IN < - Vesti iz "unutrasnjosti" - Pampers vesti :) - >LO
<< < (10/107) > >> :: Odgovori!
Autor: sandra80 :
Šta boji stolicu?



Roditelji brzo primete da je sadržaj u peleni njihove bebe vrlo promenljivih karakteristika - ne samo po boji i konzistenciji, nego i po broju stolica. To u nekim slučajevima može da ih zabrine, ali se dešava da ih više brine poređenje njihovog iskustva sa iskustvom drugih roditelja...


Dr Ivana Latinović, pedijatar

Prve stolice novorođenčeta se sastoje od mekonijuma. U pitanju je gusta, crno-zelena materija koja se nakuplja u crevima fetusa, a obično se oslobađa u prvih 48 sati od rođenja. Otpočinjanjem hranjenja bebe, mekonijum postepeno biva zamenjen prelaznim stolicama zelenkasto-braon boje, a posle četiri-pet dana mlečnim, žuto-braon (zlatnim) stolicama.
Učestalost stolica se značajno razlikuje i varira od sedam-osam dnevno, do jedne stolice u nekoliko dana! Novorođenčad koja se hrani majčinim mlekom, obično u prvoj nedelji ima učestale stolice ređe konzistencije, da bi se kasnije njihov broj znatno smanjio. Tako može da se desi da stolica izostane sedam, pa čak i po deset dana! Međutim, ako je vaša beba pritom živahna, dobrog apetita i uobičajenog ponašanja - razloga za brigu nema. Ukoliko ste ipak zabrinuti, pre nego što posegnete za suvim šljivama i drugim narodnim lekovima, obratite se vašem pedijatru za savet.

Boja stolice
Ona je «posledica» prisustva žuči, tačnije žutozelenog pigmenta - bilirubina. Reč je o jedinjenju koje nastaje u jetri, i to iz hemoglobina, kao deo normalnog procesa obnavljanja crvenih krvnih zrnaca. Putem žuči, bilirubin se oslobađa u tanko crevo, a zatim stolicom iz organizma. Boja žuči zavisi od koncentracije bilirubina u njoj i varira od svetložute do crno-zelene (ovaj pigment je, inače, «ozloglašen» među mamama u porodilištu, jer od nivoa bilirubina u krvi zavisi intenzitet žutice novorođenčeta, a samim tim i dužina boravka u porodilištu).
Bilirubin podleže nizu hemijskih promena pri prolasku kroz creva, menjajući svoju boju od zelene, preko žute do braon, tako da boja stolice varira i u zavisnosti od brzine pražnjenja creva. Što se brže prazne creva (proliv na primer), stolica je sve više žuto-zelena, ili u potpunosti zelena.
Na boju stolice može da utiče i hrana. Tako zeleno povrće (spanać, zelje...) boji stolicu u zeleno, dok joj cvekla daje crveni ton. Tu su i druge «prehrambene boje», a neki lekovi - gvožđe, na primer, ili bizmut, stolici daju crnu boju...

U kojim situacijama može da se javi zelena stolica?
Zelena stolica je najčešće posledica ubrzanog pražnjenja creva, odnosno proliva. Međutim, i zdravo odojče može da ima više stolica dnevno, koje mogu da budu i tečne. Stoga, da bismo stolicu proglasili prolivom, mora da dođe ili do povećanja broja stolica u odnosu na normalan broj (jedan ipo ili dva puta), ili do značajne promene u sastavu i gustini stolice.
Uzroci proliva mogu da budu različiti:
● Crevne infekcije
Znatno su češće kod beba na mlečnoj formuli nego kod beba koje sisaju, zato što je majčino mleko bakteriološki ispravno, čuva se u optimalnim uslovima i sadrži različite odbrambene faktore - antitela i enzime, koji snažno deluju protiv «uljeza». Za razliku od ovog sistema, u lancu spravljanja obroka od mlečne formule može da «zakaže» nekoliko «karika»: čovek (kao potencijalni rezervoar infekcije), neispravne namirnice (voda, mlečna formula - mada retko), neadekvatno čuvanje pripremljenog obroka... Jedan od najvećih nedostataka mlečnih formula u odnosu na ishranu majčinim mlekom jeste i nedostatak faktora koji stimulišu imunitet bebe.
U zavisnosti od prouzrokovača, prolivi mogu da budu posledica virusnih infekcija (najčešće infekcija Rotavirusom u jesenjem i zimskom periodu), bakterijskih infekcija (Ešerihija koli, Salmonela...), parazitarnih infekcija... Osim dijareje, u slučaju ovih infekcija je obično prisutna i povišena temperatura i povraćanje, što povećava rizik od dehidracije bebe, odnosno od narušavanja ravnoteže vode i soli (elektrolita).
● Preosetljivost na hranu
Moguća je preosetljivost na određene namirnice ili njihove sastojke. Reakcija svakog organizma je drugačija i može da se kreće od nešto težeg varenja određenog tipa namirnica (netolerancija mlečnog šećera - laktoze), pa sve do prave alergijske reakcije (najčešće alergija na proteine kravljeg mleka). Ovakve reakcije se javljaju obično tek po uvođenju nemlečne ishrane odojčetu, zbog čega se preporučuje uvođenje jedne po jedne namirnice u razmaku od četiri-pet dana, dok se kravlje mleko ne preporučuje pre navršene prve godine života. Neke namirnice (na primer: sok od jabuke, kruške ili višnje) mogu da dovedu do proliva, zbog velikog sadržaja šećera (sorbitola), a ne zbog preosetljivosti organizma na njih.
● Upotreba antibiotika
Osim «loših», ubijaju i «dobre» crevne bakterije, što značajno pogoršava varenje.
● Stolice gladi
Kada vide zelenu stolicu, roditelji prvo pomisle da je njihovo dete gladno. Ali, treba znati da takve stolice mogu da se jave tek nakon nekoliko dana «vodene dijete», dakle ako dete ne uzima nikakvu hranu. Onda su ove stolice sluzave, oskudne i lepljive.
● Hronična oboljenja
Na primer, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i druga oboljenja koja se retko ispoljavaju u uzrastu novorođenčeta i odojčeta.

Kako možete da pomognete vašem detetu?
Pre svega, razmislite o uzroku, isključite sumnjive namirnice iz ishrane, obustavite unos mlečnih proizvoda, osim jogurta (i dojenja!), dajte detetu češće a manje obroke (najbolje je da dajete banane, pirinač, tost hleb, pire od jabuke...), što više tečnosti (takođe u malim porcijama)... Na tržištu postoje gotovi praškovi za pripremanje rastvora kojim se nadoknađuje tečnost, ali zbog specifičnosti dečjeg organizma savetujemo da se pri njihovom izboru konsultujete sa vašim pedijatrom.
Od velike pomoći mogu da budu i, poslednjih godina vrlo popularni preparati - probiotici, koji sadrže «dobre» crevne bakterije (najčešće rod Lactobacillus ili Bifidobacterium). Probiotici pomažu obnavljanje crevne flore oštećene «agresijom» drugih mikroorganizama ili antibioticima. Studije su pokazale da su veoma korisni i u slučajevima preosetljivosti na hranu, jer pomažu obnavljanje crevne barijere, što sprečava alergene iz hrane da ulaze u krvotok. Bebe koje sisaju, imaju veći broj «dobrih» bakterija, a u poslednje vreme su dostupne i mlečne formule u koje je dodat probiotik. To je u znatnoj meri smanjilo učestalost crevnih infekcija kod odojčadi na mlečnoj formuli.
NIPOŠTO NEMOJTE da detetu dajete lekove za zaustavljanje proliva ili povraćanja, čak i ako su vama pomogli!

Kada je potrebno da se obratite pedijatru?
UVEK kada je u pitanju novorođenče (bez obzira na kliničku sliku), zatim u slučaju lošeg opšteg stanja deteta, visoke temperature, čestog povraćanja i proliva, izražene malaksalosti i pospanosti deteta, bola u stomaku, ako primetite u stolici krv ili sluz, ako stolica postane crna... Pedijatru treba da se obratite i ako vaše dete nema izražene tegobe, ali primetite da ne napreduje u težini.


casopis: moj pedijatar
Autor: sandra80 :
Probiotici ublažuju grčeve kod beba



Neverovatno je koliko korisnih efekata imaju probiotici, gotovo svakog meseca se objavi neko istraživanje koje pokazuje pozitivne efekte "korisnih bakterija" u unapređenju zdravlja dece. Pred vama je, može se reći revolucionarno istraživanje, koje se bavilo ulogom probiotika u borbi sa grčevima kod beba (infantilne kolike).


