom Gibsonom, koji je dobitnik dva Oskara, ali je istorijski podosta neutemeljen.

Poreklo

Tradicija često opisuje Volasa kao običnu osobu, za razliku od njegovog zemljaka Roberta Brusa, koji dolazi iz visokog plemstva. Volasaova porodica je pripadala niskom plemstvu i poticala je od zemljoposednika iz Velsa.

Dok jedni navode godinu rođenja 1272, drugi navode 1276. Njegova dva ujaka sveštenika učila su ga francuski i latinski.

Škotska u Volasovo vreme

U vreme Volasova rođenja kralj Aleksandar III Škotski vladao je već dvadeset godina. Taj period vladavine obeležen je mirom i ekonomskom stabilnošću. Kralj Aleksandar III Škotski je uspešno odolevao engleskim zahtevima da prizna vazalstvo Škotske. Umro je 1286. nakon pada s konja. Nije imao žive dece, pa su škotski plemići proglasili njegovu četvorogodišnju unuku Margaretu Škotsku kraljicom Škotske. Pošto je bila maloletna stvorena je vlada da vlada do njenog punoletstva. Kralj Edvard I iskorištava škotsku političku nestabilnost, pa sklapa dogovor sa škotskim plemstvom, po kome se Margareta Škotska zaručuje za sina engleskog kralja. Po dogovoru Škotska bi trebala zadržati status odvojenog kraljevstva. Međutim Margareta je obolela i umrla je sa 8 godina (1290) na putu u Norvešku. Odmah su se pojavili brojni pretendenti na škotski presto.

Škotskoj je pretio dinastički rat, pa su plemići pozvali engleskog kralja Edvarda I da arbitrira. Edvard I je zahtevao da najpre njega priznaju vrhovnim gospodarem Škotske. Posle početnog otpora, svi sem Džona Bejliola i Roberta Brusa Petog prihvataju Edvardov preduslov. Konačno novembra 1292. na velikom feudalnom sudu presuda je donesena u korist Džona Bejliola, čiji je zahtev imao najjače uporište u zakonu.

Ishod velike presude je bio pošten i legalan, ali Edvard I je nastavio da koristi dobijene političke koncesije da bi umanjio nezavisnost Škotske. Pozicija novog škotskog kralja Džona Bejliola postala je teška, pa je Bejliol prekršio obećanje i odbio da se pokloni Edvardu marta 1296. Edvard I je odgovorio napadom krajem marta 1296. na škotski pogranični grad. Pobio je gotovo sve škotske pobunjenike, čak i one koji su otišli kućama. Škoti su izgubili i u bici kod Danbara, a krajem jula Džon Bejliol je bio prisiljen da abdicira. Formalno poklonjenje Edvardu I u avgustu 1296. izvršilo je oko 2.000 škotskih plemića. Prethodno je uklonjen škotski kamen, na kome su krunisani svi škotski kraljevi.

Borba protiv Engleza

Volasov otac je ubijen u bici 1291. i tako je posejano seme mržnje prema stranoj okupaciji Škotske. Sam Volas se posvadio sa nekoliko engleskih vojnika. U prepirci je ubio nekoliko vojnika i za njim je bila izdana poternica. Nastavio je sa napadima i pojedinačnom osvetom. Posle toga njegova grupa pobunjenika je ostvarila pobede u manjim okršajima. Pobunjenici i njihovi jataci su pretrpeli težak psihološki udarac kad je škotsko plemstvo prihvatilo engleske zahteve.

Volas je sa pobunjenicima napadao tipičnom gerilskom taktikom "udri i beži". Oslobodio je mnoge gradove, kao Aberdin, Pert, Glazgov, Dandi i sve zemlje severno od Forta. Volas je imao podršku svoga ujaka, koji je bio šerif Ajšira. Engleski kralj Edvard I odlučuje juna 1297. da eliminira većinu saveta barona okruga Ajr, a slično da učini i u susednom okrugu. Vilijam Volas je stigao prekasno da spasi škotske plemiće. Volas je napao celi engleski garnizon u Ajru, zatvorio ga i zapalio pobivši sve engleske vojnike unutar garnizona. Kada je stigla vest da su Englezi ubili neke škotske plemiće pobunjenički pokret je ojačao. Gerilski rat se pretvorio u otvoreni rat.

