verujem  .....ima jos toliko divnih nacina da sredis takve osobe ....je l' ti ukakena pelena i kvaka nesto govori ?

Pa čuje se.    

Kako bi rekao moj dever: Mala pakost velika radost.

...m ane vredi takvima ništa raditi, sami sevi oni napakoste, meni su moju Nikitu(ruska plava mačka) pre jedno mesec dva otrovali, cela zgrada ćuti o tome, ali smo saznali šta se desilo!
Ona je bila super mišolovac, donosila je kad je jesenja sezona po 5-6 miševa pred vrata, a komšinica koja nema ni kućeta i ni mačeta posula je otrov oko zgrade, Nikita je pojela miša i uginula je na njenoj terasi... 
To smo saznali posle otprilike 2 nedelje kako je nestala... moja mala mačkica!
Nestajala je i ranije, po 10 dana, zatvarali su je u garaže da ima pčisti od miševa, zaboravljali da su je "pozajmili" 
Dok ne napravimo dreku, nisu e puštali... 
Eto sad je nema, teško nam je, ostali su nam kuca i mačor(njen sin!) 
Već 23 godine držimo životinje u stan, životinje su velika obaveza, ali njihovo radovanje kad dođeš kući, želja da prođe pored tebe i da se malo pomazi sa tobom je iskrena, pogotovo kod kuca, jednostavno ne zamenjivo... 
Mislim da je bitna stvar da dete od malena ima kučnog ljubimca, obaveza i želja za davanjem ljubavi je konstantna, tako da dalje u životu možeš da daješ bezuvetnu ljubav!
Da tu ljubav ne meriš na kantar u kontaktu sa bližnjima!   

i ja imam macu i kastrirana je..ne vidim da je to mucenje,vec je bolje za njih i nas..smirenije su i ne hodaju okolo..a cujte,cim ga nema duze od7 dana-nesto smrdi...kad cujem ono najgore-odmah trcim po novu macu jer tako lakse prebolim..i tako uvijek..4 do sada su tragicno zavrsile i cim nabavim novu malecku odmah je lakse...vjerujte!!

Meni se mačke ne sviđaju... mislim da su dovoljno pametne da samo traže najbolje za sebe, i pri tom nisu ni malo verne i odane svom gazdi. Meni je dolazila jedna komšijina mačka i ja je mazio pazio, hranio, ali čim dobije šta joj treba nestane u potrazi za boljim....
Ne slažem se sa tobom da se pitaš da li ima smisla imati ljubimca, mada su mačke jako prevrtljive...
Kad sam bio klinac, imali smo jednog psa. Jednog dana je moj iznervirani otac (iznerviran svojim problemima a ne psom) rekao da pošaljem psa na ulicu i da ga ne vraćam... Ja sam veći deo dana tražio njemu smeštaj, kod svih drugara, samo u cilju da ga ne bi neka kola udarila na ulici... Taj dan mi se stvarno urezao u mozak jer se sećam da sam se i ja osećao jako odbačeno...
Posle toga smo imali jednu ženku Koker Španijela, braon boje, zvala se Dona, i to je stvarno bila ljubav!!! Imali smo je 11 godina i uginula je pre 3 godine. Imao sam je pola svog dosadašnjeg života tako da možeš zamisliti koliko mi je značila! Nikada neću zaboraviti taj pametan pogled, to razumevanje, poslušnost... ma samo kad se setim...
Čak se i bojim da nabavim ponovo kućnog ljubimca... mnogo me je povredila njena smrt... ali mnogo se ljubavi i dobije.... tako da ipak vredi! 

mi imamo kornjacicu vec 8 godina, koja je od velicine nokta na palcu porasla do sada vec nekih 10-ak cm u precniku... i informisao sam se, cini se da ova vrsta zivi nekih 120 godina, tako da ne verujem da cu biti prisutan kad ona ugine  *a i bolje tako, bas smo se svi vezali za nasu "zabu", kako je keva zove... 

mi smo imali ribicu, pa hrcka, sada imamo zeca

kada su ribica i hrcak uginuli rekla sam im da su kod cika doktora

bili su manji pa nisam htela da ih opterecujem

sada imamo zeca, mast mi vadi, klinci naravno srecni

a ja razmisljam kako gulas da napravim od njega 

... jes' malo piške smrdljikavo! 

to je bitno kad vezivaju zivotinje, da to ne bude vertikalno

Nemoj Nale za ljubimca preko gulaša da se vezuješ , ako za Boga znaš 
..