Dr Klaus Mangold za „Blic“

Srbija ima šanse

Klaus Mangold studirao je pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Minhenu, Ženevi, Londonu, Hajdelbergu i Majncu, a diplomu pravnika dobio je na Univerzitetu u Hajdelbergu. Predsedavajući je Komiteta za ekonomske odnose sa istočnom Evropom, a juče se u Beogradu sreo sa Tadićem, Koštunicom i ministrima Vlade Srbije.


Izjavili ste nedavno da je sada sazrelo vreme za produbljivanje privrednih odnosa između Srbije i Nemačke?
- Mislim da je vreme sada sazrelo jer postoji utisak da se Srbija ekonomski pozitivno razvila, da se reforme veoma dinamično odvijaju, a sa druge strane vidimo i da je napravljen napredak na putu evropskih integracija i da počinju pregovori o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji. To, verujem, pogoduje novom načinu sagledavanja Srbije.

Kakvi su, po vašem mišljenju, uslovi poslovanja u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju? Šta su prednosti Srbije?
- Prednost koju želim da stavim u prvi plan jeste potencijal koji Srbija ima u obrazovanim mladim ljudima. Srbija ima mlade ljude koji su aktivni i na međunarodnom planu i koji razumeju globalna kretanja. Oni takođe poseduju veoma visoku svest o radu, što je za nas veoma važno. Kao drugu prednost vidim da je Srbija sa brojem stanovnika i posebnom pozicijom u regionu za nas veoma interesantno tržište i, naravno, tu su sporazumi o slobodnoj trgovini sa mnogim zemljama, među kojima je i Rusija. To su tri tačke koje Srbiju čine privlačnom. Postojalo je vreme kada su Rumunija i Bugarska bile veoma jake, ali mislim da trenutno imamo fazu u kojoj ćemo, naravno, i dalje govoriti o Rumuniji i Bugarskoj, prosto zbog njihove veličine, ali u kojoj sada i manje i srednje zemlje u ovom regionu postaju sve interesantnije.

Šta Srbija može da uradi da privuče nove investicije iz Nemačke?
- Srbija najpre treba da bude ponosna na sebe. Pre svega zato što je sada i Svetska banka priznala Srbiji veliki napredak na planu reformi. Mislim da je to ohrabrujući znak. Sa druge strane, Srbija bi mogla da bude brža u svojoj privatizacionoj politici i da uradi nešto na rešavanju pitanja koja najviše muče investitore sa Zapada, a to su dugačke birokratske procedure.

Za koje industrijske sektore se privrednici iz Nemačke najviše interesuju?
- Postoji veliki interes, a to pokazuje i sastav ove delegacije, za bankarski sektor i sistem osiguranja. Tu je, naravno, i sektor energetike, snabdevanja vodom, gasom i naftom, a postoji interes i za prerađivačku industriju. Posebnu pažnju u ovom sektoru Srbija pridaje takozvanim grinfild investicijama. Mislim da prvi zadatak treba da bude privatizacija postojeće supstance, što znači da se prvo uđe u već postojeće strukture, a grinfild investicije će se nakon toga automatski razvijati.



Izvor: Blic \ E. B.

Stambeni krediti za mlade

U „Rajfajzen banci“ juče su predstavljeni prvi korisnici stambenih kredita za mlade do 45 godina. Do sada je isplaćeno 59 klijenata, a od ukupno 442 zahteva koji su podneti u sedam banaka, 232 su odobrena. Do sada je ugovore sa državom potpisalo sedam banaka.


Budimir Kostić, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, najavio je da će ta banka odobravati i kratkoročne kredite, kako bi građani imali novac za uplatu učešća. Svi oni koji podnesu zahtev za kreditiranje, moći će da pozivom na broj telefona 011/20-62-400 Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita dobiju neophodnu informaciju o tome dokle se sa njihovim kreditom proceduralno stiglo.

- Gledaćemo da rok isplate nakon što se stambeni kredit odobri ne bude duži od 15 dana - najavio je Mlađan Dinkić, ministar finansija.

Posle decenijskog života u roditeljskom stanu, Milica (41) i Nebojša (40) Marković dobili su kredit koji subvencioniše država - od 24.000 evra. Ovih dana sa dvanaestogodišnjim sinom useliće se u svoj stan od 48 kvadrata, koji košta 44.000 evra, na Miljakovcu. Zajednička primanja su im 46.000 dinara, a za ratu će mesečno izdvajati oko 150 evra. Kažu da su prezadovoljni jer konačno imaju svoj krov nad glavom.

- Mislimo da nam otplata kredita neće predstavljati problem, jer se nadamo da će zarade rasti - kaže Nebojša.

U roku od 36 dana od podnošenja zahteva banci Dobrivoje Stepanović (31) dobio je kredit za kupovinu stana od 60 kvadrata na Novom Beogradu. U njemu će živeti sa suprugom i dvoje dece.

- Moralo bi da se povede računa da se definiše rok kada se prodavcu isplaćuje novac za stan. Naravno, posebno je pitanje regulisanja kapare - upozorio je Stepanović.

Goran Šutilović (44), lekar specijalista zaposlen u Zavodu za zdravstvenu zaštitu MUP, odlučio se da proda svoju garsonjeru, a da za razliku uzme kredit kako bi kupio veći stan. Dugogodišnji san mu se, kako kaže, ostvario, i sada će živeti sa porodicom u stanu od 63 kavadrata. Mesečno će za ratu izdvajati 210 evra.

- Duže smo čekali za uknjižbu stana. Možda smo mogli da kupimo lepši stan na boljoj lokaciji, ali ti stanovi nisu bili uknjiženi. Bez obzira na sve to, mi smo prezadovoljni - rekao je Šutilović.

Suzana Mihailović, čiji je muž Vladimir dobio kredit, ukazala je na visoke takse koji građani moraju da plate, i da bi država morala da razmisli kako da nađe načina da ih smanji.



Izvor: Blic \ D. Nišavić

Novi sukob srpskih i vojvođanskih vlasti zbog koncesije za autoput

Strancima u džep 280 miliona evra

Pošto se koncesija daje na 20 godina, od naplate putarine iz Vojvodine biće izneto skoro 280 miliona evra - tvrdi Kostreš

NOVI SAD - Davanje koncesije za autoput Horgoš-Požega, koju je raspisala Vlada Srbije, izazvalo je oštre reakcije čelnika vojvođanske Skupštine, koji smatraju da su time ugroženi interesi i građana Vojvodine i Srbije. Zamenik ministra za kapitalne investicije Miodrag Jocić izjavio je da tom koncesijom ipak nisu ugroženi interesi građana.
      

Propuštena šansa

Kostreš podseća da su dva puta slali obe odluke vojvođanske Skupštine protiv koncesije Vladi Srbije, ali da je vlada to ignorisala. "Imali su mogućnost u Skupštini Srbije da raspravljaju o Zakonu o koncesijama, iskoristili su sve ustavne mogućnosti, ne vidim zašto sada prave problem. Ovaj tender ne može da se obori i nije mi jasno šta oni hoće. Kad se koncesija dobro organizuje, ona je veoma isplativa. Ko će, inače, da nam da kredit od milijardu evra koliko je potrebno za izgradnju autoputa", odgovara Kostrešu Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve.
      
   
   

Naime, predsednici Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine, Bojan Kostreš i Bojan Pajtić, najenergičnije su osudili raspisivanje tendera za koncesiju i najavili da će uputiti zahtev Vladi Srbije za njegovo poništenje. Osnovne zamerke odnose se na to što se već izgrađeni deo autoputa daje koncesionaru na korišćenje, što je ocenjeno kao nedomaćinsko gazdovanje javnim dobrima.

- Ni deset odsto od iznosa koji će zaraditi koncesionar tokom 20 godina, koliko traje koncesija, nije potrebno za rekonstrukciju i rehabilitaciju autoputa. Dnevno na deonici od Subotice do Novog Sada prođe 7.000 vozila, a od Novog Sada do Beograda 12.000. Prosečna putarina po vozilu je dva evra. Ako dnevno tim putem prođe oko 19.000 vozila, na godišnjem nivou od putarine zaradi se oko 14 miliona evra. Pošto se koncesija daje na 20 godina, znači da će se od naplate putarine iz Vojvodine izneti skoro 280 miliona evra. Skupština Vojvodine smatra da nema pravo da dozvoli da toliki novac ode - navodi Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine.

Osim toga, Kostreš kaže da davanje pod koncesiju autoputa od Horgoša do Beograda nije u interesu Vojvođana zato što najpre treba da se izgradi "banatska magistrala" (put od Mađarske granice do Kikinde, zatim do Zrenjanina, pa do Vršca i Pančeva), a neophodno je uložiti novac i u izgradnju četiri trake oko Fruške Gore.

- Pošto su Vojvođani podizali inostrane kredite i zajmove pre desetak godina za izgradnju autoputa od granice sa Mađarskom do Beograda, sredstva koja bi trebalo da budu prikupljena na ime predložene koncesije, prvo treba uložiti u putnu mrežu Vojvodine - kaže Kostreš.
      

Jociću daj stan u koncesiju

Direktor Direkcije za puteve Branko Jocić podseća da će Vojvodina dobiti 30 odsto od koncesione naknade i da će se pet odsto izdvajati za opštinske uprave.
"Neka Jocić da njegov stan da ga izdamo pod istim uslovima koji su dati koncesionaru za autoput. Od izdavanja davaćemo mu 30 odsto, a Vojvodini će pripasti 70 odsto, pošto autoput pripada Vojvodini - odgovara Jociću Bojan Kostreš.
      
   
   


Izvor: Glas Javnosti \ A. Matić

Takse dižu cenu stana

BEOGRAD - Bračni parovi koji su prvi konkurisali za stambene kredite uz državnu subvenciju već su se uselili u stanove, a u Rajfajzen banci predstavljeno je nekoliko parova koji su dobili kredit preko ove banke. Do sada je 59 parova podiglo kredite i kupilo stanove, a Nacionalna korporacija je ukupno odobrila 234 kredita. Samo iz Rajfajzena je stiglo 232 zahteva koja su i odobrena.

Bračni parovi ipak su imali i ozbiljnih zamerki na ovaj projekat Ministarstva finansija. Najviše su se žalili na dug i neizvestan period od formalnog odobrenja kredita, pa do njegove isplate. Ovde nastaju problemi, jer prodavci stanova ne mogu ili neće da čekaju mesec i više dana na isplatu, a posebno su skeptični kada čuju da se radi o kreditima. Mlađan Dinkić, ministar finansija, obećao je da će se čekanje na novac smanjiti na maksimalno petnaest dana. Drugi problem na koji su nailazili kupci stanova je to što je vrlo malo stanova uknjiženo, pa su morali da se zadovolje nekim lošijim stanovima i na udaljenim lokacijama.

Naime, neophodno je da stan bude uknjižen, jer se na njega podiže hipoteka da bi se dobio kredit. Upravo za hipoteku i ostale administrativne takse vezan je još jedan, veći problem. Suzana i Vladimir Mihailović, mladi bračni par koji je odlučio da kupi stan od četrdesetak kvadratnih metara, moraju da plate oko 1.000 evra za razne takse. Oni su izračunali da će ih samo taksa za donošenje rešenja o hipoteci koštati čak 53.000 dinara, posle toga sledi uknjiženje koje košta oko tri-četiri hiljade, a kupoprodajni ugovor ih je koštao 18.500 dinara. Naravno, ako se stan kupuje preko agencije za nekretnine, što je najčešći slučaj, agencija uzima oko tri odsto od vrednosti stana, što iznosi do par hiljada evra. Tu treba uračunati i porez od osam odsto.

Kao veliki problem, prvi dobitnici kredita su naveli i plaćanje kapare koja nije mala u trenutku kada još uvek ne znaju da li će dobiti kredit. A ukoliko se i položi kapara, a odustane od kupovine stana, teško je izdejstvovati vraćanje tog novca. Rajfajzen banka je za taj problem ponudila rešenje. Ona nudi i gotovinske kredite za plaćanje kapare.



Izvor: Glas Javnosti \ M. O.

   
MMF "češlja" budžet za 2006.

BEOGRAD - Zvanični pregovori između delegacija Srbije i MMF-a neće početi do ponedeljka, do kada bi tehničke komisije dve strane trebalo da obrade zbirne podatke o nacrtu budžeta za 2006. godinu. Budžet za narednu godinu MMF-u je bitan zbog ušteda koje moraju da budu ostvarene kako bi se kompenzovalo ono što neće biti ušparano Zakonom o penziono-invalidskom osiguranju. Zato je Ministarstvo finansija pripremilo plan štednje koga stručnjaci MMF-a moraju da "pročešljaju" kako bi se uverili da će budžet u 2006. biti "kraći" za 1,36 odsto BDP.

