SINUZITIS ČEST POSLE PREHLADE

Bolovi u glavi, licu, osećaj stezanja pri vrhunosa, sve su to najčešće manifestacije sinusitisa, akutnog ili hroničnog zapaljenja sluzokože koja prekriva paranazalne sinuse, šupljine koje su u vezi sa nosem i normalno bi trebalo da su slobodne i ispunjene vazduhom. Akutni sinuzitisi su oni koji iznenade zahvate jedan paranazalni sinus i koji, posle lečenja, prođu i više ne daju znake svog prisustva. Obično su posledica neke infekcije disajnih puteva ili karijesa.


hronični sinusitisi, međutim, su oni kod kojih su zapaljenja lakša ili pokazuju tendencijuda ne prođu. Uvek su psoledica nekog zapaljenja nosa ili imaju alergijsko poreklo ili su posledica anatomskih malformacija, kao što su devijacija nosnog luka. Uzrok koji izazove sinuzitis uvek je neka infekcija izazvana klicama. Najčešće klice dospevaju u disajne puteve pa, i u paranazalne sinuse, kroz nos.

- Sluzokož aparanazalnih sinusa raspolaže odbrambenim mehanizmima koji proizvode sekret protiv mikroorganizama, a infekcij apočne samo onda kada sinuse preplavi velika količina klica koje prevazilaze moć odbrambenihs naga - kaže dr Ivana DŽarić.
- Faktori koji mogu da izmene mehanizme odbrane nosne sluzokože mogu biti hladnoća ili neke deformacije u građi nosa koje sprečavaju dreniranje sekrecija. Razvojklica može da olakša i nadražaj nosne sluzokože izazvan hemijskim supstancama. Hemisjki nadraživači mogu se udisati sa vazduhom, ukoliko je sredina u kojoj se radi vrlo zagađena, ili mogu prodreti iz vode, ukoliko se neko bavi plivanjem ili ronjenjem.

Najčešći simptomi su: osećaj težine u glavi, bolovi lica, u glavi, bolovi očiju, sekrecija gnojne sluzi žućkaste boje i teškoće pri disanju.
Nos može biti više ili manje začepljen usled kongestije unutrašnje sluzokože i više ili manje bolan i zapaljen zavisno od toga da lis e radi o čišćenju samo jedne nozdrve ili obe: u slučajevima devijacije, sluz će težiti da bude progutana i tada iamo soećaj da klizi iz nosa u grlo.

- Kod lečenja sinusitisa, na prvom mestu nastoji se da se pospeši drenaža sinusa i eliminisanje miroorganizama, krivca za infekciju - kaže naša sagovornica.
Ako je sinusitis proširen, specijalista će pribeći i lekovima protiv zapaljenja i antibioticima, odabranim na osnovu ustanovljenja bakterija koje su izazvale zapaljenje. Kada se radi o hroničnom sinusitisu, otorinoloringološkog pre svega mora da utvrdi zašto se bolest ponavlja. Ali ako se radi o hroničnom sinusitisu usled devijacije nosne strukture, otorinoralinolog može pribeći hiruškoj intervenciji kako bi se kosti i hrskavica v ratili na rpavilan položaj.

Izvor: Blic

Bole vas sinusi? Ne žurite sa antibioticima
Utorak, 6. maj 2008. 12:48    

Antibiotici nisu prava pomoć za infekciju sinusa, jer je njen uzrok često virus, a ne bakterija, zaključili su švajcarski stručnjaci iz Univerzitetske bolnice u Bazelu.

Lekari često ne razlikuju virusni od bakterijskog oblika ovog oboljenja, pa se dešava da prepišu antibiotike "za svaki slučaj". U SAD, svakoj trećoj osobi sa infekcijom disajnog trakta daje se dijagnoza akutnog rinosinuzitisa.

Pacijentu ne bi trebalo prepisati antibiotik, čak ni ukoliko se žali na zapušen nos, otečene sinuse, i glavobolju koja ne prolazi ni nakon deset dana, tvrdi istraživač Džim Jang.

Istraživanje je sprovedeno nad 2.547 pacijenata sa simptomima sinuzitisa. Antibiotici su lečili tek svakog šesnaestog od njih. Kod pacijenata koji iskašljavanjem izbacuju šlajm, procenat je nešto veći - svaki deveti reagovao je na antibiotike.

