Vidimo rep, a ne i lava :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Vidimo rep, a ne i lava
Da li je univerzum džinovski hologram, kako tvrdi Majkl Talbot, u kojem možemo da utičemo i na prošlost i na budućnost

Kada je Luj XV zatvorio groblje Sen Medar u Parizu, filozof Volter je zajedljivo primetio: „Po naređenju kralja, Bogu je zabranjeno da tamo izvodi čuda.”

Povod za vladarevu odluku bila su masovna okupljanja naroda na grobu Fransoa Pariskog, na kojem su se – kako je zabeleženo – događala čudesna isceljenja. Godinama posle smrti jansenističkog đakona (1. maj 1727) dolazili su ubogi, kljasti, gubavi i bolesni da potraže spas za svoju muku. I mnogima je, sudeći prema svedočenjima, nekakva nedokučiva sila pomogla.

Istovremeno se odigravalo još jedno neobično zbitije: najverniji sledbenici tobožnjeg čudotvorca doživljavali su najsurovije kažnjavanje, a da nisu poklekli, čak nisu ni zadobili rane kada su ih posekli noževima, mačevima i sekiricama.

Uz mnoštvo sličnih pojava, i ovu je Majkl Talbot (preminuo 1992) uvrstio u zanimljivu i uzbudljivu knjigu „Holografski univerzum” (izdavač „Artist” iz Beograda), nastojeći da ih rastumači pozivajući se na dvojicu vrhunskih naučnika, fizičara Dejvida Boma i neurofiziologa Karla Pribrama. Prvi je obelodanio da je univerzum džinovski hologram ili, kako više voli da kaže, (neuhvatljivo) holokretanje, a drugi je na istovetan (holografski) način opisao ljudski mozak.

Za Dejvida Boma, navodi se u knjizi, stvarnost svakodnevnog bivstvovanja je samo opsena, ispod počiva dublji red postojanja iz kojeg se rađaju predmeti i pojave našeg fizičkog sveta umnogome slični prikazu holograma na holografskom filmu. Duboki je nazvao nerasklopljenim ili implikatnim poretkom, a površinski rasklopljenim ili eksplikatnim napisavši da „prošlost deluje u sadašnjosti kao neka vrsta implikatnog poretka”. Majkl Talbot je brže-bolje pohitao da saopšti da je „sposobnost da se unapred vidi budućnost holografska pojava”.

Hologram je trodimenzionalna slika, nastala razdvajanjem laserskog zraka, na kojoj je u svakom deliću sačuvana celina. Naš mozak pamti srodan način; dokazano je da je pamćenje rasuto svuda, što je, najverovatnije, objašnjenje za to kako je moguće u prosečnom životnom veku upamtiti, čak, 280.000.000.000.000.000.000 bita podataka! Na osnovu toga je kasnije objašnjeno tzv. fotografsko (ejdetsko) pamćenje, kakvim se, pored ostalih, odlikovao Nikola Tesla.

Idući tragom Dejvida Boma, pisac zaključuje da se u svakom delu univerzuma nalazi nerasklopljena celina, a to znači da bismo u noktu palca naše leve ruke, kada bismo znali kako, mogli da nađemo galaksiju Andromedu ili da opazimo prvi susret Kleopatre i Cezara. Zato što je „svaka ćelija našeg tela nerasklopljen ceo kosmos”.

I upustio se u odgonetanje maltene svih nerazjašnjenih zbivanja: paralelnih svetova, lucidnih snova, višestrukih ličnosti, čudesnih ozdravljenja, psihokinetičkih moći, astralnih putovanja, rendgenskog viđenja, opažanja aure, vantelesnih iskustava, bliskih susreta sa smrću, momentalnog znanja, skokova ka višoj svesti i tako redom. Uzbudljivo kazivanje začinio je obiljem opisa i pozivanja na proučavanja širom sveta, što je najdragoceniji doprinos budućim tumačima.

Na samom početku Majkl Talbot je priznao da je odabrao gledište s kudikamo više osporavalaca nego pristalica među naučnicima, imajući na umu pretpostavku Dejvida Boma. I pominje da se toj manjini priklonio poznati fizičar i matematičar Rodžer Penrouz. Ukoliko pročitate knjigu „Carev novi um”, shvatićete da on uveliko osporava svaki pokušaj da se izvan naučnih zakona ustanovi ma koje tumačenje stvarnosti i da isključuje ma kakvo zavirivanje u budućnost.

Dotično delo, naime, predstavlja jedan od najtemeljnijih poduhvata da se – u saglasju s dosadašnjim naučnim saznanjima – dočara neuhvatljiva spona koja spaja duh i materiju. Rodžer Penrouz smatra da će novom poimanju stvarnosti stazu utrti objedinjena teorija pod nazivom – kvantna gravitacija. Tek tada ćemo razumeti u kakvoj su sprezi dva njena sveta – beskonačno veliki univerzum i beskrajno sićušne čestice.

Albert Ajnštajn je zapisao: „Priroda nam pokazuje samo rep lava. Ali ja sam siguran da negde postoji i lav. Čak i ako ne možemo da ga vidimo celog zato što je prevelik”.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika