U novom feljtonu, naš novinar istražuje svet vlaških vračara. U poslu koji je trajao nekoliko godina intervjuisao je gotovo sve poznate vračeve i vračare a takođe, i mnogobrojne žrtve magije. Tekstovi su vredan etnološki zapis iz Istočne Srbije i opisuju fantastičan svet u kojem postoje bića poput zmajeva, karakondžula, vila i veštica


Piše Zlatimir Pantić

Još iz vremena Marka Kraljevića i Miloša Obilića (po epskoj narodnoj pesmi), postoji verovanje da se na planinama u neposrednoj blizini Dunava povremeno pojavljuju misterioza stvorenja. Legenda kaže da je Marko Kraljević bio zmajski sin i da je imao dar da komunicira sa nekim čudnim silama. Tako je i miročkoj vili Ravijojli naredio da iz mrtvih podigne njegovog pobratima Miloša, kojeg je ustrelila. Vila je bez pogovora u planini nabrala lekovito bilje i njime oživela Markovog pobratima. Po kazivanju ljudi iz tog kraja, ali i iz sela u podnožju Miroča, vile koje su se ovde povremeno javljale nisu slučajne gošće, nego su to preobraćene sile, pristigle posle proterivanja zla sa rumunske strane. I u rumunskim planinama, Karpatima i Muncima, priča se o sličnim bićima koja nanose štetu ljudima i njihovom okruženju.
Nedavno smo o toj temi u Negotinu razgovarali sa poznatim rumunskim vračem Katalinom Falceskuom iz čuvene vračarske porodice podno planine Munci. On nam je, između ostalog, rekao i ovo:
“U istočnoj Srbiji sam boravio šest godina i stekao utisak da u podmiročkim i poddelijovanskim selima ima više vračara nego na drugim mestima. Mnoge sam lično upoznao i hteo da uporedim način mađijanja vlaških i srpskih vračara. Ima dosta sličnosti, ali i bitnih razlika. Nije u pitanju samo basma, tekst koji vračara izgovara, nego su mnogo važniji rekviziti, vreme i mesto izvođenja. Na primer, za prizivanje šumske majke i vile, potrebna su čista mesta - proplanci, livade, izvorišta, bistri potoci... dok kod proterivanja veštica, more, čume ili karakondžule treba tražiti isključivo nečista mesta - bunjišta, guvna, groblja, vodenice... Rumunske vračare se i u slobodnom vremenu usavršavaju i istražuju nove metode mađijanja, odnosno vračanja. Cela moja porodica opsednuta je tim pozivom, a pogotovo majka i baba. Još kao dete, ušao sam u sve tajne ovih rabota, pomno pamteći mnoge pojedinosti, jer je to mukotrpan i iscrpan posao.
- Uoči svakog mađijanja ili proterivanja zlih sila na planine susednih zemalja, treba biti fizički i psihički pripremljen, što iziskuje veliki napor. Ako rumunska vračara hoće da uspe, mora da se podvrgne krajnje rizičnim radnjama, a ako hoće da radi samo zbog novca i da se reklamira na razne načine, onda ne mora ništa da vežba, jer ništa i ne zna. Takva proricanja ili mađijanja su bez svakog smisla, bez znanja, moći, volje i unutrašnjeg nagona, bez želje da se istinski pomogne.

Život u okruženju vila

Katalin Falcesku u svom kazivanju navodi da je život u okruženju vila, zmajeva i veštica veoma opasan i rizičan, pa zato vračare sa obe strane Dunava ulažu dosta napora i vremena kako bi određenu zlu silu proterale ili uništile. Proterivanje se vrši izgovaranjem čarobnih reči i lažnim obećanjem da je na planini sa druge strane velike reke samo med i mleko i da je tamo pravi raj za njihovo nastanjenje i život. Vračare se u tim prilikama skidaju gole, drže u rukama oštre predmete kao što su vretena, šila, daraci, kočevi, šiljci, vile... Nečistu silu, one na svoj način ubeđuju i uveravaju da će joj sve vračare sa tih prostora večito zagorčavati život, sve dok ne napuste mesto boravka i presele se tamo gde ih one upućuju.
Po Katalinu, to je najopasniji posao na svetu, pogotovo kad se zna da je neka đavolja sila nedokučiva i na umu ima samo jedno - da “zakovrlji” čoveku glavu i potpuno uništi ljudski rod. To je strategija Đavola, kao i njegovih izroda u vidu ovakvih sila. Lutajući planinom, nečista sila lako prenosi poslate čini koje se veoma jednostavno preobraze u jednu od mnogobrojnih mračnih i ubitačnih sila. Pored toga što vračara može da je protera, ona može i da je uništi spaljivanjem, probadanjem, potapanjem i vešanjem.
- Moja baba Mihaela - priča Katalin - do svoje osamdesete godine uništila je više stotina tih zlih stvorenja na planini Munci, ali i mnogo dalje, koja su na raskršćima presretala ljude i stoku i tu ih usmrćivala. Kako sam obavešten, i u podnožju vaših planina dešavala su se razna stradanja, a da se nije znalo ko je te ljude ubio ili naveo na samoubistvo. Takvi slučajevi nisu mogli biti rasvetljeni.
- Prava vračara mora da obavi svoju ponoćnu “molitvu” nekom svom pretpostavljenom koji joj daje snagu i volju da uspe i istraje. Ta molitva mora biti izgovorena uvek u određeno vreme, ma gde se ta osoba nalazila. Tu nema izuzetaka i izgovora, inače, još iste noći može da se oprosti sa svojom glavom. Ovde su greške nedopustive i nema ispravki. Treba izaći na guvno, poprskati se vodicom u kojoj su noćivale magijske trave, kleknuti i pognute glave zahtevati dodatnu moć. U tim dodatnim molitvama treba tražiti dodatnu snagu i želju da se uspešno proteraju čini, da se neka osoba omađija i privoli, da se puste “omrazi”, da neko ozdravi... Na drugoj strani, ima takvih molbi u kojima se zahteva da neko poboli i postrada, da nema poroda i uspeha na sudu, školi, putu, sa stokom... To su opake stvari, ali, i to se radi za veliki novac. Ima mnogo takvih, bez obzira na njihove izjave, da se bave samo poštenim radom i pomažu u nevolji. U to sam potpuno siguran, da se oko toga ne bismo lagali i izmišljali svakojake gluposti – kazao je na kraju Katalin.
Trece oko