Najčešće infekcije - kandidijaza i lišajevi

Kandidijaza pogađa čak 75 odsto žena, a u 10 odsto slučajeva to je trajni problem. U normalnim okolnostima, nivo kandide reguliše količina zdravih bakterija. Kada se odnos bakterija-kandida naruši, npr. upotrebom antibiotika ili padom imuniteta, kolonije kandide znatno porastu, što rezultira pojavom infekcije.

Područja najčešće zahvaćena kandidom: koža, nokti, usna šupljina i materica jesu sluznice na kojima se kandidijaza najčešće javlja. Antibiotici širokog spektra koji se uzimaju oralno menjaju crevnu floru omogućavajući gljivicama iz roda kandida da se umnože i direktno prošire iz creva.
Predisponirajući faktori uključuju šećernu bolest, upotrebu oralnih kontraceptiva, antibiotika, trudnoću, imunosupresiju i stariju životnu dob. Istraživanja pokazuju da često konzumiranje ugljenih hidrata, kao što su glukoza, saharoza, fruktoza, može da utiče na javljanje oralne kandidijaze. Najčešće gljivične infekcije jesu kandidijaza i lišajevi. Vulvovaginalna kandidijaza koja se često ponavlja kod 10 odsto žena se javlja bez poznatog predisponirajućeg faktora.

VULVOVAGINALNA kandidijaza
Simptomi su jak svrab i crvenilo materice i vulve, bele naslage na sluznici materice i obilni sirasti iscedak.

ORALNA kandidijaza
Simptomi su upala i beličaste naslage na sluznici usne šupljine, upala jezika koji je napet, crven, vlaženje uglova usana na kojima se stvaraju kraste.

PREPORUKE
U određenoj meri mogu da poboljšaju situaciju - donje rublje od čistog pamuka i upotreba sapuna bez mirisa da se izbegne alergija.

NUTRITIVNE PREPORUKE uključuju uzimanje 250 gr jogurta dnevno sa Lactobacillus acidophilusom i korigiovanje eventualnog deficita magnezijuma. Preporučuje se režim ishrane bez kvasca, isključivanje hleba, peciva, pice, kao i piva, vina, jabukovače. Takođe treba izbegavati dodatke hrani - sirće, soja sos, salatne prelive, kao i suvo voće, sir i sušeno meso.
Žene s hroničnim smetnjama treba da svoju ishranu obogate nutritijentima koji u prvom redu onemogućavaju razvoj upale. Fruktooligosaharidi su grupa šećera koji stimulišu rast i nivo zdravih bakterija u crevima.

Izvor: Blic

Buđ u kući

Buđ može uzrokovati otežano i plitko disanje, začepljenje nosa i sinusa, pečenje, suzenje ili crvenilo oka, suhi kašalj, upalu grla i nosa kao i osip ili nadraženost kože. Vlagu ste sakrili gipsanim pločama?

Početkom 2002. tek otvoreni, sveže uređeni Muzej savremene umetnosti u Stockholmu bio je zatvoren kako bi ga očistili od buđi. Sanacija objekta koštala je otprilike četiri miliona evra! Sličnih situacija sve je više i više. Zašto je taj problem tako čest u zadnje vrijeme? Dva su glavna razloga za to: građevinski materijali i način gradnje.
Gipsane ploče
U proteklih nekoliko dekada u građevinarstvu se koriste materijali koji su podložniji nakupljanju buđi. Jedan primer su gipsane ploče, koje se često rade od nekoliko slojeva kartona povezanih čvrstim gipsanom jezgrom. Jezgro zadržava vlagu. Ako ovaj materijal dugo vremena ostane vlažan, spore buđi će početi da klijaju i rastu, a hrane se kartonom iz ploča.
Loš protok vazduha
Promenio se i način na koji se gradi. Do promena je došlo zbog težnje da se uštedi energija tako što se smanjivao gubitak toplote zimi i sprečavao ulazak toplote leti i tako što se sprečavao protok vazduha. Zato se u današnje vreme vlaga duže zadržava u objektu, što pogoduje rastu buđi. Postoji li rešenje ovog problema?
Isterajte vlagu
Buđi ćemo se najlakše rešiti, ili ćemo je svesti na najmanju moguću mjeru, ako unutrašnjost objekta i fasada budu čiste i suve odnosno ako unutar objekta nema vlage.

Ukoliko se vlaga negde nakuplja, odmah osušite taj deo i sanirajte ga kako ne bi došlo do ponovnog nakupljanja vlage. Naprimer, neka vam krov i oluci budu čisti i u dobrom stanju. Osim toga, neka drenaža oko objekta bude kvalitetno napravljena tako da se voda ne nakuplja oko temelja.

Ukoliko imate klima-uređaj, pazite da se voda nesmetano cedi iz njega.

Glavno je, dakle, sprečiti nakupljanje vlage. Bez vlage nema ni nakupljanja buđi.

Stvar može biti vrlo opasna ima li se na umu da je najopasnija danas poznata kancerogena supstanca aflatoksin – otrov koji stvara buđ. U samo jednoj azijskoj zemlji svake godine od trovanja aflatoksinom umre 20.000 ljudi. Ova smrtonosna supstanca koristi se za izradu suvremenog biološkog oružja.

Međutim, u svakodnevnom životu simptomi izloženosti običnoj buđi nisu tako opasni po zdravlje, ali su iritantni. "Većina buđi, čak i one koje imaju neugodan miris, nije štetna", stoji u biltenu UC Berkeley Wellness Letter.
Izvor: www.stetoskop.info

Kloniranim ćelijama izlečen rak kože
Utorak, 24. jun 2008. 11:35


Američki naučnici su prvi put uspešno lečili pacijenta s melanomom, najtežim vidom raka kože, pomoću kloniranih ćelija imuno sistema. Pacijent koga su izlečili bio je u poodmaklom stadijumu bolesti.

"Naučnici su prvi put koristili samo limfocite T bolesnika, tako što su te ćelije klonirali i pomogli u lečenju melanoma u poodmakloj fazi", izjavio je autor istraživanja Kasijan Ji iz Centra za istraživanje raka “Fred Hačinson”.

Ji i njegove kolege su uzeli limfocite T podvrste CD4+, što su ključne ćelije imuno sistema čoveka, i to od 52-godišnjeg pacijenta s melanomom u odmakloj fazi. Rak je zahvatio limfne žlezde ispod pazuha kao i jedno plućno krilo, piše "24 sata".

Limfociti T su zatim u laboratoriji klonirani i ubrizgani u organizam bolesnika. On je dobio jednu dozu sa pet milijardi ćelija T CD4. Pacijent nije primao nijednu drugu terapiju.

Dva meseca kasnije, bolesnik nije imao rak ni na jednom organu, što je utvrđeno raznim pregledima - skenerom i tomografijom. Ji je rekao da pacijent već dve godine nema nikakve simptome raka.

"Bili smo iznenađeni anti-kancerogenim efektima ćelija T CD4 i kako deluju protiv raka. Imali smo uspeha s tim pacijentom, ali treba još potvrditi efikasnost terapije u drugom, opširnijem istraživanju- rekao je američki stručnjak.

Ukoliko se utvrdi efikasnost te terapije, takva vrsta lečenja bi mogla da se koristi u 25 odsto slučajeva melanoma u odmakloj fazi. Melanom najviše zahvata kožu, ali može da zahvati oči i stomačne organe.

U svetu svake godine 160.000 ljudi oboli od melanoma. Taj oblik raka je posebno čest kod ljudi koji žive u toplim, sunčanim krajevima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od melanoma godišnje umre 48.000 ljudi.

U Srbiji godišnje oko tri i po hiljade ljudi oboli od raka kože, od čega nekoliko stotina od melanoma. Melanom se pojavljuje i na mrežnjači oka, nervnom sistemu, na zadnjem delu debelog creva ili sluzokoži.

