Vežbanje pažnje
Autor: Biljana Tasić | 29.03.2007 - 11:05




Sada je pravo vreme da počnete da pripremate svog mališana za polazak u prvi razred i za testiranja koja uskoro počinju, a koja ga čekaju pre polaska u školu.

Na najčešće pitanje koje roditelji budućih prvaka sebi postavljaju je: Šta mi treba da uradimo da bismo pomogli detetu da se lakše adaptira na nove zahteve? Odgovara Gordana Ačić, dečji psihloog.
Zašto je mašta važnija od znanja?
Ne zaboravite da svako dete ima bujnu maštu koju treba podsticati, pa svom malom umetniku ponudite različite materijale za umetničko izražavanje. Nemojte mu vi pokazivati kako da nacrta mačku ili mamu, već mu dopustite da se samo kreativno izrazi. Podstaknite zato svaku iskru inventivnosti i stvaralaštva koju vaš mališan pokaže i na taj način ćete pomoći njegovoj mašti da procveta u moćan alat na koji će moći da se oslanja čitavog života.


Većina dece od sedam godina je uglavnom spremna za školu i izazove koje ovo doba sa sobom nosi. Nije neophodno da dete zna da piše i /ili čita pre polaska u školu. Svi učitelji znaju kako da ih tome nauče kad već dođu u prvi razred. Ipak bilo bi dobro da je dete već steklo određeno iskustvo u crtanju. To će detetu pomoći da se kasnije lakše izražava uz pomoć olovke i pri pisanju, pošto obe veštine razvijaju i zahtevaju fine motoričke sposobnosti. A one su, opet, u tesnoj vezi sa razvojem sposobnosti govora. Zato je svaki pritisak u tom smislu kontraproduktivan, naročito ako se utiče na detetov izbor kojom rukom će pisati ili crtati. Potrebno je znati da insistiranje da izrazito levoruko dete piše desnom rukom može dovesti do ozbiljnog poremećaja govora. Zbog toga ne savetujemo preterano mešanje roditelja u dečje predškolske aktivnosti, one treba da budu slobodne i više „umetničke“ nego „naučne“. Potrebno je sačuvati dečju inspiraciju i slobodu i kroz godine školovanja.

 

VeŽbajte paŽnju

Međutim, ono što roditelji mogu i treba da rade jeste vežbanje detetove pažnje. Ona se vežba tako što se dete usredsređuje na neku aktivnost, a roditelj mu pomaže objašnjenjima, opisima, sopstvenim učešćem ili glumom. Za svaku „dosadnu“ aktivnost moguće je izmisliti neku priču koja će je učiniti zanimljivijom i lakšom za izvođenje. Inače, pažnju deteta u ovom uzrastu, dok usvaja nešto novo, možete da održite najviše 15 minuta. Zbog toga se preporučuje vremenski raspoređeno, pre nego koncentrisano učenje.

 

Emocionalna zrelost

Važan kriterijum zrelosti deteta za polazak u školu je emocionalna i socijalna zrelost. Prva se izražava u spremnosti deteta da se odvoji od primarne porodice i emotivno veže kako za učitelja/učiteljicu, tako i za drugu decu. Time se otvara put za razvoj njegove emocionalne inteligencije. U socijalnom smislu, ono treba da razvija odnose unutar grupe i prihvata zahteve grupnog funkcionisanja, gde svoje ciljeve mora da podredi grupnim ciljevima. Najzad, možda najznačajniji kriterijum zrelosti deteta za polazak u školu je sposobnost da primi grupnu instrukciju, tačnije, da razume šta se od školskih zahteva od njega traži i da to ispuni ne tražeći da se učitelj bavi samo njime.

Izvor: Blic