 
Kako navode Prof. Dr Francesco Savino i njegov istraživački tim, sa univerziteta u Torinu, Italija, "grčevi muče od 3 do 28% odojčadi, uzrokujući ne mali stres i brigu roditeljima, dok patogeneza ovog stanja i dalje ostaje nepoznanica, a dokazi idu u prilog mnoštva nepovezanih uzročnika".
Nedavno je uočeno da je količina bakterije Escherichie coli (koja je normalni stanovnik debelog creva) značajno povećana u stolici beba sa grčevima, što se dovodi u vezu sa povećanom proizvodnjom gasa (više bakterija stvara više gasa fermentcijom crevnog sadržaja), koji rasteže crevo i dovodi do bolnih grčeva (kolika).
Za studiju je nasumično izabrano 50 beba uzrasta od 2 do 16 nedelja. Njima je tokom tri nedelje dan davan probiotik (Lactobacillus reuteri). Grčevi su definisani Wessel-ovim kriterijumima, kao epizoda neutešnog plakanja koja je trajala najmanje tri sata na dan i to tri ili više dana u nedelji pre uključenja u istraživanje. Probiotksa bakterija (L. Reuteri) i placebo ("vodica" bez probiotika) su davani u 5 kapi, jednom na dan, pola sata pre jutarnjeg podoja. Roditelji su vodili dnevnik plakanja u minutama, kao i opisivali stolicu i njenu frekventnost, a morali su pribeležiti i svaki neočekivani događaj u vreme trajanja istraživanja, tipa zatvor, povraćanje, kožne reakcije...Ni roditelji ni osoblje koje je davalo "terapiju" nisu znali koje bebe dobijaju probiotik, a koje "vodicu" bez korisne bakterije. To se zove "dvostruko slepa studija" što je omogućilo potpuno sigurno i objektivno istraživanje.
Na početku istraživanja, seansa plakanja u obe grupe bila je gotovo istovetna, kako po učestalosti, tako i po trajanju. Čak se možda malo i više plakalo u grupi koja je započela sa probiotikom. Ipak, kako je istraživanje odmicalo, bebe, koje su dobijale probiotik, su sve manje plakale. Na kraju istraživanja, "plakača" je u probiotskoj grupi u odnosu na placebo, bilo skoro trostruko manje.
Isti rezultati su dobijeni i ispitivanjem bakterija u stolici. Kod beba koje su dobijale probiotik, značajno je smanjena količina E. coli i amonijaka. A, neželjenih efekata nije bilo.
Mogući mehanizam dejstva probiotika (L. reuteri) možda leži i u poboljšanju pokretljivosti (motiliteta) i funkcionalnosti creva, što sveukupno doprinosi smanjenju nadutosti, koje opet vodi smanjenju drečanja i boljem raspoloženju ukućana.
Ovo je prva, izuzetno osmišljena stručna studija koja je nedvosmisleno pokazala da probiotici ublažuju simptome grčeva kod odojčadi! Studija je objavljena u avgustovskogm broju prestižnog stručnog časopisa Pediatrics (što joj daje ogromnu stručnu težinu). Živeli probiotici!!!

Ass.dr Goran Vukomanović


casopis: moj pedijatar
Autor: sandra80 :
Prevencija gojaznosti kod beba




Prema podavima Svetske zdavstvene organizacije na svetu ima 43 miliona gojazne dece, od čega je 80% u temljama u razvoju. U SAD se u poslednjih trideset godina broj gojazne dece utrostručio, ali je situacija veoma loša i u Evropi.

 

Procenjuje se da se svake godine broje gojazne dece u Evropi poveća za 400.000! Smatra se da je već sada svako četvrto dete u Evropi gojazno.

U Srbiji nema toliko gojazne dece, ali je zabrinjavajući podatak da 15% dece u predškolskom uzrastu ima višak kilograma, a skor 20% mladih je prekomerno uhranjeno ili gojazno! Jedno istraživanje UNICEFA je pokazalo da gojazni 10-godišnjaci imaju povišen nivo masnoća u krvi, ali i povišen krvni pritisak, a to su "glavnooptuženi" za kasniji razvoj srčanih i možadanih udara! Da ne govorimo da je gojaznost jedan od glavnih pokretača šećerne bolesti (dijabetesa tipa 2) kod adolescenata i mladih ljudi.

