ne znam koja vam je po redu tema doasadna, a meni su dosadni vaši glupavi komentari

Kako je ono islo: nemam ja nista protiv boga, ali me nervira njegov klub obozavatelja.

Sam naziv teme je  , bilo je i vecih mucenika (da ne kazem budala) koji nisu ni culi za Hrista. Uostalom postavljena su validna pitanja: ako mu se zaista javio Isus, kako to da je Pavle/Savle osnovao crkvu koja je radila sve ono protiv cega se Isus borio (preporuka: procitati Velikog inkvizitora od Dostojevskog)

Meni izgleda da su se sreli Božiji Sin i Savle.
Možda to i nije bio prvi susret ali jeste bio najupečatljiviji za Savl(et)a.
Možda jer je bio direktan.
Možda jer je Savle u srcu osetio da tu ... nisu 'čista posla'!
On je toliko proganjao i zlostavljao hrišćane, a novi su se rađali!

Šta ostaje čoveku ovog, 21. veka?

Pa, Duh Božiji oko nas, kao Prvo!
I 2000 godina pozitivne prakse hrišćana i isto toliko godina
užasa kvazi hrišćana.
I Crkva verujućih i milostivih ljudi.
Pa... ko ima oči neka gleda.
Naći će i Hrista i Njegove istomišljenike i ... slično-delaoce
(ili kako se bre kaže kada neko i neko slično rade?).

sreli su s jedne strane savle ,a s druge strane savletova halucinacija kako_savle_zamishlja_bozijeg_s ina   . i naravno ,zbog toga je i cela organizacija koju je napravio savle prilichno .... halucinogena

Ovako se to dogodilo, po zapisu lekara Luke:

A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih učenika
pristupi prvosvešteniku pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku,
- ako nađe neke pristalice ove nauke, ljude i žene - da ih svezane dovede u Jerusalim.
Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba,
te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš?
On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš;
nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš.
A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali, ali nikoga nisu videli.
Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene, nije ništa video.
Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. Tri dana je bio slep, i nije jeo niti pio.

A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod u viđenju:
Ananija. A on reče: evo me, Gospode. Gospod pak njemu: ustani i idi u ulicu
koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla;
jer vidi, on se moli Bogu. I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju
gde uđe i stavi ruke na njega - da progleda. Ananija pak odgovori: Gospode,
čuo sam od mnogih za toga čoveka - kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu;
pa i ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime.
Na to mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe - da iznese moje ime
pred mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; ja ću mu, naime, pokazati
koliko treba da pretrpi za moje ime. Tada Ananija ode i uđe u kuću,
te stavi ruke na njega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio,
poslao me je - da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga.
I odmah spade s njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten,
i primivši hranu okrepi se.

Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku.
I odmah je propovedao Isusa po sinagogama - da je on Sin Božiji.