„Vodič kroz istoriju video igara“ – jedinstveno putovanje kroz svet digitalne kulture od sada i u knjižarama Delfi i Vulkan
„Vodič kroz istoriju video igara“ – nova knjiga Filipa Danilovića donosi sveobuhvatan pregled razvoja industrije koja je oblikovala savremeno doba. Nastala u saradnji sa redakcijom magazina Play!Zine, ova knjiga je namenjena svim ljubiteljima gejminga i tehnologije, nudeći hronološki pregled četiri istorijska razdoblja u razvoju video igara – od 1940. do 1995. godine. Ovaj vodič prikazuje da su video igre mnogo više od puke zabave – one su kulturni i tehnološki fenomen koji i danas ima ogroman uticaj na društvo, nauku i umetnost. Spoj istorije i zanimljivih činjenica o velikanima gejming industrije i igrama koje su obeležile svako razdoblje čini čitanje ovog vodiča ne samo informativnim, već i izuzetno inspirativnim iskustvom.
Vodič kroz istoriju video igara je idealno štivo za sve one koji žele da saznaju kako je gejming industrija postala temelj moderne kulture, bilo da su iskusni gejmeri, mladi igrači ili profesionalci iz oblasti medija, tehnologije i razvoja igara. Zahvaljujući svom edukativnom karakteru, knjiga se već prepoznaje i kao potencijalna referentna literatura za proučavanje istorije digitalnih medija. Pored konciznih poglavlja koja iznose najvažnije i najrelevantnije činjenice o istoriji video igara, tu je i obilje ilustracija i fotografija koje upotpunjuju iskustvo čitaoca. „Vodič kroz istoriju video igara pokriva četiri jedinstvena razdoblja – Staro doba (1940-1976), period kada su računari tek bili u povoju, a koncept video igara i dalje neistražen. Ovo razdoblje će vas upoznati sa prvom komercijalnom kućnom konzolom i mnogim arkadama, uključujući Atarijev Pong.
Nakon Starog doba sledi Zlatna era (1977-1983), važna prekretnica za industriju video igara i epoha koja je iznedrila neke od najvećih velikana gejminga, kao što su Space Invaders, Pac-Man, Atari 2600, Commodore 64 i mnogi drugi. Nakon sumraka Zlatne ere i velikog kraha koji je doveo gejming do ivice propasti, industrija je doživela potpuni oporavak u periodu koji je usledio – Gejming renesansi (1984-1989). Pustolovina se završava sredinom devedesetih godina u Eri inovacija (1990-1995), kada su video igre prelazile iz 2D u 3D svetove, otvarajući vrata za potpuno nove avanture. Zahvaljujući razvoju revolucionarnih tehnologija, u ovom periodu su nastali novi, do tada neviđeni žanrovi u svetu gejminga, dok su mnoge legendarne franšize ugledale svetlost dana, uključujući Doom, Sonic the Hedgehog, WarCraft i druge. Ne smemo da zaboravimo na kompanije koje su nastale u ovo vreme, zahvaljujući kojima su video igre postale jedan od najpopularnijih, ali i najprofitabilnijih medija na celom svetu.
Pridružite nam se na ovom uzbudljivom putovanju dok istražujemo korene gejminga, uspon industrije video igara i njen uticaj na razvoj tehnologije i kulture. Ovaj vodič nije obično nostalgično putovanje u prošlost, već podsetnik na to koliko su video igre uticale na svet oko nas.“
Knjiga „Vodič kroz istoriju video igara“ je dostupna u knjižarama Delfi i Vulkan, kao i onlajn putem delfi.rs, knjizare-vulkan.rs i rekt.shop prodavnice. Pregled odabranih stranica možete pogledati ovde ili u prilogu ispod.
Microsoft je otvorio izvorni kôd originalne Zork trilogije >open Zork
Jedan od „starosedelaca”, pa i najuticajnijih naslova u istoriji video–igara je postao projekat otvorenog kôda. Zork, tekstualna avantura koja je još 1977. debitovala na PDP–10 računarima i ubrzo postala referentna tačka industrije, ponovo pripada svim ljubiteljima koji je žele. Microsoft je zvanično objavio da su Zork I, Zork II i Zork III dostupni pod MIT licencom. Odluka odražava načela inicijative očuvanja digitalne baštine, a istovremeno omogućava studentima, predavačima i programerima proučavanje originalnog kôda, igranje same igre i izgradnju samostalnih projekata zasnovanih na trilogiji.
Najavu su zajedničkim snagama oblikovali Microsoft timovi Open Source Programs Office, Xbox, bivši razvojni tim iz kompanije Activision, kao i Džejson Skot (Jason Scott) iz Internet Archive platforme. Skot je još 2019. godine postavio nelicenciranu verziju koda na GitHub, ali sada, uz podršku Microsofta, je sve dostupno legitimno i legalno. Microsoft je inače nasledio prava na Zork nakon akvizicije firme Activision, koja je „progutala” Infocom još 1986. godine. Zork je imao ogroman uticaj na opšti razvoj interaktivne fikcije, pogotovo video–igara. Infocom je originalnu igru podelio na tri dela i objavio ih za tadašnje kućne računare između 1980. i 1982 godine. Nakon nekiloko godina, njihov „revolucionarni“ Z–Machine engine je postao sinonim i osnova za lako portovanje igara na različite platforme.
Trilogija se do 1986. prodala u preko 680.000 primeraka i postavila temelje za žanr avanturističkih igara, inspirišući čak i savremene MMORPG ideje. Objavljeni kôd na GitHub platfrormi se može kompajlirati u story fajl i pokrenuti na modernim Z–Machine interpretatorima, dok se komercijalno igriva verzija i dalje nalazi na platformi GOG. Najava je zaključena rečenicom Stejsi Hafner (Stacey Haffner) iz Microsofta da je „Zork više od igre i dokaz da mašta i inženjering nadžive generacije“.
Tema: 