Najmanje dve trćine gojaznih školaraca biti gojazni odrasli! Ako je dete gojazno u školskom (preburbetetskom) uzrastu, šansa da ostane gojazno i kada odraste je od 60-85%, a što je dete gojaznije to je ova verovatnoća veća!

Nema dileme - gojaznost je grozna epidemija svetskih razmere, a stigla je i kod nas. Zato je prevencija gojatnosti jedan od glavnih zadataka zdravstvenog sistema svake zemlje. Ključno pitanje je kako sprečiti pojavu gojaznosti!

    * Kada početi prevenciju gojaznosti

Prevencija gojaznosti je ozbiljna tema, a početak sprečavanja gojaznosti počinje odmah po rođenju deteta! Stara "bapska tvrdnja: debela beba - zdrava beba" je potpuna zabluda, istina je potpuni drugačija!

Ozbiljne medicinske studije su pokazale da gojazna beba lako postaje gojazno dete, a potom i gojazni čovek. Ako se bebe brzo goje u prve dve godine, ogromna je šansa da kasnije postano gojazni ljudi. Prebrz prirast telesne mase (preko preporučene gornje ghranice) je dakle jedan od glavnih faktora rizika za nastanak gojaznosti u odraslom dobu.

    * Kako pomoći bebi da ne bude gojazna

Najbolji način prevencije gojaznosti u prvim mesecima života je dojenje! Nema bolje hrane za bebu d majčinog mleka, tu nema dileme, a pokazalo se da dojena beba ima manje šanse da postane gojazno dete, a tako i gojazni odrasli član društva. Tako je rizik od gojaznosti 20% niži kod dojenih beba, a pokazalo se i da dužina dojenja ima uticaj na prevenciju gojaznosti - što majka duže doji bebu, manje su šanse da beba kasnije postane gojazna! Jedno istraživanje je pokazalo da bebe dojene devet meseci imaju za 30% manje šanse da kasnije postanu gojazna deca! Pored mnogobrojnih korisnih efekata dojenja, evo još jedne prednosti majčinog mleka!

    * A kada mama prestane da doji

Posle prestanka dojenja se mora voditi računa o vrsti mleka koje beba dobija. Nema prave zamene za majčino mleko, ali je važno da se daju adaptirane mlečne formule u kojima je kravlje mleko, posebnim tehnološkim procesima, prilagođeno baš za ishranu beba. Jedan od glavnih zadatak u pripremi adaptiranih formula je da se veliki proteini kravljeg mleka "iseckaju" na manje, a to znači i pogodnije za bebu. Veliki proteini nose veći rizik od alergije, ali i druge probleme.

    * Kakve veze imaju proteini u adaptiranim mlečnim formulama sa gojaznošču

Nije važna samo veličina proteinskih molekula već je važna i količina (koncetracija) proteina u mlečnim formulama za bebe. Proteini su ključni faktor rasta i razvija dece, pa je naizgled logično da više proteina u adaptiranim formulama znači i veću korist za bebe.

Nije tako - više proteina u mleku za bebe, znači i veći rizik od gojaznosti! Nekoliko evropskih i američkih istraživanja (poslednje je nedavno objavljeno u prestižnom časopisu Pediatrics) je pokazalo da mlečne formule koje sadrže veću količinu proteina dovode do prevelikog napreka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava. Kod dojenih beba se ovo, naravno, ne dešava!

Jedna velika studija obavljena u pet evropskih zemalja je pratila preko 1138 zdravih beba koje su dobijale formule sa manje ili više proteina. Pokazalo se da formule sa manjim sadržajem proteina ne dovode do prekomernog prirasta u težini kod beba! Zaključak istraživanja je da formule sa manjom količinom proteina nose i manji rizi od gojaznosti!

Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolji način da se nastavi ishrana beba posle završetka odojačkog perioda. Naravno, ovo važi i za bebe čija mame, iz objektivnih medicinskih razloga, ne mogu da ih doje.

