Vezivno tkivo

Vezivno tkivo , kao vrsta tkiva životinja, učestvuje u formiranju i održavanju oblika tela, povezuje i okružuje sve organe i čini njihovu unutrašnju potpornu mrežu.

Osnovu svih raznolikih vezivnih tkiva čine:
ćelije,
vlakna i
međućelijska supstanca (matriks).

Ova tkiva su mezodermalnog porekla i potiču od mezenhimske ćelije (embrionalna ćelija). Za razliku od epitelnih, ćelije vezivnog tkiva su manje ili više prostorno udaljene jedna od druge i između njih se nalazi velika količina međućelijske supstance. Iako udaljene ove ćelije se povezuju ili direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih.

Vrste ovog tkiva su:
krv i limfa,
vlaknasto vezivno tkivo,
hrskavičavo vezivno tkivo i
koštano vezivno tkivo.


Sadržaj
1 Krv i limfa – tečna vezivna tkiva
1.1 Krv - krvna plazma
1.2 Krvne ćelije
1.2.1 Eritrociti
1.2.2 Leukociti
1.2.3 Trombociti
1.3 Limfa
2 Vlaknasto vezivno tkivo
3 Hrskavičavo tkivo
4 Koštano tkivo
4.1 Građa kosti
5 Literatura:
6 Spoljašnje poveznice

Krv i limfa – tečna vezivna tkiva

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih sudova.

Uloge krvi u organizmu su višestruke mada se mogu grupisati u dve osnovne
transportna i
odbrambena.

Transportna uloga krvi ogleda se u sledećem :
prenos kiseonika iz pluća i hranljivih materija (glukoza) iz crevnog sistema do drugih tkiva;
prenos ugljen-dioksida iz svih tkiva do pluća, a proizvode razlaganja azotnih jedinjenja iz tkiva do bubrega;
prenos hormona od mesta njihove sinteze do tkiva/organa na koje deluju.

Krv se sastoji od:
krvne plazme (međućelijski matriks) i
krvnih ćelija:
eritrociti,
leukociti i
trombociti.
[uredi]

Krv - krvna plazma

Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini:
fibrinogen,
imunoglobulini i
albumini.

Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum.

Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunog sistema.

Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.
[uredi]

Krvne ćelije
[uredi]

Eritrociti
 
Eritrociti čoveka

Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.

U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.

Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u koštanoj srži ili slezini. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.

Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, dok je stvaranje eritrocita -eritropoeza.
[uredi]

Leukociti

Leukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazme svrstavaju u dve osnovne grupe:
granulocite , koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i
agranulocite , čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - granula.

U granulocite spadaju tri tipa ćelija:
neutrofilni,
eozinofilni i
bazofilni leukociti.

Agranulociti su:
limfociti i
monociti.

Leukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u:
odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa,
u zapaljenskim procesima i alergijskim reakcijama
imaju sposobnost fagocitoze mikroorganizama pa se nazivaju i fagociti.


[uredi]

Trombociti

Trombociti (krvne pločice) su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).
[uredi]

Limfa

Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva:
preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi matabolizma koji se uzbacuju iz organizma.
[uredi]

Vlaknasto vezivno tkivo

Vlaknasto vezivno tkivo čine:
ćelije i
amorfna (bez oblika) međućelijska supstanca u kojoj su raspoređena
mnogobrojna vezivna vlakna.

Vezivne ćelije mogu da budu različitog oblika – nepravilnog, zvezdastog, okruglog, ovalnog.

Postoje dve vrste vezivnih vlakana :
kolagena i
elastična.

Kolagena vlakna su čvrsta, debela, savitljiva ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.

U odnosu na raspored vezivnih vlakana u tkivu razlikuju se dva tipa vlaknastog vezivnog tkiva :

1. čvrsto sačinjavaju vezivna vlakna zbijena u paralelne snopiće; u zavisnosti od tipa vlakana razlikuju se:
kolageno u koje se ubrajaju tetive (vezuju mišiće za kosti ili mišiće međusobno ) i ligamenti (povezuju kosti) i
elastično čvrsto vezivno tkivo izgrađuje različite elastične organe u telu, kao što su pluća, krvni sudovi i sl.;

2. rastresito je najzastupljenije tkivo u telu kičmenjaka; nalazi se kako u organima tako i između njih, povezujući nerve, mišiće, kosti, kožu, krvne i limfne sudove; u tom tkivu se nazomilavaju masti (rezerva energije), pigmenti i leukociti.

Hrskavičavo tkivo


Hrskavičavo tkivo sačinjavaju:
krupne hrskavičave ćelije:
hondriociti i
hondrioblasti i
međućelijska masa u kojoj su
vlakna.

Hondrioblasti su mlade, još nezrele hrskavičave ćelije od kojih postaju hondriociti – potpuno zrele, diferencirane hrskavičave ćelije. Hrskavičave ćelije su raspoređene u grupicama, najčešće po dve .

Razlikuju se tri vrste ovog tkiva:
hijalina hrskavica,
mrežasta hrskavica i
vlaknasta hrskavica.

Hijalina (staklasta) hrskavica sačinjava hrskavičavi skelet riba, kao i hrskavicu nosa, dušnika i zglobova čoveka.Ove hrskavice ima najviše u organizmu odraslog čoveka.

Mrežasta (elastična) hrskavica je prisutna u ušnoj školjci, grkljanu, dok se vlaknasta hrskavica nalazi u zglobovima i između kičmenih pršljenova. Vlaknasta hrskavica sadrži krupna kolagena vlakna.

Koštano tkivo

Koštano tkivo je izgrađeno od:
koštanih ćelija:
osteoblasti,
osteociti i
osteoklasti i
čvrste koštane mase (međućelijska supstanca).

Osteoblasti odgovaraju hondrioblastima hrskavičavog tkiva, a osteociti su zrele, diferencirane koštane ćelije. Osteoklasti razaraju koštanu masu i omogućavaju njeno neprekidno obnavljanje. Sva tri tipa ćelija učestvuju u rastu kostiju u njihovom zarastanju posle preloma.

Koštana masa se sastoji od:
organske materije oseina,
kolagenih vlakana i
mineralnih materija ( najviše soli Ca i P).

Građa kosti

Na površini kosti nalazi se vezivna opna – pokosnica. Ispod nje je kompaktna koštana masa koja prema unutrašnjosti kosti prelazi u sunđerastu koštanu masu. Kompaktna koštana masa prožeta je velikim brojem uzdužnih i poprečnih, međusobno povezanih kanalića. Uzdužni kanali nazivaju se Haverzovi kanali, oko njih se nalaze koncentrično raspoređene koštane ćelije, a kroz njih prolaze krvni sudovi i nervi .

Literatura:
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

Izvor: Wikipedia