Ako svakodnevno na posao idete automobilom i prelazite više od deset kilometara, izloženi ste povišenom riziku od gojaznosti i visokog pritiska.
Amerikanci koji automobilom prelaze veće razdaljine do posla su pod većim rizikom od viška kilograma i slabe kondicije, od onih koji stanuju bliže radnom mestu, zaključak je studije obavljene na Vašingtonovom univerzitetu, u Sent Luisu, Misuri.
Istraživanje je obavljeno na 4.300 ljudi, od kojih su oni koji dugo voze do posla češće imali prevelik obim struka i viši indeks telesne mase. Osim toga su češće patili od povišenog pritiska i bili u slaboj kardiovaskularnoj kondiciji, prenosi AFP.
"Veće razdaljine do posla mogu da dovedu do smanjenja opšte potrošnje energije", ističe vođa istraživanja Kristin Hehner.
Ispitanici koij dugo voze do posla su, kao što je i očekivano, ređe nego ostali prijavljivali odlazak u teretanu ili obavljanje fizičkih vežbi.
Oni koji su do posla putovali više od 24 kilometra teže su mogli da se drže zvaničnih zdravstvenih preporuka da se bave umerenom ili živahnom fizičkom aktivnošću bar nekoliko puta nedeljno i bili su pod većim rizikom da budu i formalno gojazni.
Američki tim je, između ostalog, udaljenost od posla do kuće veću od deset kilometara doveo u direktnu vezu s povišenim krvnim pritiskom. (Tanjug)
Infekcije virusima, bakterijama i parazitima, koje se u velikom procentu mogu sprečiti ili se mogu lečiti, izazivaju gotovo dva miliona novih slučajeva raka i 1,5 miliona smrtnih slučajeva od te bolesti u svetu godišnje, upozorava izveštaj lionske Međunarodne agencije za istraživanje kancera.
To bi značilo da otprilike svaki šesti slučaj raka u svetu nastaje na bazi infekcije, prenosi AFP.
Primena postojećih metoda za prevenciju infekcija, kao što su vakcinacija, bezbednija praksa davanja injekcija ili tretmani protiv mikroba, mogli bi u budućnosti da budu od znatnog uticaja na ublažavanje tereta raka širom sveta, stoji u pomenutom izveštaju.
Četiri vrste infekcija imaju daleko najveći udeo kao prethodnica kanceroznog oboljenja. To su hepatitis B i C, kao i zaraza humanim papiloma virusom i bakterijom helikobakter pilori. Ove infekcije uglavnom mogu da izazovu rak želuca, jetre i grlića materice.
Udeo raka na bazi prethodnih infekcije veoma se razlikuje od regoina do regiona. Tako je u Australiji i Novom Zelandu taj udeo 3,3 odsto, a u Podsaharskoj Africi 32,7 odsto.
Među kancerima izazvanih infekcijama kod žena, rak grlića materice ima udeo od 50 odsto, a rak želuca i jetre među tumorima koji su posledica infekcije kod muškaraca, imaju udeo od čak 80 odsto.
Inače, oko 30 odsto slučajeva raka koji su posledica infekcije pogađa ljude mlađe od 50 godina.
Диалил сулфид, један од главних састојака белог лука, ефикаснији је од антибиотика попут „еритромицина“ и „ципрофлоксацина“ у борби против неких бактерија које су узрочници тровања храном. Тајна је у за бактерије непробојном слоју који материја из ароматичног лука ствара у желуцу.
Кључни састојак белог лука, диалил сулфид, 100 пута је јачи у борби против тровања храном него антибиотици, открило је истраживање Института у Вашингтону.
Диалил сулфид ствара заштитни слој у желуцу који бактерије тешко могу да униште.
Не само да је јачи од антибиотика „еритромицина" и „ципрофлоксацина", већ бели лук делује брже, то јест одмах, потврдили су резултати истраживања.
Кампилобактерија једна је од најучесталијих бактерија које изазивају тровање храном у свету.
Симптоми су дијареја, грчеви, бол у желуцу и висока температура. Ова бактерија изазива у готово трећини случајева и парализу.
„Инфекције се најчешће јављају кад једемо недовољно печено месо, или храну која је припремана на нечистој површини. Резултати истраживања показали су да састојци белог лука могу да смање ширење бактерије која изазива тровање", објаснио је вођа истраживачког тима доктор Мајкл Конкел.
Ипак, то не значи да је добро јести бели лук у великим количинама и обавезно је, уколико дође до тровања, консултовати се са лекаром.
Паралелно коришћење два језика одлично је за тренирање можданих вијуга, тврде амерички стручњаци. Особе које подједнако владају и матерњим и једним страним језиком лакше издвајају важне информације које чују и далеко су надмоћније у обради звучних надражаја него они који говоре један језик.
Из научних кругова стиже вест која ће обрадовати оне који уживају у савладавању страних језика - учење другог језика и његово активно коришћење може да утиче на бољи развој можданих функција.
Амерички истраживачи који су под окриљем Универзитета „Нортвестерн" спровели серију испитивања тврде да је употреба два језика попут тренинга за мозак, пише Би-Би-Си онлајн.
Резултати истраживања показали су да када свакодневно користимо два језика утичемо на рад мозга тако што мењамо начин на који нервни систем реагује на звук.
„Биолошки" докази за такве тврдње сада постоје, истичу амерички стручњаци.
Током испитивања група научника пратила је мождане реакције 48 здравих добровољаца од којих је 23 било билингвално, односно често је користило матерњи и још један језик.
Испитаницима су пуштани разни звукови, а специјалним електродама је праћена мождана активност.
У лабораторијским условима (без буке) није било много разлике у реакцијама билингвалних испитаника и оних који то нису.
Међутим, када је у игру уведен и жамор попут оног који се примећује у паузама између часова на факултетима или на послу, они који су подједнако владали и матерњим и једним страним језиком били су далеко надмоћнији у обради звучних надражаја.
Лакше су издвајали информације од важности - на пример, глас предавача - а блокирали жамор.
Разлике у реакцији две групе испитаника биле су очигледне и када се анализира материјал који су забележили инструменти.
Вођа истраживања професорка Нина Краус овакве резултате објашњава ефикаснијим деловањем човековог система за примање и обраду звучних надражаја.
„У захтевним или непознатим условима 'слух' оних који без тешкоћа користе два језика је флексибилан, прилагодљив, веома ефикасан", прецизирала је Краусова.
Људи често решавају укрштенице или се занимају неким сличним активностима како би ментално „остали у форми", али предности у развијености можданих функција билингвалних особа долази од самог знања и коришћења језика.
Чланови стручног тима наглашавају да су музичари, који могу да причају или слушају и свирају истовремено, на сличан начин извежбали мозак.
Piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi.
U časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry objavljena je studija koja objašnjava zašto je crni biber dobar protiv masnoća.
Naime, naučnici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, prenosi portal Vitamin. Piperin takođe blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi.
Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini u lečenju stomačnih poremećaja, lečenju bolova i upala.
Uprkos dugotrajnoj primeni u medicini, malo se zna o mehanizmu delovanja piperina na molekularnom nivou.Najnovija istraživanja u laboratoriji i na kompjuteriskim modelima otkrila su da piperin utiče na aktivnost gena odgovornih za stvaranje novih masnih ćelija.
Umerena konzumacija vina poboljšava plućne funkcije, pokazalo je jedno holandsko istraživanje.
Pozitivni učinak vina pripisuje se resveratrolu, prirodnom polifenolu koji se u velikim količinama nalazi u crvenom vinu, za koje je već dokazano da štiti od srčanih oboljenja i smanjuje rizik od moždanog udara.
Rezultati istraživanja su pokazali povezanost uzimanja resveratrola i većih plućnih volumena, kao i smanjenja rizika od suženja disajnih puteva.
Na temelju svih dosadašnjih sprovedenih istraživanja čini se da umerena konzumacija vina ima pozitivni učinak na plućnu funkciju, a korišćene doze resveratrola iz epidemioloških istraživanja odgovaraju onima koje se mogu postići umerenom konzumacijom vina.
Brza konzumacija hrane može dovesti do povećanja rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, sugeriše istraživanje sprovedeno u Litvaniji.
U novu studiju su bila uključena 234 ispitanika sa dijabetesom tipa 2 i 468 zdravih osoba iz kontrolne grupe.
Utvrđeno je da su učesnici istraživanja koji su brže jeli imali prosečno 2,5 puta veći rizik za prisutnost dijabetesa tipa 2, a ispitanici koji su brže konzumirali hranu su imali i veći indeks telesne mase.
Istraživanje sprovedeno na Novom Zelandu sugeriše da osobe koje brže jedu imaju veće šanse za "prikupljanje" suvišnih kilograma.
Časopis "Journal of the American Dietetic Association" dodaje da su ispitanice koje su brže jele unosile veće količine hrane pre nego što bi nastupio osećaj sitosti.
U studiji sprovedenoj na Univerzitetu Otago učestvovalo je oko 1.600 žena starosti od četrdeset do pedeset godina.
U proseku su ispitanice koje su najsporije jele imale najmanji indeks telesne mase, dok je indeks telesne mase bio prosečno šest odsto veći kod žena koje su najbrže jele.
Ljudi između pedesete i sedamdesete godine konzumiranjem najmanje po tri šoljice kafe dnevno, mogli bi smanjiti rizik od smrti za deset odsto u odnosu na one koji ne piju kafu, pokazuje jedna američka studija.
Istraživanje američkog Nacionalnog instituta za rak (NCI) sprovedeno je na grupi od 400.000 osoba tog uzrasta, od 1995. do 1996. godine.
Učesnici istraživanja su praćeni do 31. decembra 2008. godine.
Rezultati pokazuju da su osobe koje piju u proseku tri šoljice kafe dnevno - normalne kafe ili kafe bez kafeina, izložene manjem riziku da umru od kardiovaskularnih i respiratornih obolenja, moždanog udara, povreda, nesrećnih slučajeva, dijabetesa ili infekcije, nego osobe koje ne piju kafu.
Istraživači su međutim ipak primetili vrlo neznatno povećanje rizika od raka među muškarcima koji piju kafu. Međutim, među ženama nisu primetili nikakvu vezu između toga što piju kafu i smrtnosti od raka.
Da ne bi dobili lažne rezultate, autori studije su uzeli u obzir druge faktore koji utiču na smrtnost, kao što su duvan i alkoholna pića.
Istraživači međutim upozoravaju da ne mogu da budu sigurni, sa naučnog stanovišta, da konzumiranje kafe zaista produžava život.
Ranija istraživanja pokazala su da kafa poboljšava pamćenje i štiti od depresije.
"Kafa se najviše pije u Americi, ali veza konzumiranja kafe i rizika od smrti nije jasna", rekao je doktor Nil Fridman glavni autor istraživanja.
"Otkrili smo da je konzumiranje kafe povezano sa smanjenjem rizika od smrti uopšte uzev", dodao je on.
"Iako ne možemo da zaključimo da postoji uzročno-posledična veza kafe i smanjenja rizika od smrti, smatramo da rezultati daju određena uveravanja da taj napitak nije loš za zdravlje", rekao je doktor Fridman.
Fridman je rekao da nema podataka o tome kako kafa smanjuje rizik od smrti, jer kafa ima više od hiljadu raznih supstanci koje bi potencijalno mogle negativno da utiču na zdravlje.
Kafein je najviše proučavan, ali u ovoj studiji se pokazalo da nema razlike između obične i kafe bez kafeina.
Popularni antibiotik "azitromicin", korišćen za lečenje bronhitisa, zapaljenja pluća, infekcije uha i seksualno prenosivih bolesti, može da poveća rizik od smrti, pokazuju rezultati studije obavljene na Univerzitetu Vanderbilt.
"Azitromicin" se na svetskom tržištu lekova nalazi još od osamdesetih godina, ali je tek sada ustanovljeno da u prvih pet dana korišćenja za dva i po puta povećava rizik od fatalnog srčanog udara.
Upoređivanjem više stotina hiljada Amerikanaca koji su između 1992. i 2006. primali "azitromicin" sa milionima drugih, koji nisu lečeni antibioticima ili su primali "amoksicilin" - sličan antibiotik koji se smatra bezbednim za srce - američki tim je utvrdio da je, na milion pacijenata, među korisnicima "azitromicina" bilo 47 više smrtnih slučajeva.
Ukoliko je korisnik "azitromicina" uz to već imao obolelo srce, rizik od smrtnog ishoda je bio povećan za 245 slučajeva na milion korisnika.
Mada ocenjuje da ovaj rizik nije prevelik, tim sa Vanderbilta savetuje da kod srčanih bolesnika i onih koji imaju infekcije izlečive nekim drugim antibiotikom, lekari razmisle o tome da li da prepišu "azitromicin".
Ovaj lek je 1981. patentirala hrvatska farmaceutska kompanija "Pliva", a potom je sklopila ugovor sa kompanijom "Fajzer" (Pfizer) da ga ona plasira širom sveta.
Nakon toga ovaj lek se na tržištu pojavio i pod novim imenom "citromaks".
"Azitromicin" je mikrolidni antibiotik, koji deluje tako što zaustavlja rast bakterija. Do sada poznati mogući negativni efekti ovog leka su osip, svrab i natekline, teškoće pri disanju i gutanju, kao i ubrzan ili nepravilan srčani ritam.
Masne kiseline "omega 3" mogu pomoći u smanjenju štetnih posledica pušenja, tvrde britanski kardilozi.
Istraživanje, koje je trajalo mesec dana, bavilo se ispitivanjem efekata oralne primene omega-3 masnih kiselina, ukupno 2 grama na dan, na arterijski sistem pušača.
Rezultati su pokazali da je tretman izmenio akutno oštećena elastična svojstva krvnih sudova kod pušača.
Stručnjaci ukazuju da bi za kardioprotektivne efekte masnih kiselina mogao biti zaslužan sinergizam različitih protivupalnih i anti aterosklerotičnih svojstava.
Zato oni svima, a posebno pušačima, kod kojih nije dijagnostikovana koronarna bolest srca preporučuju da konzumiraju ribu, naročito masnu i bogatu omega-3 masnim kiselinama, i to najmanje dva puta nedeljno.
Više istraživanja je dokazalo da omega-3 kiseline smanjuju rizik od rane smrti, poboljšavaju stanje osoba sa depresijom i pokazuju se kao najjači saveznik u borbi protiv gojaznosti.
Tema: 