    * Šta još može da poveća rizik od gojaznosti kod beba

Pored načina ishrane, pokazalo se i da spavanje, ili bolje reći nespavanje utiče na gojaznost! Najnovija studija američkih autora je pokazala da bebe koje noću nemaju dovoljno sna imaju dvostruko veću šansu da kasnije postanu gojazna deca. Pored pravilne ishrene, bebama je potreban i zdrav san.
Autor: sandra80 :
Žutica novorođenčeta

Sigurno ste do sada slušali razne priče na temu žutice kod novorođenog deteta. Neko vam je to pominjao kao normalnu pojavu, a u drugim pričama je bila razlog za duži ostanak u porodilištu. Da li je reč o istoj žutici, šta je prouzrokuje, kako se leči...

Žutica novorođenčeta se javlja kod čak 60 odsto terminske dece, a još je zastupljenija kod preterminske dece - oko 80 odsto (bebe rođene pre navršenih 37 nedelja). To je kompleksan problem, sa kojim se svakodnevno suočavaju pedijatri-neonatolozi u porodilištu.

Šta je to «žutica»?
Pod žuticom se podrazumeva žuta prebojenost kože i sluzokoža. To, zapravo, i nije bolest, nego znak bolesti, jer može da bude prisutna kod mnogih, veoma različitih oboljenja. Nepravilno je, dakle, reći da neko boluje od žutice. Kaže se da IMA žuticu zbog neke bolesti (infekcije, bolesti žučnih puteva, jetre...). Jedino u periodu novorođenčeta, preciznije - u prvih sedam dana života, žutica može da bude normalna pojava, posledica nezrelosti organizma, i to je takozvana fiziološka žutica. Ona često prođe klinički neopaženo, jer je porast bilirubina nedovoljan da bi koža «požutela». Ako se i zapazi, spontano se povlači do kraja prve nedelje života, a laboratorijski parametri se normalizuju krajem druge nedelje.

Zašto je koža žuta?
Za žutu boju kože je kriv bilirubin, jedinjenje žuto-zelene boje, koje uglavnom nastaje razgradnjom hemoglobina (krvnog pigmenta) iz naših crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Bilirubin se ne rastvara u vodi, što znači da ne može mokraćom da se izluči iz organizma, nego se u jetri «prerađuje» i izlučuje u žuč (zato je žuč žuto-zelene boje). Potom se žuč luči u početni deo tankog creva, pa se bilirubin stolicom eliminiše iz organizma.

Zašto se kod novorođenčadi javlja žutica?
S obzirom da i zdravo novorođenče «ima pravo» na fiziološku žuticu, u ovom uzrastu se normalnim smatraju vrednosti bilirubina koje su čak i do deset puta veće od vrednosti kod odraslog čoveka. To je iz nekoliko razloga:
* Povećana proizvodnja bilirubina - bebina crvena krvna zrnca kraće «žive», što znači da se više raspadaju, oslobađajući bilirubin.
* Nezrelost jetre - jetra je vrlo složen organ, čije se funkcije razvijaju i po rođenju, tako da jetra nije u stanju da preradi povećane količine bilirubina.
* Nerazvijena bakterijska flora u crevima - beba još nema dovoljno korisnih bakterija koje pomažu varenje, zbog čega se hrana duže zadržava u crevima, pa se više bilirubina «vraća» u cirkulaciju nego što je normalno.
Kada se žutica novorođenčeta leči?
Žutica može da se smatra patološkom na osnovu nekoliko parametara:
- ako se javi u prvom danu života
- ako traje duže od 14 dana
- ako je ukupni bilirubin veći od dozvoljenog (ili takozvani direktni bilirubin veći od 15 odsto ukupnog bilirubina)
- ako je porast bilirubina za 24 časa veći od uobičajenog
- svaka žutica bolesnog novorođenčeta

Kako se leči?
Terapijski pristup zavisi od težine žutice:
● Kod graničnih vrednosti bilirubina, nekada je dovoljno samo češće hraniti bebu, što ubrzava pražnjenje creva.
● U lečenju se najčešće primenjuje takozvana foto terapija - beba se smešta u izoletu (inkubator) pod UV lampu (ultraljubičasto svetlo), da se «sunča» (bilirubin koji cirkuliše u krvnim sudovima kože pod dejstvom UV zraka postaje rastvorljiviji u vodi, pa se lakše izlučuje). Ovo nipošto ne znači da isti efekat ima izlaganje bebe suncu (u pitanju je drugačije, nekontrolisano zračenje, na koje je bebina koža izrazito osetljiva, a na taj način je izložena previše mala površina bebine kože...).
● Za lečenje najtežih žutica se primenjuje eksangvinotransfuzija - to je postupak kojim se bebi vadi određena količina krvi i zamenjuje krvlju dobrovoljnog davaoca. Na taj način se koncentracija bilirubina u bebinoj krvi značajno smanjuje (za oko 40 odsto u odnosu na početnu vrednost).