Prema švajcarskom istraživanju, "magična" granica za biranje tretmana je deset dana. Ukoliko teški simptomi ne jenjavaju ni nakon ovog perioda, pacijentu bi trebalo prepisati antibiotik.

Tako bi pacijenti koji su inače zdravi trebalo bolje da prate svoje simptome i uzmu antibiotik tek ukoliko im nakon deset dana ne bude nimalo bolje.

Antibiotici ne pomažu velikoj većini onih koji se razbole od sinuzitisa, a takva terapija nosi velike troškove, moguće propratne efekte i stvaranje otpornosti na te lekove, upozorava Jang.

U Evropi, antibiotici se najčešće prepisuju u Francuskoj, Španiji, Portugalu i Belgiji, a najmanje u Holandiji, Danskoj, Švedskoj i Nemačkoj.

Izvor: MTS-Mondo

Trajanje sna i zdravlje

Osobe koje prosječno spavaju manje od 6 ili više od 9 sati imaju veće izglede da će patiti od viška kilograma, utvrdili su američki znanstvenici.

Istraživači iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti su nakon analize podataka za 87000 odraslih ispitanika uočili i da osobe koje spavaju manje od 6 sati za približno 50% češće puše i konzumiraju alkohol te su manje fizički aktivne.

Nasuprot tome, u skupini osoba koje spavaju prosječno 7-8 sati je zabilježen manji broj pušača nego što je to prosjek za SAD (18 naprema 21%).

Slični su omjeri utvrđeni i glede pretilosti kod osoba koje premalo ili previše spavaju u odnosu na prosječne Amerikance (22 naprema 33%).

Najmanja razina fizičke aktivnosti je zbilježena kod osoba koje prosječno spavaju više od 9 sati.

Istraživači dobivene rezultate objašnjavaju utjecajem stresa i psiholoških poteškoća, primjerice depresije.


Izvor: Pliva Zdravlje

Izmerite pritisak

Redovno merenje pomaže da se na vreme utvrdi visok krvni pritisak i smanji rizik od opasnih oboljenja, kao što je moždani udar

Jutarnji krvni pritisak ključan je za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, tvrde naučnici. Naime, dokazano je da je visok krvni pritisak (hipertenzija) među glavnim faktorima rizika od pomenutih bolesti.

Šta je potrebno da znate o merenju pritiska

- Prilikom kupovine kućnog aparata za merenje pritiska raspitajte se o najkvalitetnijim modelima i obratite pažnju na veličinu manžetne koja ide oko ruke.

- Tokom merenja sedite pravilno. Ruka na kojoj se meri pritisak treba da je naslonjena na sto u visini srca, a slobodno je podignite jastukom. Noge bi trebalo da su na podu.

- Preporuka je da dva sata pre merenja pritiska izbegavate veće obroke, a pušenje i kafu sat vremena pre merenja. Pet minuta pre potpuno se opustite.

Redovno merenje pritiska u kućnim uslovima pomaže da se na vreme utvrdi hipertenzija i smanji rizik od opasnih oboljenja. Zato je Svetski dan hipertenzije, koji se obeležava 17. maja, ove godine posvećen kućnom merenju pritiska. Osim prepoznavanja simptoma, kao što su glavobolja, umor, mučnine, preterano znojenje, koji se javljaju tek s prvim komplikacijama, bolest može da se otkrije redovnim merenjem.

Iako većina ljudi pritisak meri kod lekara, važno je znati da je merenje tačnije ukoliko se obavi u miru i kod kuće. Tako može da se utvrditi kako stil života utiče na bolest i da se deluje u skladu s tim. Merenje traje samo nekoliko minuta, a bitno je da ga obavljate ujutro i uveče. Redovno beležite merenja i pratite promene. Podatke bi trebalo da pokažete doktoru, koji će na osnovu toga odrediti dalju terapiju. Nikako ne započinjite terapiju lekovima na svoju ruku.

Izvor: Press

Kako da izlečite laringitis

Promuklost, bol i grebanje u grlu mogu da budu znaci koji ukazuju na prisustvo laringitisa. Ređi simptomi su otežano gutanje i disanje.