Najviše obolelih od te bolesti ima u Australiji i Novom Zelandu, a javlja se kod svih uzrasta i češća je kod ženskog pola.

Izvor: http://www.mtsmondo.com

Kubanci razvili lijek za rak pluća.
Zasad se lijek koristi samo u kubanskim bolnicama, ali liječenje će biti omogućeno svima koji doputuju na Kubu.

Kubanski liječnici kažu kako su razvili lijek koji bi oboljelima od raka pluća mogao produljiti život ili čak povećati broj preživjelih.

Modificirani protein pokazao se kao dobar brisač stanica raka, jer ih direktno napada.
Zasad se lijek koristi samo u kubanskim bolnicama, a voditelj projekta liječnica Gisela Gonzales o samom lijeku nazvanim Clima Wax je rekla:

- Gubitak kose je jedna od nuspojava kemoterapije. Ovaj lijek nema taj efekt, a uspjeli smo i povećati broj preživjelih koji su imali poodmakli stadij raka pluća.

Liječnici napominju da lijek ipak nije svemoguć, i da je najbolje što su postigli produljenje života oboljelih za četiri do pet mjeseci, dok je manji dio preživio sam rak.

Liječenje Clima Waxom bit će omogućeno svima koji doputuju na Kubu, kažu liječnici.

Izvor: Javno.com

Potkožna vakcina bolje štiti starije ljude od gripa

Stariji ljudi, kojima je vakcina protiv gripa ubrizgana ispod kože umesto u mišić, bolje su zaštićeni od pomenute bolesti i eventualnog smrtnog ishoda, zaključak je istraživanja stručnjaka francuskog proizvođača vakcine "Sanofi Paster" - filijale farmaceutske kompanije "Sanofi-Avent SA".

Pomenuto istraživanje obavljeno je, kako izveštava agencija Blumberg, na osobama starosti od 60 do 94 godine, kojima je vakcina "vaksigrip" davana u najdonji sloj kože, pomoću kratke, tanke igle. Ispostavilo se da su na taj način vakcinisani pacijenti sedam odsto bolje zaštićeni od gripa, nego oni kojima je vakcina ubrizgana konvencionalnom iglom u mišić.

Nalazi ove studije mogli bi da dovedu do promena u vakcinisanju starijih lica, na koje vakcina inače slabije deluje nego na mlađe, ističe rukovodilac istraživanja Melani Savij.

Neka ranija istraživanja pokazala su da vakcina protiv gripa štiti samo oko 60 odsto starijih, prema 90 odsto mlađih odraslih osoba.

Savijeva i njene kolege koristili su tzv. "mikroinjekcioni pribor", sa iglom dugom samo 1,5 milimetra. Njome su vakcinisali 2.612 starijih osoba, ubrizgavajući im koktel tri različita virusa gripa. Kontrolnu grupu činilo je 1.089 ljudi, koji su primili klasičnu vakcinu u mišić.

Kod onih koji su primili "plitku vakcinu" registrovano je sedam odsto više osoba kod kojih je došlo do učetvorostručenja antitela koja se bore od infekcije, u odnosu na učesnike iz kontrolne grupe. Propratni efekti vakcinisanja kod obe grupe bili su slični.

Moguće objašnjenje veće uspešnosti plitke vakcine leži u činjenici da su nervni završeci, koji transportuju ubrizgana antitela stimulišući imunološki sistem, gušće raspoređeni u koži nego u mišićima, napominje Savijeva.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, sezonski grip svake godine u SAD ubije 36.000 ljudi, a još 200.000 se podvrgava bolničkom lečenju. Približno 90 odsto smrtnih slučajeva i oko polovina hospitalizacija odnosi se na starije osobe.



Izvor: Krstarica

Bez noža lečenje moždanih aneurizmi
Autor: doc dr Dragan Stojanov   

Intrakranijalne aneurizme su prisutne u 0,5%-6% u odrasle populacije. Većina intrakranijalnih aneirizmi je asimptomatska i nikada se ne otkrije. Neke se detektuju slučajno radiološkim pregledima, a neke produkuju simptome usled kompresije na okolne kranijalne nerve ili moždano tkivo. Jedan deo intrakranijalnih aneuizmi se otkriva nakon pucanja zida -rupture koja uzrokuje krvarenje u prostoru koji okružuje mozak. Ovo krvarenje se naziva subaraahnoidna hemoragija (SAH). Ovaj tip moždanog udara praćen je smrtnošću od 32-67%, a u 10-20% preživelih uzrokuje invaliditet i dugotrajnu zavisnost od drugih. Kod rupture aneurizme potrebno je preduzeti lečenje unutar 24-72 časa zbog velikog rizika od ponovljenog krvarenja u prve dve nedelje nakon inicijalnog krvarenja. Svako dodatno krvarenje povećava smrtnost i komplikacije.
Cilj lečenja
Cilj lečenja je isključivanje aneurizme iz krvotoka. Lečenje aneurizmi može da bude hirurško i endovaskulano. Kod hirurškog lečenja uklanja se deo kostiju lobanje - postupak se naziva kraniotomija. Nakon toga neurohirurg razmiče moždano tkivo da bi pristupio aneurizmi. U predelu vrata aneurizme postavlja se metalni instrument koji liči na štipaljku i koji se naziva klip. Na taj način sprečava se protok krvi iz arterije u aneurizmu i sprečava ponovno krvarenje. Nakon postavljanja klipsa prethodno otklonjeni deo kosti lobanje se vraća na mesto sa koga je uklonjen i zatvara otvor na lobanji, a rana ušiva.

Endovaskularno lečenje aneurizmi predstavlja neinvazivnu proceduru kod koje se aneurizmi pristupa iz krvnog suda. Za razliku od hirurškog lečenja kod endovaskularnog tretmana nema otvaranja lobanje. Sama procedura sprovodi se pod kontrolom rendgen aparata. Za isključenje aneurizme iz cirkulacije koriste se spirale koje se nazivaju koilovima. Koilovi su napravljeni od metala platine. Ova metoda je pocela da se sprovodi u svetu od 1990. godine koilovima Guglielmi detachable coils (GDC).
Endovaskularni tretman
Endovaskularni tretman pocinje uvođenjem katetera (mala plastična cev) u femoralnu arteriju u predelu prepone. Zatim se vodeći kateter kroz trbušnu i grudnu aortu dovodi do arterija vrata. Kroz vodeći kateter uvodi se mikrokateter u intrakranijalne arterije i kroz vrat aneurizme u unutrašnjost aneurizme (SI.1). Kroz mikrokateter se uvode koilovi koji unutar aneurizme formiraju mrežu i ispunjavaju lumen aneurizme. Koriste se koilovi različitog oblika, veličine i stepena čvrstine. Svaki sledeći koil je manjeg dijametra. Koilovi unutar aneurizme uzrokuju zgrušavanje krvi. Koilovi i krvni ugrušak ispunjavaju aneurizmu i sprečavaju ulazak krvi. Cilj koilovanja je da se aneurizma u potpunosti isključi iz cirkulacije.

U nekim slučajevima koilovanje se vrši uz pomoć balona ili stentova. Sama procedura se izvodi u opštoj anesteziji.

Moguće komplikacije za vreme intervencije su ruptura aneurizme, oštećenje arterije i krvarenje u moždani parenhim.
Indikacije
Koilingom mogu biti tretirane nerupturirane i rupturirane aneurizme. Studije pokazuju da kod tretmana rupturiranih aneurizmi koiling ima prednosti u poređenju sa hirurškim lečenjem. Relativni rizik od smrti ili invaliditeta u bolesnika tretiranih koilingom 22,6% manji u odnosu na operisane bolesnike. U tretmanu nerupturiranih aneurizmi endovaskularni tretman takođe ima prednost u odnosu na hirurško lečenje. Dužina hospitalizacije je više nego dva puta duža kod operisanih bolesnika. Komplikacije su 4 puta češće u operisanih bolesnika. Oporavak bolesnika je znatno kraći kod endovaskularnog tretmana i iznosi u proseku 27 dana u poređenju sa hirurškim lečenjem kod koga je oporavak godinu dana.
Izvor:www.stetoskop.info

Otkrivena supstanca koja blokira ćelije raka


Tri grupe francuskih naučnika iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja - CNRS otkrile su supstancu koja blokira razmnožavanje kancerogenih ćelija, istovremeno zaustavljajući formiranje novih krvnih sudova koji omogućavaju njihov razvoj i stvaranje tumora.

Radi se o novom eksperimentalnom jedinjenju HB-19 s dvostrukim dejstvom koje nema nikakvog toksičnog uticaja na tkivo, objavio je 'onlajn' časopis 'PLoS ONE'. HB-19 ima svojstvo da blokira na površini ćelija nukleolin, protein koji utiče na razvoj ćelija tumora i stvaranje novih krvnih sudova.

Istraživači su otkrili dejstvo tog agensa obavivši ispitivanje na miševima kojima su prethodno transplantirane ćelije tumora dojke ljudskog porekla.

Oni su sprovodeći to istraživanje utvrdili i da HB-19 ne prodire u jezgro ćelije tako da ne izaziva toksično dejstvo za razliku od drugih aktuelnih terapija koje se koriste u kancerologiji.

Britanska kompanija 'ImuFarma' koja se bavi razvojem lekova dobila je ekskluzivnu licencu na korišćenje HB-19 i nada se da će početkom 2009. godine početi preliminarno kliničko ispitivanje tog agensa, preneo je francuski dnevnik 'Figaro'.
Izvor: www.stetoskop.info

Nova dostignuća naučnika u genetskom inženjeringu
Kraj steriliteta

Sedamdesetdvogodišnja Indijka Omkali Panvar rodila je u decembru prošle godine blizance. Time je postala najstarija mama na svetu, ali po svemu sudeći neće ostati na vrhu liste još dugo. Naučnici predviđaju da će, zahvaljujući brzom napretku u lečenju neplodnosti, za 30 godina i stogodišnjakinje moći da rađaju decu.

Napredak u lečenju neplodnosti u kom će se ćelije kože koristiti za pravljenje spermatozoida i jajnih ćelija, a zatim kombinovati kako bi stvorili ljudski embrion, uskoro će omogućiti ženama da osnuju porodicu u bilo kom životnom dobu. Tehnologija u još u povoju, ali biolozi veruju da bi ćelije kože koje nazivaju „specijalno tretirane pluripotente matične ćelije“ uskoro mogle da zamene „klasičnu“ veštačku oplodnju. Genetski inženjering će roditeljima omogućiti da biraju savršenu bebu, specijalno dizajniranu za njih. A unapred će odrediti sve, od toga kakvu će dete imati boju očiju, koje će visine biti, sve do inteligencije i gena „oslobođenih“ od bolesti. Prema prognozama vodećih svetskih naučnika, to bi trebalo da bude moguće do 2038. godine, baš na 30. rođendan Luisa Brauna, prve bebe iz epruvete.
Biolog Davor Solter iz Instituta za biologiju u Singapuru kaže da je naučnicima cilj da omoguće roditeljstvo ljudima koji dosad nisu mogli da imaju dece, a da ga „oduzmu“ onima koji ih ne žele.
- Smatram da je veštačka oplodnja dostigla svoj vrhunac i da dalje ne može. Sledeće što očekujem je da uspemo da ćelije embriona, spermatozoida i jajne ćelije dobijemo iz specijalnih matičnih ćelija koje imaju mogućnost da se razviju u bilo koju drugu ćeliju - objašnjava Solter.
Te specijalne matične ćelije je, prema njegovim rečima, moguće dobiti iz ćelija kože. Njih zatim treba iskoristiti da se dobiju ćelije spermatozoida i jajašaca, koje se zatim iskombinuju zajedno i od njih se dobije ljudski embrion. Naučnici razmatraju dalje mogućnosti, kao što je razvoj embriona u veštačkoj materici, smanjenje troškova veštačke oplodnje i ono što je najspornije - korišćenje embriona u daljim eksperimentima. Stručnjaci veruju da će im posao olakšati ako se ljudi narednih godina budu lakše odlučivali za zamrzavanje sopstvenih ćelija, i to u što ranijem dobu, kako bi ćelije bile što zdravije, bez potencijala za bolesti do kojih dolazi kasnije u životu.
- Danas je teško eksperimentisati na embrionima zato što se to smatra moralno neprihvatiljivim, zbog čega je i teško doći do embriona za istraživanja. Kada bismo mogli da odgajamo embrionalne ćelije u laboratoriji kao sve druge ćelije, to bi nam umnogome olakšalo posao. Mogli bismo da sprečimo mutacije, da ih poboljšamo, kao i da napravimo embrion-mutant koji bi služio samo za ispitivanja. U početku bi to ljudima zvučalo okrutno, ali na kraju bi i to prihvatili kao deo života – dodaje Solter.
Glavni stručnjak Instituta za regenerativnu medicinu u San Francisku, Alan Trounson, upozorava da će ova tehnologija podići sigurno veliku prašinu, jer se postavlja etičko i pitanje sigurnosti zbog produžavanja ženinog reproduktivnog perioda izvan granica koje je priroda odredila.
- Da li neko misli na to kako će biti deci čiji su roditelji tako stari? - kaže on.

Izvor: Danas

„Abirateron“ spasava Živote
Novi lek protiv raka prostate
Autor: CDC/JS | Foto: Beta/ap | 23.07.2008 - 06:05


Naučnici su saopštili da „abirateron“, novi lek protiv agresivnog raka prostate, predstavlja možda najveći napredak na tom polju istraživanja za proteklih 70 godina.



Oni tvrde da bi ovaj medikament mogao da se koristi kao uspešna terapija za čak 80 odsto pacijenata na koje hemoterapija ne deluje u borbi protiv smrtonosne bolesti. Preparat deluje tako što blokira hormone koji izazivaju rak.
Britanski Institut za istraživanje karcinoma nada se da će lek u vidu obične tablete biti dostupan pacijentima za dve do tri godine. Trenutno su u toku klinička ispitivanja širom sveta na 1.200 muškaraca, a već krajem godine planiraju se dodatna ispitivanja.
Većina testiranih pacijenata je izjavila da im se znatno popravio kvalitet života. Neki su prestali da uzimaju morfijum za ublažavanje bolova zbog širenja raka na kosti.
U ovoj fazi istraživanja nijedan pacijent nije uzimao lek duže od dve i po godine, pa tako nije moguće sa sigurnošću ustanoviti kako on utiče na očekivani životni vek. Ipak, naučnici smatraju da je načinjen ogroman korak napred u lečenju završnog stadijuma raka prostate.
Rak prostate je najčešći oblik karcinoma među muškarcima u svetu. Prosečan očekivani životni vek posle hemoterapije ne premašuje 18 meseci. Pretpostavljalo se da rak pospešuju polni hormoni, recimo testosteron. Aktuelna terapija se zasniva na tome da se spreči da testisi luče testosteron. Međutim, stručnjaci su sada otkrili da se rak „hrani“ polnim hormonima iz svih izvora, uključujući zalihe koje proizvodi sam tumor. „Abirateron“ blokira proizvodnju ovih hormona u ljudskom telu.
Najnovije istraživanje, koje je objavljeno u časopisu „Džurnal of klinikal onkolodži“, obavljeno je na dvadeset jednom pacijentu s uznapredovalim, agresivnim rakom prostate koji su lečeni ovim preparatom. Naučnici se nadaju da će preparat pomoći i pacijentima obolelim od raka dojke.