Zbog čega se, u stvari, žutica leči?
Naravno, razlog nije estetski. Bilirubin se u krvi vezuje za vrstu proteina - albumine, i tada je previše «veliki» da bi prošao kroz jednu veoma važnu «opnu», takozvanu krvnomoždanu barijeru. Ona štiti mozak od raznih, potencijalno toksičnih materija koje dospevaju u krv. Kada je količina bilirubina povećana, nema dovoljno mesta na albuminima, pa se bilirubin nađe slobodan u krvi. Tada prolazi kroz krvnomoždanu barijeru i nakuplja se u određenim delovima mozga, što može da dovede do oštećenja tkiva i razvoja oboljenja koje se zove kernicterus. Ono se manifestuje neurološkim poremećajima različitog tipa i stepena. Ako se razvije - ovo oboljenje se, nažalost, ne leči. Ali, na sreću, izuzetno je retko.
Žutica je, dakle, veoma često stanje, koje u većini slučajeva prolazi spontano, ili primenom vrlo jednostavnih mera, ne ostavljajući posledice na vaše dete. Zato poslušajte savet pedijatra, budite strpljivi i, ako je potrebno, ostanite duže u porodilištu - kako biste vaša beba i vi bezbrižno stigle kući.


Koji faktori povećavaju rizik od nastanka patološke žutice?
Pre svega, to je nepodudarnost krvnih grupa mame i bebe, pogotovo ako je mama nulta krvna grupa («0»), a beba «A» ili «B», kao i ako je mama Rh D negativna, a beba Rh D pozitivna.
Pod većim rizikom su i preterminska novorođenčad, kao i ona koja su male porođajne mase, potom bebe koje su pretrpele nedostatak kiseonika tokom porođaja, bebe koje imaju neku od porođajnih povreda (pogotovo porođajni naduv ili kefalhematom - koji su posledica krvarenja u meka tkiva poglavine, kada se zbog razgradnje izlivene krvi oslobađa dodatna količina bilirubina...).
Nasledne bolesti, oboljenja majke, infekcije, kao i upotreba nekih lekova - takođe povećavaju rizik.
Rizik povećavaju i razne zablude u vezi sa žuticom, naročito primenjivanje pogrešnih mera - na primer, sunčanja, ili davanjem velikih količina vode novorođenčetu, sa ciljem da se «ispere» bilirubin (već smo rekli da se bilirubin ne rastvara u vodi, pa nikako ne može ni da se ispere, odnosno izmokri. Da je to moguće, problem ne bi ni postojao. Osim toga, ako bebi dajete vodu, uskraćujete joj neophodnu hranu, jer ona ima veoma mali želudac, a izgladnjivanje podstiče porast bilirubina...).

Autor: sandra80 :
Zapušen nosić


Zašto se bebi zapuši nosić? Jesenje - zimski virusi su ubedljivo prvi na listi "zapušivača" bebinog nosa. Ima ih mnogo tipova (i podtipova), a najviše vole da se uvale u finu "bebi - sluznicu" nosa gde se nesmetano razmnožavaju. Svi ti virusi liče jedni na druge - stvaraju sekret, koji je uglavnom bistar, "vodenast". Te viruse donose starije bate i seke, ali i mama i tata (naravno i brojna familija i prijatelji). Bebin imunitet je veoma oskudan, tako da veoma mala količina virusa može da zapuši nosić.

Beba je stigla u topli dom, svi su radosni, ali tu su i neizbežni problemi. Zima je stigla (i pre kalendara), a zapušeni nosić je, takoreći, sveprisutan kod beba.
Iako u samom početku izgleda potpuno bezazleno, zapušen nosić ume da se pretvori u dosadan problem, koji se ponekad može nepotrebno iskomplikovati. Većina starije dece ume sama da se izbori sa zapušenim nosem, ali bebe naprosto traže našu pomoć - teško sisaju, uznemirena su, ponekad loše spavaju. Zato smo odlučili da novopočenim" roditeljima pomognemo da razumeju ovaj problem i da ga jednostavno reše.