Laringitis je upala grkljana koja može biti akutna i hronična. Ukoliko tegobe nisu dugotrajne i posledica su obične upale gornjeg respiratornog sistema ili kratkotrajne vokalne zloupotrebe, govorimo o akutnoj upali grkljana. Ta vrsta upale je kratkotrajna i obično prođe u periodu do tri nedelje uz odgovarajuću terapiju (vokalno mirovanje, ispiranje grla antisepticima i antiflogisticima, antibiotici, analgetici i antipiretici peroralno). Ovde bi trebalo izdvojiti akutnu upalu donjeg sprata grkljana kod atipične dece koja se manifestuje naglo, otežanim disanjem kod deteta sa inspiratornim stridorom, praćen kašljem koji liči na lavež psa. Leči se antibioticima (per os ili parenteralno), kortikosteroidnim preparatima (inhalacije ili sistemski) i adrenalinom (u vidu inhalacije), uz obaveznu kontrolu otorinolaringologa.
Potencijalno opasnije su hronične upale grkljana koje se najčešće javljaju kod pušača, kod radnika koji su konstantno izloženi hemijskim i fizičkim iritantnim sredstvima u vazduhu, kod ljubitelja žestoke kapljice, kod profesionalnih pevača i uopšte onih koji puno koriste svoj glas.
Hronične upale grkljana se mogu manifestovati u više oblika - kao polipi na glasnicama, otoci ili edemi glasnica, čvorići na glasnicama, dugotrajna hiperemija, atrofične glasnice, beline na glasnicama, neravnine i zadebljanja površinskog sloja, promene u samoj anatomskoj strukturi slojeva... Deo navedenih promena spada u lažne tumore, ali neke od njih i u prekancerozna stanja, te se moraju veoma ozbiljno shvatiti i lečiti. Svaka promuklost, bol i otežano gutanje koje traje duže od dve nedelje zahteva obavezan pregled otorinolaringologa. Takve promene obično ne reaguju na lekove, te zahtevaju odgovarajući hirurški tretman. Ove bolesnike treba primiti u bolnicu i u opštoj anesteziji kroz usta pod kontrolom mikroskopa odstraniti promene i poslati na patohistološku analizu.

Izvor: Blic

Problem lošeg varenja

Nema čoveka koji nije osetio bar jednom u životu neprijatan bol u stomaku. Nekada je to samo bezazleni bol koji govori da nam nešto što smo pojeli nije prijalo, a nekada je to upozorenje da postoji ozbiljniji zdravstveni problem.

Simptomi
Opšti naziv za bol ili nelagodu u gornjem delu stomaka, koji je stalan ili epizodičan, nazivamo dispepsija. Koliko je ova bolest učestala govori podatak da oko 40 odsto ljudi u svetu - radno najaktivnije populacije (ljudi između 20 i 40 godina), ima simptome dispepsije. Posle glavobolje, ovo je druga bolest po učestalosti.
- Uzroci dispepsije mogu biti dvostruki: funkcionalni ili organski. Organski uzroci govore zapravo da se iza dispepsije krije neko mnogo ozbiljnije oboljenje, kao što su ulkus, gastroezofagusna refluksna bolest, karcinom želuca ili pankreasa. Kod funkcionalne dispepsije uzrok je nepoznat i najveći broj bolesnika, oko 60 odsto, zapravo ima ovaj oblik - objašnjava prof. dr Miodrag N. Krstić, direktor Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije.
Osim bola u stomaku, dispepsija je najčešće praćena i drugim simptomima, kao što su nadimanje u stomaku, rana sitost, gorušica, mučnina i povraćanje. Samo 25 odsto bolesnika sa ovakvim simptomima konsultuje se sa lekarom opšte prakse, a oko 50 odsto bolesnika samoinicijativno uzima lekove, sa konsultacijom sa farmaceutom ili bez nje.
- Pacijent koji oseća simptome dispepsije trebalo bi da se obrati lekaru opšte prakse koji će, ukoliko je potrebno, da ga uputi kod gastroenterologa. Alarmni simptomi, tj. oni simptomi koji skoro sigurno ukazuju na organsko oboljenje su: anemija, nagli gubitak telesne mase, uporno povraćanje, disfagija (otežano gutanje) i masa u trbuhu koja se može napipati na dodir. Ukoliko ovakvih simptoma nema, dispepsija se leči kod lekara opšte prakse. Ovo se odnosi na pacijente mlađe od 55 godina, dok stariji pacijenti sa novonastalim simptomima dispepsije treba odmah da se jave gastroenterologu - dodaje prof. dr Krstić.

