Online skladištenje muzičkih fajlova nije dozvoljeno

Online servis koji je dozvoljavao korisnicima da skladište muzičke fajlove je osuđen zbog te opcije koju je nudio svojim korisnicima. Sve se odigralo u

Japanu, gde je sud tokijskog okruga presudio da "Image City" nije smeo nuditi korisnicima da smeštaju online sadržaj svojih muzičkih CD-ova bez obzira

što su oni tu muziku posedovali. Pesme se nisu delile među korisnicima, već su imale tu svrhu da im korisnici mogu naknadno pristupiti online pomoću

mobilnih uređaja u trenucima kada su bili u pokretu, skinuti svoju omiljenu muziku sa servera i slušati je. Ipak, Japanese music copyright association

(JASRAC) je tvrdila da je to protivno zakonima o intelektualnoj svojini i zaštiti od kopiranja, nakon čega je podneta tužba, a sud presudio u korist iste.

Izvor : Bench-market

Ubuntu i Microsoft bi trebali da se udruže kada su patenti u pitanju

Osnivač Ubuntu-a Mark Shuttleworth spušta loptu na zemlju u vezi sa najnovijim sukobom oko patenata između Microsoft-a sa jedne i Opet Source

zajednice sa druge strane. On tvrdi da su Linux i Microsoft na istoj strani kada se radi o borbi za zaštitu patenata. Predviđa da će se Microsoft boriti u

brojnim sudskim sporovima kada je u pitanju zaštita patenata tokom sledećih nekoliko godina, ali da mu uz to ne treba i borba sa Linuxom, tim pre što

će je, prema njegovim rečima, Microsoft sigurno izgubiti. U intervjuu koji je dao za Techworld on tvrdi da se Linux suočava sa istim problemima kao i

Microsoft. Svima njima preti zajednički problem u vezi sa patentiranjima proizvoda od strane kompanija koje se ni ne bave razvojem softvera, ali

poseduju patente u vezi sa tehnologijama i idejama koje će GNU project i Microsoft verovatno impletntirati u svoje operativne sisteme. Više o ovome

možete pročitati u sledećem članku.

Izvor : Bench-market

Udeo piratskog softvera u svetu

U istraživanju IDC-a analizirana je upotreba softvera u 102 zemlje širom sveta i procenjeno da je u 2006. godini na računarima širom sveta instaliran softver vredan 105 milijardi dolara (94 milijarde u 2005.), kao i da je prodaja legalnog softvera porasla za oko devet posto. Međutim, prodajom piratskih programa proizvođačima softvera je naneta šteta u iznosu od 40 milijardi dolara (porast od 6 milijardi dolara u odnosu na 2005. godinu).

Analitičari navode da je globalna stopa upotrebe piratskog softvera ostala praktično nepromenjena u odnosu na prethodnu, 2005. godinu (35%), ali i da se ta stopa smanjila u 62 od 102 istraživane zemlje.

U izveštaju je navedeno da situacija u zemljama sa brzorastućim IT tržištem, kao što su to Rusija, Indija i Kina, nastavlja da se poboljšava. Primera radi, u Kini je u odnosu na 2003. godinu procenat piratskog softvera u upotrebi smanjen za deset posto, sa 92 posto na 82 posto (92 posto u 2003, 90 posto u 2004, 86 posto u 2005, 82 posto u 2006. godini). Slična situacija je i u Rusiji gde je stopa piratskog softvera smanjena sa 87 posto u 2003. godini na 80 posto u 2006. godini ili Indiji gde stopa piratskog softvera u 2006. godini iznosi 71 posto (74 posto u 2003. godini).

Što se Kine tiče, istraživanje je utvrdilo da je u toj zemlji prodaja legalnog softvera porasla za 88 posto u odnosu na 2005. godinu i dostigla 1,2 milijarde dolara. Ukupan porast prodaje legalnog softvera u Kini od 2003. godine do danas iznosi 358 posto.