Zašto se bebi zapuši nosić?
Jesenje - zimski virusi su ubedljivo prvi na listi "zapušivača" bebinog nosa. Ima ih mnogo tipova (i podtipova), a najviše vole da se uvale u finu "bebi - sluznicu" nosa gde se nesmetano razmnožavaju. Svi ti virusi liče jedni na druge - stvaraju sekret, koji je uglavnom bistar, "vodenast".
Te viruse donose starije bate i seke, ali i mama i tata (naravno i brojna familija i prijatelji). Bebin imunitet je veoma oskudan, tako da veoma mala količina virusa može da zapuši nosić.

Koliko dugo može nosić da bude "blokiran"?
Do proleća!
Sa manjim ili većim pauzama će beba imati zapučen nosić nedeljama! Zato moramo da se obučimo da "servisiramo" bebin nosić, držeći ga prohodnim i čistim.

Može li se desiti neka komplikacija?
Naravno, ako je nosić duže zapušen mogu se javiti posledice - evo glavnih:
* Zapaljenje srednjeg uva
Izvodni kanali srednjeg uha (Eustahijeve tube) otvaraju se baš na mestu gde se nos produžava ka grlu. Čim je dugo zapušen nos, dolazi i do zapušenja Eustahijevih tuba. A kad se one zatvore prestaje i normalno isticanje finog sekreta koji iz šupljine srednjeg uva odlazi u grlo. Čim se ovaj sekret nakupi u srednjem uvu stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterijske infekcije. Kada se to desi nastaje zapaljenje srednjeg uva - otitis media. Dete je plačljivo, uznemireno, loše jede, a često vrisne tokom sisanja. Dijagnoza se postavlja isključivo otoskopskim pregledom, kada lekar jasno vidi da li postoji zapaljenje ili ne. Pipkanje i pritiskanje uva nije put ka pravoj dijagnozi, posle koje sledi adekvatna i efikasna terapija.

* Bolovi u uvu
Deca sa zapušenim nosićem veoma često imaju bolove u uvu bez zapaljenja srednjeg uva. To se dešava zato što se često formira pritisak (naročito tokom gutanja, duvanja nosa ili brze promene nadmorske visine) na bubne opne. Bubne opne su opremljene velikim brojem nervnih završetaka koji prenose bol, pa je ovaj fenomen veoma bolan.

Da se ovo ne bi desilo evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića.
Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?
Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan - dete će lepo i lako "primiti" podoj, a "ispiranje" nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje.

Čime se nosić čisti?
Kod beba nisu pogodni "sprejevi" sa fiziološkim rasvorom jer se ne može postići dobar "propir" kroz majušne nosne kanale. Zato je najbolje koristiti stari dobri fiziološki rastvor (0,9% NaCl), iako nismo protiv lepo zapakovanih plastičnih "ampula" u kojima se nalazi fiziološki rastvor.
Tu su i "pumpice" koje pomažu da se sekrat izvuče iz nosića, pa evo kako to treba obaviti.

Kako se nosić pravilno čisti?
* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra. Zato nema potrebe da se izvlači više od 2 ml fiziološkog rastvora
* Ako niste sigurni da možete da "dozirate" količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu

* Glava mora biti postavljena "u stranu" jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i "zagrcnjavanje" bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovo može obaviti jedan od roditelja, ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj (predlažemo tate) čvrsto drži bebinu glavu dok drugi (nežnije su mame) polako ispira nosić.

*Uvek se ispira "gornja" nozdrva - desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprice, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa "kruščicom".

* Stisnite kruščicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi "srk" izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite "proceduru" sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja - lakše če se glavica držati u mirnom položaju

Iizvlačenje sekreta pumpicom koja ima "sisaljku"

*Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima "lije" nosić.
* Naizmenično se, uz nežno "srkanje" izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?
Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku ("pipeticu"). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Ukapava se po jedna (najviše dve) kapi u svaku nozdrvu, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete "gleda" u plafon.

Ovaj "servis" nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpror. Bolje da plaču kada im otpušavate nosić nego da plaču zbog zapaljenja srednjeg uha. Zato strpljivo i uporno - to je jedini način da pomognete detetu.


casopis: Moj pedijatar

> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana