Kada pogledate savremene poslovne ljude, teško je izbeći utisak da su kancelarije prepune muškaraca i žena koji su na ivici sloma i koji to očajnički pokušavaju da sakriju. Laž da dobijete malo slobodnog vremena već je sasvim normalna pošto ljudi osećaju sve jači pritisak. Postoji čitava generacija mladih ljudi koji su naučeni da moraju da postignu mnogo u životu. Sebe definišu samo preko posla, a to može da bude izuzetno opasno. Uglavnom žive u gradu, bez porodice, s prijateljima koji rade kao i oni. Ako su u vezi, ne mogu lako da je održavaju jer mnogo rade, a oni koji nemaju partnerku pitaju se da li će je ikada i imati. Tu je i finansijski pritisak da se uvek i u svakoj prilici poseduje više, više, više...

Za mnoge savremene muškarce posao je postao ono oko čega se gradi ostatak njihovog života. Toliko se ulaže u posao, da se, kada nešto nije kako treba, odmah javlja pomisao: "Ne mogu da izdržim!" To je onaj osećaj kada mislite da se sve oko vas ruši. A treba znati da većina stresnih poslova nije ona koja podrazumeva moć i odgovornost. Većina žrtava stresa su ljudi koji osećaju da gube kontrolu. Svi imaju potrebu da znaju šta ih sledeće čeka u toku dana. U suprotnom postaju nervozni, frustrirani i misle da su bezvredni. Tada nastaju pravi problemi jer se mučnina s radnog mesta prenosi u privatni život. Pucaju veze, brakovi, prijateljstva... Svi ti događaji ne spominju se na radnom mestu zbog toga što postoji uverenje da je pokazivanje bilo koje vrste slabosti ravno poslovnom samoubistvu.

Ono što treba da učinimo jeste sledeće: da se ne zarobimo na radnom mestu. Nijedan poslodavac neće ceniti činjenicu da se pojavljujete pod stresom, a činjenica je da nijedan posao (ma koliko isplativ ili potencijalno isplativ bio) nije vredan ugrožavanja zdravlja i psihološke ravnoteže.



Izvor: Krstarica

apsolutno tacno .

Slazem se sa tobom,da ne treba prenositi stresnu situaciju,u privatni zivot,Ali veliko ali poslovi,poslodavci nekada i sada,dva razlicita pojma,a da ne pominjem privatnike,da li ti je poznata stvar ubio shefa ili sheficu ,bash zbog tog pritiska,znaci imash zavrshene shkolice,zaposlio-la si se,u struci to je potpuno ok!Ali koliko znas muskaraca i zena koji ne rade posao koji vole ili koji zele,ili koji su primorani da rade neke poslove,zbog kojih bi radije isli na robiju,danasnje vreme je vreme veza i vezica,a do zeljenog posla se ne dolazi lako,i tu nastaje problem,znaci to je mac sa dve ostrice,danas imas posao sutra ga vec nemas,meni se licno svidja ono vreme drzavnoh firmi,iz jednog razloga,zato sto nije bilo onog budjavog zakona da privatni poslodavac ili shef na 10 ljudi ,ima pravo po j....om zakonu,on  ima pravo da te rabi tri meseca neprijavljenog,i posle te sutne,jbg moze drzava im dozvolila,pa porast organizovanog kriminala,lose materijalno i finansisko stanje...
itd.da ne duzim,ali sve u svemu nije dobro nikako,pa u zavisnosti od posla se moze videti uspeh na svim poljima zivota,zar ne?Nadjite dobar posao i bice vam lepo,ali jbg!!!!!!!!!!!! :DA moze se sve izdrzati sto rece jedan moj drugar ako dobro pljusne kintu ma penjem se na Mont Everest,razumes me?pozzzzzzzzz

Jer u nekim slucajevima i jeste apsolutno tacno, tj jeste jednako.
Ne uvek, naravno, ali obicno ljudi koji se suzdrazavaju puknu u najgorim mogucim situacijama.

Posao i privatno treba podeliti...
To cesto nije moguce, ali kada jeste, to ipak treba uraditi...