- U slučaju da MMF pozitivno oceni projektovani budžet, za završetak aranžmana neophodno je da to u decembru potvrdi i Bord direktora. To znači da i Skupština Srbije treba da usvoji budžet za 2006. do decembra. U suprotnom, u martu naredne godine Srbija bi morala da plati Pariskom klubu punu kamatu na dug koji bi, prema sadašnjem kursu dolara, iznosio 2,61 milijardi dolara, umesto na 1,98 milijardi, na koliko će biti smanjen posle otpisa preostalih 15 odsto duga - upozorava NBS.



Izvor: Glas Javnosti \ I. K.

Dogodine 10,7 odsto veće penzije?

Penzioneri u Srbiji i sledeće godine mogu očekivati isplatu 12 mesečnih penzija, 11 iz 2006. i penziju za decembar ove godine, predviđeno je finansijskim planom Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih za sledeću godinu, čiji će predlog u ponedeljak razmatrati Upravni odbor Fonda PIO.


Budući da će se zbog nedavno usvojenih izmena Zakona o penzijama primanja najstarijih od sledeće godine usklađivati drugačije nego do sada, zanimljive su i procene kolike povišice najstariji mogu očekivati u sledećoj i dve naredne godine. Sledeće godine penzije će se indeksirati dva puta, u aprilu i oktobru, i to sa 62,5 odsto kretanja troškova života i 37,5 odsto kretanja plata u prethodnih šest meseci. Uzimajući u obzir procenjene zarade i troškove života, procena je da bi sa aprilskom penzijom najstariji mogli dobiti povišicu od 4,39, a sa oktobarskom 6,38 odsto, što znači da bi penzije u 2006. nominalno porasle za 11,5 procenata.

Međutim, projekcije za 2007. i 2008. pokazuju da bi penzije u ove dve godine mogle rasti znatno sporije u odnosu na 2006. Tih godina povećavaće se udeo troškova života, godišnje za po 12,5 odsto, a za isto toliko smanjivaće se učešće zarada u indeksaciji, pa se procenjuje da bi od 1. aprila 2007. penzije mogle porasti za 4,10, a od oktobra iste godine za 2,88 odsto. Godinu dana kasnije rast bi bio još manji, u aprilu 3,42, a u oktobru samo 1,77 odsto.

Ovo su samo procene rađene na osnovu parametara iz memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2006. i projekcijama za 2007. i 2008. godinu. Da li će se one i obistiniti znaće se kada Republički zavod za statistiku bude objavio podatke o kretanju plata i troškova života.

Ovih dana, najverovatnije u ponedeljak, Zavod će objaviti podatak o kretanju septembarskih plata, pa će tada moći da se izračuna koliku će povišicu penzioneri dobiti sa oktobarskom penzijom. Procene Fonda PIO su da bi povišica mogla iznositi četiri procenta. Dobra vest je da će ovu povišicu penzioneri najverovatnije dobiti već oko 10. novembra, kada bi trebalo da startuje isplata prvog dela oktobarskih penzija (redosled isplata pomera se zbog pretvaranja tri polumesečna čeka u obveznice). Ono što je loše jeste da će na narednu povišicu najstariji čekati punih šest meseci (do isplate aprilske penzije), za razliku od ranije kada su povišicu dobijali već uz penziju za januar.



Izvor: Blic \ R. Marković

Preko Fonda solidarnosti

Uskoro prve pare za radnike firmi u stečaju

Radnici koji su radili u firmama nad kojima je otvoren stečajni postupak, novac ili bar deo novca koji im je preduzeće ostalo dužno, odnedavno mogu da dobiju i preko Fonda solidarnosti. Uslov je, naravno, da u stečajnoj masi nema novca za obeštećenje zaposlenih i da je rešenje o utvrđivanju potraživanja radnika doneto posle 23. marta ove godine, kada je novi Zakon o radu, kojim je ovaj fond i ustanovljen, stupio na snagu.


Od Fonda solidarnosti mogu se naplatiti neisplaćene plate (najviše za devet meseci pre uvođenja stečaja, i to u visini minimalne zarade), zatim doprinosi za penzijsko i socijalno osiguranje, naknade za godišnji odmor (za godinu kada je uveden stečaj), otpremnine za odlazak u penziju (tri prosečne plate), kao i naknade po osnovu sudskih rešenja (za bolovanja, povrede na radu i slično).