Lečenje
Kao osnovna strategija u lečenju dispepsije (bez alarmnih simptoma) kao prvo podrazumeva promenu životnih navika, ali i promenu higijensko-dijetetskog režima, davanje antacida, kao i primenu H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe.
- Kada govorimo o ishrani, ne postoji jasan dokaz o vezi ishrane i dispesije, ali svakako postoje pravila kojima ćemo umanjiti neprijatnosti. Preporučuje sa da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola, kafe i masne hrane. Predlažemo da pacijenti jedu kuvanu hranu, voće i povrće, i da obroci budu redovni, i manji a češći. Kao drugi korak u lečenju su medikamenti, koji se ne bi smeli uzimati više od osam nedelja - ističe prof. dr Krstić.

Preventiva
Sa dispepsijom treba biti veoma pažljiv - ukoliko je funkcionalnog porekla, može se ublažiti adekvatnim načinom života i uz primenu medikamenata.
Ali ukoliko je njen uzrok organski, na šta ukazuju alarmni simptomi, neophodno je potražiti pomoć lekara specijaliste.

Studija o dispesiji u Srbiji
Uz odobrenje Agencije za lekove, u našoj zemlji je sprovedena prva klinička studija efikasnosti primene dva leka „ranisan“ i „omeprol“ u lečenju nekomplikovane dispepsije kod pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Studija je organizovana i sprovedena u skladu sa našim i svetskim standardima, obuhvatila je 566 pacijenata oba pola, a u njenom izvođenju je učestvovalo 20 lekara gastroenterologa i 100 lekara opšte prakse iz raznih gradova širom Srbije. Rezultati studije će biti predstavljeni na IX kongresu internista Srbije, koji će se održati na Zlatiboru od 7. do 11. juna. Koordinator studije je prof. dr Miodrag N. Krstić.

Izvor: Blic

Otrov škorpije - nada za obolele od karcinoma

Američke bolnice počele su da koriste prerađeni otrov škopije u lečenju pacijenata obolelih od raka mozga, jer je ustanovljeno da ta supstanca napada samo bolesne, ali ne i zdrave ćelije.

Jedan od pacijenata na kome je primenjeno novo sredstvo je i Patrik Brener kome su, kada mu je 2003. godine otkriven tumor na mozgu, prognoze bile da će živeti samo još nekoliko meseci.

"Došlo je do toga da su mi se oči ukrstile i konačno sam otišao u bolnicu gde je magnetnom rezonancom ustanovljeno da imam poveći tumor na mozgu", rekao je Brener "Glasu Amerike".

Kada je uobičajena terapija zakazala, a tumor nastavio da raste, Brener se prijavio za kliničko ispitivanje u Institutu za rak na Floridi, gde se obolelim pacijentima ubrizgava protein izdvojen iz prečišćenog otrova velike žute izraelske škorpije.

Uz taj protein se vezuje radioaktivni jod kako bi delovao lokalno, direktno na ćelije tumora.

Danas, tri godine kasnije, Brenerov doktor Nik Avgeropulos kaže da je zdravstveno stanje pacijenta deset puta bolje.

"Ne postoji nijedan drugi razlog poboljšanja njegovog zdravstvenog stanja, osim upotrebe škorpijinog otrova, ali to se naravno ne može generalizovati i zato vršimo klinička ispitivanja", rekao je dr Avgeropulos, koji je dodao da u svakom slučaju ohrabruje činjenica da postoji verovatnoća pozitivnog dejstva proteina iz škorpijinog otrova na tumor mozga.

Zdravstveno stanje Bernera i ostalih pacijenata (a ima ih više desetina), kojima je ubrizgan protiein iz škorpijinog otrova, budno se prati.

S obzirom na to da se ovaj protein pokazao delotvornim i u ispitivanjma dejstva na druge tipove ćelija raka, američka Uprava za kontrolu farmaceutskih i prehrambenih proizvoda (FDA) ubrzano radi na odobrenju njegove primene.

Izvor: MTS-Mondo

Hormon "odgovoran" za apetit    

Grupa kanadskih naučnika s Univerziteta MekGil u Montrealu otkrila je grelin, hormon koji luči želudac i koji podstiče apetit kod ljudi čineći hranu "privlačnijom".

Snimanja mozga koje je sproveo Neurološki institut u Montrealu pokazala su da grelin deluje na specifične delove mozga i izaziva osećaj zadovoljstva i motivacije, a isti delovi mozga utiču i na stvaranje zavisnosti.

Ovaj hormon na taj način, može da poveća i potrebu za konzumiranjem hrane, čime se pobija teza da konzumiranje hrane stvara apetit.

Ti rezultati su veoma važni kako bi se postigao napredak u razumevanju i lečenju gojaznosti, preneli su francuski mediji.

Izvor: MTS-Mondo

Akutna upala srednjeg uha česta bolest kod dece, ali i odraslih
Antibiotik obavezan kod lečenja upale uha
Autor: D. Nišavić | 16.05.2008 - 06:51




Akutna upala srednjeg uha spada među češće bolesti u dečjem uzrastu. Međutim, od ove bolesti sve više obolevaju i stariji. Doktori savetuju da se nikako ne koriste lekovi iz domaće radinosti, već da treba obavezno otići kod otorinolaringologa, koji će prepisati terapiju kako se bolest ne bi iskomplikovala.

Upala srednjeg uha najčešće se javlja kod dece od šest meseci do pete godine starosti, ali mogu biti zahvaćene i sve ostale starosne grupe. Često se javlja kao komplikacija respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva, zbog slabije prohodnosti nosa i Eustahijeve tube. Najčešći uzročnici su virusne infekcije koje se komplikuju bakterijskom infekcijom, kao što su streptokok i hemofilus.
- Bol u uhu je dominantni simptom akutne upale uha, mogu ga pratiti i povišena temperatura, curenje gnoja iz uha, ali i simptomi infekcije gornjih disajnih puteva curenje iz nosa, začepljenost nosa, glavobolja i kašalj. Kod mlađe dece akutna upala srednjeg uha se javlja i bez karakterističnih simptoma. Dete može biti samo razdražljivo - kaže dr Ljiljana Čvorović, otorinolaringolog Kliničko-bolničkog centra „Zemun“.
Sama prisutnost bola u uhu, po rečima našeg sagovornika, nije dovoljna za postavljanje dijagnoze upale, već je to neophodno potvrditi otoskopskim pregledom odnosno da li ima crvenila ili izbočenost bubne opne.
- Ukoliko je u slušnom kanalu prisutan cerumen (ušna smola), potrebno je da se kanal očisti ispiranjem, koje se obavlja toplim rastvorom tri odsto borne kiseline. Ali, ako je u kanalu ima gnoja, on se mora očistiti, najčešće aspiracijom pod mikroskopom - kaže dr Čvorović.
Da bi se dijagnostifikovala bolest, na prvom mestu potreban je otorinolaringološki pregled. Vađenjem krvi na analizu mogu se naći i povišeni leukociti, a u zavisnosti od vrste infekcije, limfociti ili granulociti. Potrebno je dati bris nosa i guše i, u slučaju curenja uha, i bris uha.
- Postoje dva stava u lečenju akutnih upala srednjeg uha bez gnojenja kod dece. Osim kapi za nos i analgetika, koji su obavezni, lekar procenjuje da li će uključiti antibiotik ili neće. Najčešće se prepisuje „amoksicilin“. Akutne upale srednjeg uha s gnojenjem iz uha se uvek leče antibioticima uz odgovarajuće kapi za nos.
Komplikacije su retke ukoliko se upala uha pravilno leči - naglašava dr Ljiljana Čvorović.

Izvor: Blic

Vrućine najviše pogodile hronične bolesnike
 


Ekipe beogradske službe Hitne pomoći u nedelju su zbog visoke temperature i povećane vlažnosti vazduha pomoć najčešće ukazivale hroničnim bolesnicima.

Prema rečima doktorke Hitne pomoći Nade Macure, zbog toplog i sparnog vremena najviše zdravstvenih tegoba imali su srčani bolesnici i astmatičari.

"Izgleda da je većina Beograđana ipak poslušala apele lekara, pa u najtoplijem delu dana nisu bez preke potrebe izlazili na ulice. Zbog toga ekipe Hitne pomoći nisu zabeležile povećan broj poziva na javnim mestima", navela je Macura.

Ona je navela da je do 16 časova služba Hitne pomoći u Beogradu zabeležila ukupno 90 intervencija, od toga je 20 bilo na javnim mestima.

Macura je istakla da hronični bolesnici treba da budu posebno obazrivi na visokim temperaturama, a preporučljivo je da unose dosta tečnosti i najtopliji deo dana provode zaklonjeni od jakog sunca.

(Beta) Mondo