Nekada, kada lažemo kako bismo nešto izbegli, odgovornost prebacimo na "višu silu", kao što je stanje u saobraćaju. A nekada odgovornost prebacimo na neku drugu osobu. Mada takve laži umeju da budu veoma korisne, njihovo preterano korišćenje doneće daleko više štete nego koristi.

Znate o kakvim se lažima radi. "Ne odlučujem ja o tome, nego moj šef" (iako, zapravo, imate ovlašćenje da donesete odluku, samo ne želite da vi budete ti koji će odbiti tu osobu). "Koleginica mi ništa nije rekla", "Deca mi nisu rekla da ste zvali", i tako redom. Ovakva vrsta laži stvarno može da deluje zgodno - eto, hteli biste vi, ali nije do vas, ili učinile biste vi tako, samo da vam je prenesena poruka - ali kada se često koristi, može prilično da vam šteti.

Kako? Jednim delom što tako, najčešće, samo odlažete neizbežno; pre ili kasnije ćete s tim ipak morati da se suočite i da obavite to što izbegavate. Drugim delom, osobama na koje prebacujete odgovornost bi moglo da se to nimalo ne dopadne, da im bude opterećujuće, a moglo bi i da se desi da ne žele da podrže vašu laž. I, možda najgore od svega, vi se vremenom osećate sve lošije, jer delom počinjete da verujete u ono što govorite - a govorite da stvari nisu u vašim rukama, što vas čini bespomoćnom.

Šta učiniti ako se redovno služite takvim lažima? Za početak, razmislite otkuda vam navika da odgovornost konstantno prebacujete na druge. Ipak ste odrasla osoba, i za mnogo toga bi trebalo vi da se pobrinete, a ne da to kao "vruć krompir" šaljete kome stignete. Da li se bojite šta će ljudi misliti o vama ako nešto uradite pa pogrešite? Ili je nešto drugo u pitanju? Koji god da je razlog, jednom kad shvatite da neće biti smak sveta čak i ako pogrešite, možete promeniti takvu vrstu ponašanja, i vremenom se osećati sve bolje, jer nećete više biti bespomoćne, dobar deo kontrole će biti u vašim rukama, gde mu je i mesto.

U tome vam može pomoći sledeće: kada poželite da izreknete pomenutu vrstu laži, upitajte se na koji način će takva laž predstaviti osobu na koju prebacujete odgovornost i da li je u redu da to učinite (nekada je ne predstavite u negativnom svetlu, i tada i nije toliki problem, ali nekada od te druge osobe napravite pravog negativca). Da li je stvarno u redu da šefa proglasite za jedinog odgovornog za nešto što je zapravo vaše zaduženje, da koleginicu proglasite neodgovornom, decu zaboravnom i nemarnom? Da li je u redu da, čuvajući svoju reputaciju, slabite tuđu? Svest o tome šta činite drugima tom vrstom laži mogla bi da vas motiviše da prestanete s tim.



Izvor: Krstarica