Izvor: Blic

U Srbiji nema medikamenata za čitav niz bolesti
Mnogi lekovi za najteže bolesnike nedostupni
Autor: Jelena D. Ilić | Foto: O. Bunić | 15.08.2008. - 08:25




Odgovor na pitanje kako će pacijenti u Srbiji koji boluju od retkih bolesti, ali i onih poput kancera, uopšte doći do neophodnih lekova u našim apotekama, zasad glasi - nikako. Medikamenata za čitavu paletu bolesti u Srbiji nema ili su preskupi, a država za sada ne planira da olakša put do njih.

Ovi lekovi se uglavnom proizvode u inostranstvu i nisu registrovani u Srbiji. Ipak, lekari ih često preporučuju bolesnicima, iako ih apotekari ne smeju držati ni izdavati ukoliko zato nemaju posebnu dozvolu.
Farmaceuti i lekari slažu se da je, opšte gledano, snabdevenost lekovima prilično dobra i da zadovoljava potrebe većine pacijenata u Srbiji. Ipak, građanima koji boluju od retkih i teških bolesti, poput Vilsonove bolesti, multirezistentne tuberkuloze i raznih vrsta kancera, lekari često kao dopunu terapiji preporučuju lekove koji nisu registrovani. Osim što su skupi, na njih se čeka.
- Mojoj majci je dijagnostikovan karcinom pluća, a da bi mogli da je podvrgnu zračenjima i hemoterapiji morali su da joj podignu nivo gvožđa. Onkolog joj je prepisao „ferlicet“, odnosno ampule preparata gvožđa koje kod nas nisu registrovane, a jako su efikasne. Gvožđe je, inače, jako teško vratiti u normalu i zahteva duže uzimanje lekova, a oboleli od malignih tumora često nemaju toliko vremena. Pošto ih nema u prodaji, naručio sam ih u jednoj privatnoj apoteci gde su me prvo dobro ispitali kako bi se uverili da nisam inspektor, a onda su mi rekli da dođem za dva dana po njih. „Ferlicet“, inače, nije skup i nije mi jasno zbog čega se nalazi na tzv. listi D, kad ga lekari često preporučuju pacijentima koji se leče od raka - priča za „Blic“ Milan P., medicinski radnik čija se majka lečila na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
Poslednjih godina položaj obolelih od raznih vrsta karcinoma se znatno popravio jer je veliki broj citostatika stavljen na pozitivnu listu, a problemi nastaju uglavnom prilikom nabavke pomoćnih medicinskih sredstava. Ipak, za pojedine lekove koji još nisu registrovani oboleli moraju da izdvoje više od 1.000 evra i to samo za jednu dozu. Za razliku od njih, pacijenti kojima se savetuje da u lečenju koriste antidepresive ili hormonske terapije moraju da se naoružaju strpljenjem.
- Na listi D nalaze se neregistrovani lekovi, odnosno medikamenti za koje ne postoji dozvola za stavljanje u promet u Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji. Nadležne vlasti određenim apotekama dozvolile su da po nalogu lekara i na zahtev pacijenta mogu da uvezu lek sa te liste. Ipak, ta procedura je dosta spora pošto je obavezna i provera leka pre nego što se on da pacijentu. Mnogi od njih nemaju toliko vremena, pa se snalaze na razne načine. Neki mole rođake u inostranstvu da im kupe neophodne lekove, a postoje i malobrojne privatne apoteke koje su spremne da rizikuju velike kazne i nabave naručeni medikament - kaže vlasnik privatne apoteke koji je želeo da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, problem sa neregistrovanim lekovima je što oni imaju zamenu, ali ne i paralelu. Odnosno u Srbiji se mogu naći medikamenti sličnog hemijskog, ali ne i identičnog sastava.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da neće biti većih izmena liste neregistrovanih lekova.
- Na listi D se nalaze svi esencijalni lekovi koji se koriste u lečenju i koji se mogu nabaviti u posebno određenim apotekama. Ti lekovi jesu životno neophodni, ali za izuzetno mali broj pacijenata. Mi redovno pratimo stanje i potrebe pacijenata, ipak, za sada većih izmena liste neregistrovanih lekova neće biti jer bi sam proces registracije izgubio smisao - navodi Svetlana Vukajlović, predsednik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Ovde se javlja i drugi problem vezan za srčane bolesnike, astmatičare, obolele od osteoporoze i druge hronične bolesnike koji plaćaju lekove.
- Problem je kad pacijentu morate da prepišete lek koji nije na pozitivnoj listi i za koji on mora da izdvoji više od 1.000 dinara. Iako većina tih lekova ima zamenu koja može da se uzme na recept, njihovo dejstvo ne mora biti isto jer nisu identičnog sastava. Većina neurologa, recimo, pacijentima nakon pretprljenog infarkta mozga prepisuje „kavinton“ i „tanakan“ koji se koriste nekoliko meseci. Cena jedne kutije ovog leka je oko 1.000 dinara. Slično je i sa lekovima protiv hiperlipidemije koji se daju osobama sa povišenim holesterolom i lipidima. Za njih treba izdvojiti oko 1.500 dinara, a gotovo su obavezni deo terapije nakon šloga - objašnjava Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte prakse.
Primera radi, srčani bolesnik koji u sklopu svakodnevne terapije koristi po šest vrsta lekova, mesečno mora da izdvoji nekoliko hiljada dinara. Pacijenti kojima je dijagnostikovana osteoporoza samo za osnovni lek „boniva“ ili „fosamaks“ moraju da daju oko 3.500 dinara. Međutim, i to što se kupuju bez recepta ne znači da će se lako naći. U apotekama kažu da već neko vreme na tržištu nema „quinax“ kapi za oči koje se koriste za lečenje katarakte, „nazaneks“ spreja i pojedinih antinikotika. Takođe, od lekova koji se uzimaju na recept, pacijenti teško dolaze do „durofilina“ i njegove paralele „euphylonga“ koji se koriste u lečenju bronhitisa i astme.
- Dešava se da pojedini lek prosto „nestane“ sa tržišta. Tako je, na primer, „dilakor“, koji koriste srčani bolesnici i koji košta samo 30 dinara, gotovo nemoguće naći. Često i niska cena leka može biti razlog nestašice jer proizvođač nema razloga da ga proizvodi. U Srbiji država koriguje cene lekova, što je veliki problem - kaže Tamara Mašić, farmaceut.

Lekovi na pozitivnoj listi, a nema ih:
„Durofilin“ 250 mg (bronhitis i astma)
„Euphylong“ (bronhitis i astma - zamena za durofilin)
„Eritromicin“ sirup (antibiotik)
„Alopres“ 5 mg (hipertenzija)
„Metrofin“ 500 mg (dijabetičari)
„Niripan“ tablete 8 mg (glukokortikoid)
„Tiroval“ (hormon štitne žlezde)
„Becotide“ sprej (astma)
„Amoksicilin“ sirup (antibiotik)
„Festal n“ dražeje (digestiv za varenje)
* po prijavama pacijenata

Lekovi koji nisu na pozitivnoj listi, a nema ih
„Fedeks“ ampule (preparat gvožđa)
„Bedoptik“, kapi za oči (očni pritisak)
„Quinax“, kapi za oči (katarakta)
„Lamisal“ krem (protiv gljivica)
„Nazaneks“ sprej (laringitis)
„Dilakor“ (srčani bolesnici)
„Gluformin“ (antidijabetik)
„Stefon“ (antidijabetik)
„Ditamin“ (nizak pritisak)
„Octanate“ 250 (koagulacija krvi)
* po prijavama pacijenata

Izvor: Blic