U izveštaju su navedene i zemlje sa  najvećim procentom piratskog softvera u upotrebi. U Jermeniji, Moldaviji, Azerbejdžanu i Zimbabveu više od 90 posto softvera predstavlja piratski softver, dok u jednoj trećini ispitivanih zemalja procenat nelegalnog softvera prelazi 75 posto. Ni razvijene zemlje nisu imune na upotrebu piratskog softvera. U Japanu, na primer, 25 posto softvera je piratizovano, dok u Velikoj Britaniji i Nemačkoj taj procenat iznosi 27 posto, odnosno 28 posto. Zemlje sa najnižom stopom nelegalnog softvera u upotrebi su SAD i Novi Zeland.

Istraživači su utvrdili da je u 2006. godini u 13 zemalja došlo do porasta upotrebe piratskog softvera u odnosu na prethodnu godinu. Među tim zemljama se nalaze uglavnom nerazvijene zemlje kao što su Zimbabve, Venecuela, Alžir, Salvador, Čile Kolumbija ili Dominikanska republika, ali i Kanada, Finska i Nemačka.

Kada su u pitanju Srbija i zemlje iz našeg neposrednog okruženja, Crna Gora se nalazi među 20 zemalja sa najvećom stopom piratskog softvera (12. mesto sa 82 posto piratskog softvera u upotrebi), dok procenat piratskog softvera u Srbiji iznosi 78 posto (80 posto u 2004, 80 posto u 2005, 78 posto u 2006. godini). Najbolja situacija u tom pogledu je u Sloveniji (48 posto piratskog softvera), a slede Hrvatska (55 posto), Bosna i Hercegovina (68 posto), Makedonija, Bugarska i Rumunija (sve po 69 posto) i Albanija (77 posto). U malo daljem komšiluku situacija je sledeća: u Češkoj se koristi 39 posto piratskog softvera, Mađarskoj 42 posto, a Slovačkoj 45 posto nelegalnog softvera.

U izveštaju se podseća da smanjenje stope piratskog softvera donosi i nova radna mesta. Prema navodima istraživača, smanjenje stope piratskog softvera za 10 do 25 posto, doprinosi otvaranju oko 2,4 miliona radnih mesta. Osim toga, bruto godišnji proizvod svetske ekonomije bi se povećao za oko 400 milijardi dolara, a od poreza i taksi bilo bi prikupljeno 67 milijardi dolara.

Kolika je vrednost tržišta piratizovanog softvera (i softvera uopšte) može se videti iz prognoze koju su IDC-ovi istraživači izneli na kraju svog izveštaja. Po tim predviđanjima u naredne četiri godine kućni i poslovni korisnici širom sveta potrošiće oko 350 milijardi dolara na kupovinu legalnog sofvera, ali i više od 180 milijardi dolara na kupovinu piratizovanih programa.

Istraživačka firma IDC je u svom istraživanju koristila podatke o isporukama hardvera i softvera, kao i procene o prosečnom broju programa instaliranim na računaru, a njeni analitičari su obavili više od  7000 razgovora u ispitivanim zemljama, kako bi sveobuhvatno sagledali situaciju u pogledu upotrebe piratskog softvera.

Izvor : B 92

Nemačka prihvata anti-hakerski zakon



Nemačka je ovih dana donela zakon kojim se dodaje nekoliko odredbi nemačkom kriminalnom zakonu. Iako bi ova pravila striktno trebalo da budu

primenjena na hack-ovanje, kritičari se već žale da bi to moglo da spreči neophodnu sigurnost kao i da ima loš uticaj na istraživanja mreže. Nova pravila

još više čine oštrijim postojeće sankcije i sprečavaju svakog neovlašćenog korisnika da onemogući ili da zaobiđu sigurnosne mere računara da bi imali

pristup poverljivim podacima. Proizvodnja, programiranje, instaliranje ili širenje softvera koji može ugroziti sigurnosne mere je zabranjeno, što znači da

neki alati za skeniranje mogu postali ilegalni.

Izvor : IT Svet

Joost na Linux-u



Joost, novi on-demand P2P video servis koji nam stiže od kreatora Skype-a, privukao je dosta pažnje od kada je predstavljena beta verzija ovog

programa. U toku prošle nedelje veliki broj korisnika je imao mogućnosti da se priključi i da ga isproba. Ono što je razočaravajuće jeste činjenica da

Joost aplikacija trenutno ima podršku za rad na Windows i Mac OS X. Ovo je donekle ironično zbog toga što ovaj program koristi Mozillla-in XulRunner

runtime kao i veliki broj drugih open-source dokumenata. Međutim, kao i uvek, open-source zajednica našla je načina za rad u odsustvu oficijelne

podrške. Instrukcije su širom dostupne i opisiju kako Joost radi na Ubuntu Linux sa Wine.

Izvor : IT Svet

Detalji kontraverznog ugovora



Konačno su obelodanjeni detalji kontroverznog ugovora između kompanija Microsoft i Novell i trenutno su dostupni za javnost. Između ostalih, nekoliko

aspekata ovog sporazuma ranije nije bilo pominjano a od naročitog interesa je jezik koji opisuje izuzetke sporazuma za plaćanje odštete kada se radi o

kršenju prava na patente. Ovim se iz sporazuma isključuju „klonirani proizvodi“. Među ovakvim proizvodima su OpenOffice, Wine i OpenXchange, ali se

nigde ne navodi da ovi proizvodi jesu klonirani. Ovim putem su vrata ostala otvorena za potencijalne tužbe.

Izvor : IT Svet

Microsoft otkazao najavljenu konferenciju

Kompanija Microsoft je odlučila da otkaže svoju najavljenu 2007 Professional Developer konferenciju koja je trebala da bude održana u Los Angeles-u prve

nedelje oktobra meseca. U svom objašnjenju kompanija navodi da su novi razvojni alati već dostupni korisnicima. Tradicionalna PDC je održavana svake

dve godine na njoj je prikazivan najveći napredak Microsoft-ove platforme i nove tehnologije koje su tek trebale da budu objavljene. Umesto toga,

Microsoft je zakazao novu konferenciju koja nosi naziv MIX i fokusiraće se na stavljanje akcenta na proširenje njihove godišnje TechEd konferencije.

Izvor : IT Svet

BEA Systems predstavlja novi softver



BEA Systems je predstavila softver naziva WebLogic Event Server koji može da posmatra događanja u sistemu i detektuje šablone ili pretnje koje bi na

drugi način ostale neprimećene. Kompleksna obrada događaja je relativno novo polje, u kojem mogućnost nadgeldanja softverske infrastrukture daje

menadžerima kompanija novi alat za ortkrivanje skrivenih aktivnosti. Serveri kompleksne obrade događaja su u mogućnosti da provere da li je primećeni

događaj u saglasnosti sa unapred zadatim pravilima i ukoliko jeste da ga odobre, odnosno u suprotnom slučaju da ga onemoguće. BEA Event Server

izvlači informacije iz sistema i primenjuje pravila u realnom vrmenu.

Izvor : IT Svet

Adobe najavljuje MAX konferenciju



Adobe će biti domaćin događaja u Barseloni na kojem će se sakupiti kreatori internet aplikacija. U pitanju će biti prvi događaj ovakve vrste u Evropi. Prva

Evropska Adobe MAX Konferencija bi trebala da se održi između 15. i 18. oktobra i otvoriće je stariji potpredsednik Adobe-a Kevin Lynch. MAX 2007

Europe će obezbediti forum za razmenu tehnologija koje su trenutno u razvoju i omogućiti razmenu povratnih informacija direktno između evropskih

programera i dizajnera. MAX 2007 će karakterisati radionice i i druge sesije uključujući laboratoriju tehničke pomoći, partnerske izložbe, mrežne

događaje i prezentacije industrijskih eksperata.

Izvor : IT Svet

ReGet Deluxe 5.0



Pred korisnicima se našla verzija 5.0 ReGet Deluxe menadžera za preuzimanje sadržaja sa interneta. U pitanju je moderan menadžer preuzimanja koji nudi

bogat set karakteristika i koji će korisnicima pomoći da unaprede i organizuju svoje zadatke preuzimanja, bilo da su ona sa web-a, ftp-a, u vidu razmene

sa lokalne mreže ili sa media streaming servera. Reget Deluxe 5.0 se vrlo lako podešava, integriše se u popularne pretraživače tako da se preuzimanje

prebacuje u ReGet deluxe automatski. Fajl se može preuzimati istovremeno u nekoliko sekcija da bi se unapredila brzina preuzimanja a menadžer

obezbeđuje i kategorije koje vam omogućavaju organizovanje fajlova u direktorijume.

Izvor : IT Svet