Vilhelm Akerman

Vilhelm Fridrih Akerman (nem. Wilhelm Friedrich Ackermann; 29. mart 1896, okrug Heršajd, Nemačka – 24. decembar 1962, Lidenšajd, Nemačka) bio je nemački matematičar najpoznatiji po Akermanovoj funkciji, važnom primeru u teoriji izračunljivosti.

Akerman je doktorirao na Univerzitetu u Gotingenu 1925. godine sa tezom Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, koja je bila dokaz konzistentnosti aritmetike očigledno bez potpune Peanove indukcije (mada je u tezi koristio npr. indukciju tokom svojih dokaza). Od 1929. do 1948. godine, Akerman je predavao u gimnaziji Arnoldinum u Burgštajnfurtu, a onda u Lidenšajdu do 1961. godine. Takođe je bio dopisni član Akademije nauka (Akademie der Wissenschaften) u Getingenu i bio je počasni profesor na Univerzitetu u Minsteru (Vestfalija).

Godine 1928, Akerman je pomogao Davidu Hilbertu da pretvori svoja predavanja iz perioda od 1917. do 1922. godine o uvodnoj matematičkoj logici u tekst, Principi teoretske logike. Ovaj tekst je sadržao prvi prikaz logike prvog reda, i predstavio je problem svoje kompletnosti i odlučnosti. Akerman je kasnije sastavio dokaze konzistentnosti za teoriju skupova (1937), potpunu aritmetiku (1940), logiku slobodnog tipa (1952), i nove aksiomatizacije teorije skupova (1956).

Literatura
1928. "O Hilbertovom sastavljanju realnih brojeva" u Jean van Heijenoort, izd., 1967. Od Fregea do Gedela: Izvorna knjiga u matematičkoj logici, 1879-1931. Štampa Harvarda:- 493-507.
1950 (1928). (sa Davidom Hilbertom) Principi teoretske logike. Čelsi. Prevod nemačkog izdanja iz 1938.
1954. Rešivi slučajevi problema odluke. Severna Holandija.

Izvor: Wikipedia