Jablan Obradović, direktor ovog fonda, u razgovoru za „Blic“ ukazuje na to da radnici zahteve treba da podnose pojedinačno, a mogu ih doneti lično u prostorije Fonda ili poslati poštom.

- Osim obrasca koji je propisao ministar, radnici treba da predaju rešenja o zasnivanju i prestanku radnog odnosa, kao i fotokopiju radne knjižice. Ako traže otpremninu za penziju, treba da prilože i rešenje Fonda PIO o penzionisanju, ako je u pitanju naknada za godišnji odmor, onda rešenje o korišćenju odmora, a u slučaju potraživanja na osnovu sudskih rešenja treba dostaviti to rešenje - objašnjava Obradović.

Prema njegovim rečima, Fondu je do sada zahtev za naplatu potraživanja podnelo oko 3.500 radnika. Skoro trećina zahteva, tačnije 1.200, stigla je iz beogradskog „Teleoptika“, zatim 800 iz preduzeća za izradu gumarskih proizvoda GID iz Dimitrovgrada. Svoj novac traže i radnici „Beka“, Zemljoradničke zadruge „Dubona“ iz Mladenovca, „Brusjanke“ iz Brusa, „Lozničke banke“, kragujevačke „Crvene zvezde“... U narednih 15 dana očekuju se i prve isplate iz Fonda.

Novac za ovu svrhu obezbeđuje se u republičkom budžetu, a za ovu godinu izdvojeno je 300 miliona dinara. Suma za sledeću godinu znaće se po usvajanju budžeta za 2006, a prema proceni direktora Obradovića, biće potrebno bar milijardu dinara, pošto se očekuje da dogodine u stečaj ode oko 10.000 firmi sa najmanje 100.000 radnika.



Izvor: Blic \ R. Marković

Karići častili Ekrema Luku sa 32 miliona dinara

Posao „Mobtela“ i „Mobikosa“ na Kosovu za državu je dvostruko štetan. Ne samo da se „Mobtel“, odnosno Bogoljub Karić odrekao 70 odsto prihoda ostvarenih na Kosovu, nego, prema tvrdnjama upućenih, „Mobtelov“ prihod sa Kosova ne završava u Beogradu već najverovatnije na Kipru.

U nizu šteta koje PTT kao suvlasnik trpi u „Mobtelu“, nemalu stavku čini gubitak prihoda na Kosmetu (čini čak četvrtinu mreže) koji se umesto delom i u državnu kasu slivaju uglavnom u džepove Ekrema Luke, poznatog kosovskog biznismena, vlasnika „Mobikosa“. Po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji iz decembra 2003. godine, koji su sklopili Karić i Luka, „Mobtel“ je ustupio „Mobikosu“ kompletnu infrastrukturu, pravo na ekskluzivnu distribuciju SIM postpejd i pripejd kartica i svu pravnu pomoć. Karić se u korist Ekrema Luke odrekao i 70 odsto prihoda ostvarenih na Kosovu, prepuštajući mu kompletan posao. Time je „Mobtel“ zapravo ustupio licencu za rad na Kosovu „Mobikosu“, čime je prekršen Zakon o sistemima veza koji predviđa da se prenos prava ili transfer licence može izvršiti samo uz saglasnost Vlade Srbije. Vlada o ovome nikada nije ni pitana. I ne samo Vlada. Ni PTT kao suvlasnik, zvanično 49 odsto u „Mobtelu“, nije pitan za ustupanje licence, čime je ovo javno preduzeće pretrpelo veliku štetu.

Kolika je pretrpljena šteta u poslu sa „Mobikosom“?

Poznavaoci tvrde da „Mobikos“ na Kosovu ima oko 300.000 pretplatnika, te da njihov dnevni prihod iznosi oko tri miliona dinara. Tako je „Mobikos“, odnosno Ekrem Luka u prošloj godini zaradio oko 766,5 miliona dinara ili oko devet miliona evra. Pošto je nejasno kako se obračunava postpejd saobraćaj, procene su da je stvarni profit Ekrema Luke oko 15 miliona evra godišnje. Inače, Ekrem Luka slovi za jednog od najmoćnijih ljudi na Kosovu. Vlasnik je fabrike duvana, pivnice, TV i radio stanice na Kosovu. Poseduje lanac restorana i hotela, kao i košarkaški tim. Važi i za finansijera vodećih albanskih partija, pre svih Alijanse za budućnost Ramuša Haradinaja.

Iako je Luka govorio da je kupio od Karića 70 odsto „Mobtelove“ mreže na Kosovu, upućeni kažu da su se Karić i Luka dogovorili o zajedničkom poslovanju. Stvarnih razloga i potrebe za ovakvom saradnjom nije bilo, jer je „Mobtel“ 1999. godine dobio od UN dozvolu za rad na Kosovu u narednih 15 godina.

Bogoljub Karić je u više navrata govorio da je ugovor o saradnji sa „Mobikosom“ raskinut i da se čeka rasplet pred sudom, jer „Mobikos“ nije poštovao odredbe ugovora.

Ipak, da se saradnja odvija i dalje svedoči zapisnik sa sednice UO „Mobtela“ iz februara 2005. godine, kojom je predsedavao Zoran Karić. Na ovoj sednici odlučeno je da se dug „Mobikosa“ prema „Mobtelu“ od 32 miliona dinara poništi na teret vanrednih rashoda kompanije. Kome su pripala 32 miliona, to samo Ekrem Luka i Karići znaju.



Izvor: Blic \ K. Preradović

Zoran Novaković, bivši poreski službenik optužuje rukovodioce

Kriminal u Poreskoj upravi

Novaković je podneo osam krivičnih prijava protiv direktora Vladimira Ilića i direktora Regionalnog centra Kragujevac Slobodana Boškovića zbog kršenja zakona
KRAGUJEVAC - Nedavno otpušteni službenik Poreske uprave Kragujevac Zoran Novaković optužio je Vladimira Ilića, direktora Poreske uprave Srbije da je "izvršio niz nezakonitih radnji, kršio zakon, pa čak i da je primao mito", zbog čega je podneo nekoliko krivičnih prijava. Novaković tvrdi da je Ilić za direktora Regionalnog centra Poreske uprave u Kragujevcu postavio Slobodana Boškovića, iako je Bošković 1999. godine osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službenih isprava.

"Bošković je 23. septembra 1997. godine, dok je radio u "Feršpedu", uzeo službene pečate i dva blanko akceptna naloga, pečatirao ih i potpisao direktora firme. Tako je u "Šumadija banci" u Kragujevcu uzeo kredit od 97.000 dinara (više od 20.000 nemačkih maraka) za svoje privatno preduzeće "Tana-trade", koje i danas postoji", tvrdi Novaković.

 
  Istraga u toku

- Direktor Ilić je protivzakonito isplatio otpremninu bivšem finansijskom policajcu Filijale Kragujevac Miroljubu Milojeviću, koji je osuđen zbog primanja mita na jednu godinu zatvora. Međutim, pošto je osuđen na više od šest meseci bezuslovnog, mogao je samo da dobije otkaz, a ne i otpremninu od 401.719,00 dinara. Vladimir Ilić je potpisao ovo rešenje čime je oštetio državu, a zbog čega sam podneo krivičnu prijavu 21. septembra ove godine. Takođe, Ilić je isplatio i otpremnine radnicima koji ispunjavaju oba uslova za odlazak u penziju, što po zakonu nije smeo, a istraga o tom slučaju je u toku - zaključuje Novaković.
   
 
 
 
On dodaje da je protiv Boškovića podneo krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja, odnosno nelegalne deblokade računa firme PP "Iga Petrol", na osnovu čega je država oštećena za 665.863,90 dinara. "Bošković odgovornost prebacuje na direktora Filijale Poreske uprave, inače nezakonito postavljenu Svetlanu Todorović. Naime, Vladimir Ilić je 1. septembra prošle godine postavio Svetlanu Todorović za direktora Filijale PU Kragujevac, iako ona po sistematizaciji radnih mesta nije imala osam godina radnog staža da bi obavljala ovu funkciju.

Todorovićeva je već prvog radnog dana potpisala deblokadu računa firme "Iga Petrol", a to Rešenje obrazložila je da se deblokada stavlja van snage po nalogu direktora Regionalnog centra Poreske uprave Kragujevac Slobodana Boškovića. Todorovićeva se, pored toga, krivično goni i zbog protivzakonitog otpisa duga Slavici Trifunović PIO fondu u iznosu od 170.000 dinara. ", navodi Novaković. Podneo sam, dodaje on, 26. septembra krivičnu prijavu i protiv Boškovića zbog sumnje da je država u slučaju firme "Samald - Komerc" iz Novog Pazara oštećena za više od 18 miliona dinara.

Novaković je objasnio da je kontrolom poreske policije firme "Samald-komerc" otkriven promet koji nije prijavljen, i to uz kamatu od oko 70 miliona dinara. Tu se, dodaje on, radilo o klasičnom pranju novca sa fantomskim firmama iz Crne Gore, pa je poreska policija morala da podnese krivičnu prijavu protiv vlasnika ove novopazarske firme. "Dokaz da je reč o pranju novca je i izveštaj MUP-a Crne Gore, koji pokazuje da pojedine firme s kojima je "sarađivao" "Samald-komerc" ne postoje, a da vlasnici pojedinih firmi nikada nisu poslovali sa ovom kompanijom.

Posle dva meseca, kontrolu je izvršila terenska kontrola Poreske uprave centar Kragujevac, koja je potvrdila zapisnik Poreske policije. Međutim, ta novopazarska firma je stavila primedbe na zapisnik, pa je na osnovu toga sastavljen novi dopunski zapisnik u kome su usvojene primedbe te firme", naglašava Novaković i dodaje da postoje sumnje da je direktor PU Ilić usmeno naredio Boškoviću da se prihvate primedbe firme "Samald - Komerc". O ovom slučaju, kaže Novaković, upoznati su ministar policije Dragan Jočić i glavni inspektor Vladimir Božović.

 
  Bošković: Sve je netačno

- Nije prvi put da Novaković iznosi ove podatke putem medija. On je podneo osam krivičnih prijava ne samo protiv rukovodilaca u Regionalnom centru PU, nego i protiv radnika. Očigledno je da, kada se na bilo kakav zahtev koji se ispostavlja Poreskoj upravi, bio on zakonit ili nezakonit, uvek reaguje i vrši pritisak, kako bi se udovoljilo zahtevima ili prigovorima kojim Novaković pribegava. Po svim optužbama, unutrašnja kontrola Poreske uprave i MUP u Kragujevcu obavila je kontrolu, a neke su još u toku. Tvrdnje o zloupotrebama službenog položaja u PU su netačne. Ukoliko izađe tekst u novinama, možda ću podneti krivičnu prijavu. Bavljenje ovim optužbama je gubljenje vremena. Verovatno da iza svega stoje želje da Poreska uprava bude manje efikasna - odgovara na optužbe Bošković.
   
 
 
 



Izvor: Glas Javnosti \ G. J. 
 

Prodaja "Ce marketa"

BEOGRAD - Postupak preuzimanja akcija "Ce marketa" ponovo će biti pokrenut iduće nedelje. Komisiji za hartije od vrednosti juče je dostavljeno rešenje Centralnog registra o uknjiženju vlasništva "Ce marketa", čime su stvoreni uslovi da se nastavi privremeno obustavljeni postupak preuzimanja akcija firme. Početnu ponudu za preuzimanja akcija "Ce marketa" dostavio je "Merkator", investicioni fond "Ašmor" i firma "Primer C", čiji je direktor Slobodan Radulović i sadašnji direktor "Ce marketa".

Postupak preuzimanja akcija tog preduzeća privremeno je obustavljen odlukom Trgovinskog suda, koji je doneo privremenu meru zabrane trgovine akcijama, jer je osporena dodela idetifikacionih brojeva vlasničkim papirima.

Zbog najavljene prodaje akcionarskih udela u "Ce marketu" kompaniji "Delta M" mimo finansijskog tržišta, "Merkator" je u avgustu ove godine povukao svoju ponudu. "Delta M" je potpisala ugovor sa Udruženjem malih akcionara "Ce marketa" o otkupu akcionarskih uloga u tom preduzeću i obavezala se da će isplatiti 300 evra po akciji. Kako je Beti rečeno u Komisiji za hartije od vrednosti, od "Ašmora" i "Primera C" će početkom iduće nedelje biti zatraženo da ponovo dostave garancije za kupovinu akcija "Ce marketa".
 
 



Izvor: Glas Javnosti