DNK kompjuter
 

DNK računar je vrsta kompjutera koja koristi dezoksirubeinsku kiselinu (DNK) i molekularnu biologiju, umesto tradicionalnobaziranog silicijumskog kompjutera. Ova teorija bila je prvi put obrađena 2004 godine, kada je Ehud Šapiro (Ehud Shapiro) sa grupom saradnika sa poznatog izraelskog instituta Vajcman (Weizmann Institute) otkrio programabilni molekularni sistem za molekularni računar koji umesto silikonskih mikročipova, sastavljen od enzima i DNK molekula. U novome uređaju jednostavni DNK molekul snabdeva računar ulaznim podacima i osigurava i svu energiju koja je računaru potrebna. Ovo otkriće je veliki korak prema DNK računarstvu, koji je tek u povojima, a njegove implikacije se tek naslućuju. Međutim ono bi moglo da donese revoluciju u budućnosti računara, naročito kada je reč o primenama na području farmaceutske i biomedecine.

Biohemijski „nanokompjuteri“ već postoje u prirodi; oni se manifestuju u svim živim organizmima. Međutim ljudi nisu u stanju da ih kontrolišu, a kada budu bili u stanju, biće pronađeni lekovi za rak i mnoge druge (tzv. nsledne) bolesti. Ideja o korišćenju DNK za smeštanje i procesiranje informacija rodila se 1994. godine, kada je kalifornijski naučnik Leonard Adleman (Leonard Adleman) prvi iskoristio DNK u tesnoj cevi kako bi rešio jedan jerdnostavni matematički problem. Od tada je nekoliko istraživačkih grupa predlagalo različite vrste dizajniranja DNK računara, ali njihovi pokušaji bazirali su se na energetskom molekulu ATP za potrebe napajanja. U ovom trenutku DNK računar može da izvrši samo osnovne funkcije i nema nikakvu praktičnu primenu. Međutim kada se bude uspelo da se i u stvarnosti konstruiše, bio bi to uređaj koji bi mogao da izvrši 330 triliona operacija u sekundi što je 100.000 brže od modernih PC, a pokreću ga enzimi i DNK molekuli.

U terminima brzine i veličine DNK daleko nadmašuju današnje klasične personalne računare. To nije sve, pa tako DNK molekul koji se nalazi u jedru svih ćelija može da sadrži više informacija u jednom kubnom santimetru nego na jednoj milijardi CD-ova (što je približno 750 terabajta). Jedan kubni santimetar „računarske supe“ sadrži oko 15.000 milijardi računara, a njena energetska efikasnost je milion puta veća od PC-a.

Izvor: Wikipedia