Научници су тек сада оповргнули претпоставку да је удар астероида или пад комете поморио живи свте пре 260 милина година. Нови кривац је – супервулкан на југозападу Кине, што се јасно види у морском плићаку. Колико је овај „геолошки часовник” поуздан?



Верујете ли у то да је оргијање бога Вулкана потаманило малтене сва створења пре 260 милиона година?

Доскора се претпостављало је да је Земља у та давна времена искусила један од безброј космичких „блиских сусрета” – удар астероида или пад комете – који су јој оставили мноштво ожиљака у виду свакојаких удубљења. Професор палеонтологије Пол Вигнал, са Универзитета Лидс (Велика Британија), ових дана је разгласио да застрашујуће ригање вулкана на југозападу Кине (провинција Емеишан) избацило у висину око пола милиона кубних метара лаве, прекривши површину велику, отприлике, као што биле Србија и Црна Гора пре раздвајања, и поморивши морски живот широм света!

Шта је у томе необично?

Научничка вичност да тачно установе када се оријашка ерупција догодила и да успоставе недвосмислену везу са свеопштим ишчезнућем живих створова, што су објаснили у чланку у угледном часопису „Сајенс”. Упитаћете се, наравно, како је то могуће?

Тумачење је прилично једноставно: изливање је оставило видљив траг у плиткој морској води, а то значи да је лава и данас препознатљива у различиотим слојевима стена, стешњених имеђу наслага са остацима (фосилима) животиња чију је старост и сам почетак погубних збивања ласно измерити. Својеврсни „геолошки часовник”, зар не?

Можда последице не би биле толико смртоносне и отисци тако уочљиви да вулканске купе нису начичкане близу обале. У жестоком додиру брзих ужарених река лаве и морског плићака, чак у стратосферу су одаслате огромне количине сумпордиоксида. Као да сте просули воду у тигањ с врелим уљем, што вам се, приузнаћете, баре једном десило у кухињи. Џиновски облак вруће водене паре, зачињене отровним хемикалијама, зачас је обујмио нашу планету.

Дуго смрзавање

Нагли прилив сумпордиоксида поспешио је убрзано нагомилавање облака на свим меридијанима – изазваши свеопште расхлађивање (опадање температуре) и покренувши обилне „киселе кише” које су непрестано лиле. Отпочела је незаустављива природна непогода, чији се исход мери помором бибилијских размера. У фосилима утиснуто је да морски живит изненадно збрисан, што је несумњиво у спрези са страхотним изливањем лаве и стравчним удесом.

Претходна изучавања су већ начинила копчу између повећања количине угљен-диоксида у Земљином гасном омотачу, ригања вулкана и свеопштим изумирањем. Тешко је било, међутим, повезати климатско-екоолошке промене на планети и ерупцију, што је тек сада учињено.

Сличан супервулкан пробудио се из дуготтрајне дремежи пре 600.000 година у Јелоустонском парку и прекрио лавом половину територије данашње САД, због чега су геолози и геофизичари спремни да најаве још један такав пир у наше време. Ионако је чувени природни резерват једна од неколико „најврелијих тачака” на немирној плавозеленој планети. За сада нема разлога за страховање, јер су скорашња мерења показала да су места на којима се очекује поновно избацивање вреле лаве, прашине и гаса само 50 до 200 Целзијусових степени топлија од околине.

Пре или касније – што убедљиво поткрепљује Земљина геолошка прошлост – разорна вулканска ерупција угрозиће људску цивилизацију узрокујући вишегодишње смрзавање. Будемо ли заједљиви: то је добра вест. А лоша? Том дивљању природе нико се не може супроставити.

Десетак планина на нашој планети у којима се, пре предању појављује римски бог ватреа Вулкан (са сталним боравиштем у гротлу Етне на Сицилији), у стању је да избљује толико водене паре, гасова, пепела, лаве и камења као ретко када у познатој (и истраженој) повести. Помамно оргијање надмашило све што су до сада људском роду наудили Кракатау, Света Јелена, Пинатуибо или ма који вулкан у минулих неколико хиљада година.

Ишчезнуће људи

Суперерупција би стотинама пута била пустошнија од свих за које знамо. Пре неколико година геолози су, темељећи своје предвиђање на прикупљеним подацима, наговестили да би после таквог изливања вулкана у Јелоустонском парку половина САД била прекривена покривачем од пепела дебелим један метар!

Шта претходи оваквим поремећајима?

Огромни „џепови лаве” почну урбзано да се надимају, за само неколико дана она покуља напоље кроз гротло. Прашина, гасови и водена пара се годинама уздижу у атмосферу, заклањајући сунце и хладећи површину Земље; завладају „вечна зима” у којима многе биљне и животињске врсте заувек нестану. Цео један континент (а можда и више) прекрио би пепео који би се задржао годинама и деценија, уништавајући псотојећи и онемогућујући нове усеве.

Помамни пир вулкана Тона на индонежанском острву Суматра, пре 74.000 година, начинио је кратер пречника сто километара, избацио прашину и пепео у облику стуба високог 50 километара и испустио три милијарде тона сумпродисоксида (стотину пута више од Везува 79. године наше ере која је уништила Помпеју). Жива у термометру се срозала за, најмање, 21 Целзијусов степен, јер су прашина и пепео замрачили небо. Три члетвртине биљака на северној полулопти је заувек ишчезло.

Амерички антрополог Стенли Емброуз је 1998. обзнанио да је то ненадано смањило број људи – на мање од 10.000, а можда и хиљаду – чиме се може протумачити зачуђујуће „уско грло” у наследном отиску (ДНК). Наши давни преци суочили су се с неумитним ишчезнућем!

Пре или касније и нас ће нешто слично задесити, а нисмо кадри ничим да спречимо хир бога Вулкана.



Izvor: Politika

Pazi sad- u tom razdoblju jeste nađen sloj fine prašine ali se zna i ima podataka i tragova o veoma jakim udarima iz svemira. Pre će biti da nas je frljnuo jak kamen iz svemir i da je on pokrenuo sve i svašta, uključujući i razne vulkane. Ali lep članak u svakom slučaju