Bambina kaze da nismo 

tesko sranje 

evo mene  bukvalno sam na ivici nervnog sloma 
jbm ti posao, šta sam sebi napravila od života  .

Naravno da nismo svoj posao, mada ima ljudi koji se u potpunosti sa istim poistovećuju. Ili to drugi ljudi za njih čine... imam i ja taj problem, donekle... Kada me zove rođaka da me pita za savet, ni zbog čega drugog nego zato što sam cenzurisano ^prevencija .
Makar da je jedina. 

Dođe mi da ih sve redom pošaljem u tri lepe vražje materine. 

Tako da - ne, mi nismo svoj posao.

takođe.  zlo mi je od familije, komšiluka i prijatelja koji me zivkaju za neke pravne savjete  , tipa da im pišem žalbe, molbe, tumačim zakone isl. dođe mi nekad  da ih sve pošutam. 

Pa devojke jel vi radite za novac ili sta ? Niste se dzaba skolovali i grejale stolice! Familija koja trazi besplatne usluge od Vas koji zivite od tih usluga je vise nego bezobrazna tako da i ako se naljute kad im kazete tarifu - jedan smarac manje !

 

pa kako ću tako nešto uraditi tetki, strini... 

Isto tako kao sto ce ona tebi traziti besplatne usluge i gubljenje vremena na nju! Danas se sve placa .

Ja ne radim za novac, ja sam poslednji talog čovečanstva, zaboravljen soj polunormalnih ljudi - volonter.

I to još onaj njagori ološ - volonter u državnoj službi.    

Boli te uvo , bar te nocu sanja pola nase vojske 

A zavisi od osobe... i od posla naravno...

Eno gledam pre nekih nedelju dana onaj Drti Džobs na Diskaveriju... Prikazuju neku fabriku u kojoj prave i pakuju seckan parizer ili tako nešto... nije ni bitno...

uglavnom...prikazuju neku ženu koja radi tamo neki bahat broj godina (dal 15 ili tako nešto) a posao joj se svodi na ono kao kad mrmoti pakuju čokoladu u foliju...

I ona to radi 15 godina... 8 sati dnevno, 20 godina (da pretpostavimo da će da nastavi tamo da radi još), ona pakuje jebeni parizer u kutije  

Ne znam da li je to smešno ili tužno, ali eto ova tema me je podsetila na tu epizodu... Neki ljudi jesu svoj posao. Neki zato što ga vole, neki zato za bolje ne znaju...

Jednostavno, ima ljudi koji se u tome izgube, dal zbog nedostatka inteligencije ili zbog čega već...

Sve u svemu, treba raditi ono što voliš ali zdravo bi bilo da se zadrži malo (malo više) prostora za sebe...

Fuj, to uopšte nije egzotično kao što se možda čini; nisu to lepi i zategnuti, preplanuli momci, nego najčešće najgori nevaspitani ološ bez zuba i elementarne kulture. 

Nijedan posao nije vredan ugrozavanja zdravlja, nazalost u nasoj zemlji ljudi rade da za minimalac i po 10 i vise sati da bi preziveli pa im objasnite posle da ne bi trebalo da budu pod stresom na poslu.Tekst je u pravu da posao ne bi trebao da postane zivot ali nazalost vecini ljudi kod nas se upravo to desi ne zbog toga sto su oni tako odabrali vec upravo zbog posla na koji su primorani zbog puke egzistencije

E sad jedan muzicki intermeco

Kutastrofa    Mogu misliti, verovatno slusaju Baju Malog Knindzu .

Bambi - ti stvarno nisi tvoj posao!

 

U konkretnom slucaju, sta je tu sporno...
To ne znaci da je ta osoba takva kada odradi svoju smenu i ode kuci...
Neki ljudi su ceo zivot na nekim pozicijama koje ne deluju ni malo zanimljivo, ali su privatno neverovatni i u svakom slucaju vredni paznje...
I manuelne poslove neko mora da radi i ne traze svi u poslu potencijalni izvor adrenalina, neki ljudi vole da odsljakaju svoje 9-5 i onda ostatak vremena budu potpuno slobodni

Neki pakuju parizer, neki sastavljaju racunare, neki peru prozore, neki voze kamione...