Bitka kod Sterling Bridža

Volas je postigao pobedu 11. septembra 1297. u bici kod Sterling Bridža. Iako je Engleza bilo mnogo više Škoti su pod vođstvom Vilijama Volasa i Endrua Marija strahovito porazili englesku profesionalnu vojsku. Oko 300 engleski konjanika i 10.000 pešaka je prešlo na severnu stranu reke. Postojao je uzak most, koji je sprečavao da prelazi veliki broj vojnika. Škoti nisu kretali u napad dok nije polovica Engleza prešla na njihovu stranu reke. Kad su prešli, Škoti su počeli da brzo ubijaju Engleze, pa su Englezi krenuli u povlačenje preko mosta, koji nije dozvoljavao prelazak velikog broja vojnika. Pod prevelikom težinom most se srušio zajedno sa engleskim vojnicima. Mnogo engleskih vojnika se pri tome podavilo, a veliki broj je stradao na škotskoj strani reke.

Endru Mari je umro od ranjavanja tri meseca nakon bitke. Vilijam Kroford je sa 400 oklopljenih konjanika završio akciju proterujući Engleze iz Škotske. Posle bitke Robert Brus je odlikovao Vilijama Volasa i imenovao ga vođom škotske vojske. Volas dobija titulu sera. Šest meseci posle bitke Volas napada i samo englesko tlo. Napao je Jork, očisto celu okolinu i opsedao grad. Cilj je bio da se pokaže da su Škoti u stanju da Engleskoj nanose udarce i na njenom tlu.

Bitka kod Falkerka

Englezi ponovo vrše invaziju Škotske 1. aprila 1298. Zauzeli su nekoliko zamkova i harali su po okolini, ali Volas nije ulazio u otvorenu bitku sa njima. Škoti su prihvatili da se kod njih vodi politika spržene zemlje, a Englezima je manjkalo snabdevanja i hrane, pa je opao moral engleske vojske. Konačno dolazi do bitke kod Falkerka.

Volas je svoje kopljanike postavio u 4 kružne ježaste formacije, okružene obrambenim zidom od zašiljenih kočeva. Englezi su napali konjicom izazivajući katastrofu u redovima škotskih strelaca. Škotski vitezovi su se povukli, pa su Englezi napadali ježaste formacije. Po svoj prilici engleski strelci su stvorili rupe u ježastim formacijama i Englezi su slomili preostali otpor. Škoti su izgubili jako mnogo vojnika. Volas je uspio pobeći, ali njegov ugled je bio bitno narušen. U bici je ubijen Džon Grejam, koji je bio drugi u lancu škotskog komandovanja. Prema jednom izveštaju Volas je tokom borbe ubio majstora engleskih templara.

Posle poraza u bici kod Falkerka Vilijam Volas je pre septembra 1298. dao ostavku na mesto komadanta škotske vojske. Zajednički zapovednici postaju Robert Brus i Džon Kamin. Džon Kamin je bio rođak Džona Bejliola i bio je neprijatelj Roberta Brusa. Brus se 1302. pomirio sa engleskim kraljem Edvardom I.

Vilijam Volas je otišao krajem 1298. na dvor francuskog kralja Filipa IV Lepog, da traži pomoć u škotskom ratu za nezavisnost. Dok su putovali u Francuskoj napao ih je čuveni pirat Ričard Longovil. Volas ga je uspio zarobiti i predao ga je u Parizu francuskom kralju. Škoti su uspeli da nagovore francuskog kralja da dade piratu slobodu, neophodnu da izaziva probleme engleskoj floti.

Volas je služio u škotskoj gardi u Francuskoj i pobedio je Engleze u dve bitke. Odlazio je i u Rim da traži podršku za Škotsku. Vraća se 1303. u Škotsku, zajedno sa svojim ljudima. Vrativši se u Škotsku jedva je izbegao zarobljavanje od strane Engleza.

Valasovo zarobljavanje i smrt

Volas je izbegavao zarobljavanje sve do 5. avgusta 1305, kada ga je škotski vitez lojalan Englezima izdao i predao engleskim vojnicima blizu Glazgova. Odveden je u London i suđen je u Vestminsterskoj palati, gde je krunisan vencem od hrasta, što je značilo da je kralj izopštenih od zakona. Na optužbe je odgovarao da on nikad nije bio engleski podanik, pa ne može ni biti izdajnik Engleske.

Nakon presude Volasa su 23. avgusta 1305. golog vukli konji po jednom trgu u Londonu. Bio je udavljen i raščerečen. Najpre je bio zadavljen, pa pušten, zatim je kastriran, odsečena mu glava i nakon toga je raščerečen. Glava mu je bila nabodena na vrh Londonskog mosta. Njegovi drugi delovi tela su bili posebno prikazivani po drugim gradovima.


Izvor: Wikipedia

Mel Gibson 


Bem ti smrt........strasno