Nevladina i deca


GRUPA od deset prijatelja, sa 4.670 dinara u džepovima, prema sadašnjim propisima, može da se registruje kao nevladina organizacija. Uslov je da svi imaju pravo glasa, što znači da su punoletni, plus da su državljani Srbije. Ukoliko prođe nova verzija zakona o udruženjima, dovoljna će biti trojna ekipa, od kojih samo jedan član treba da ima prebivalište u Republici. Čak ni državljanstvo Srbije neće biti obavezno.
Start javne rasprave o novom Nacrtu zakona o udruženjima najavljuje se ove nedelje, a veruje se da bi na jesen mogao da stigne i do poslanika. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nevladine organizacije, zajednički su doradili tekst koji je Milan Marković nasledio od svog prethodnika Zorana Lončara. U toj verziji, navodi se i ovo:
- Maloletno lice, sa navršenih 14 godina, može biti osnivač udruženja, uz pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.
Na ovaj način, 12.291 trenutno registrovanih udruženja sigurno će biti podmlađeno. Drugi je problem kako će deca ubediti roditelje da ih puste u društvo koje je na "lošem glasu". Jer, u žiži javnosti su samo tri, četiri organizacije, a na osnovu njih vrednuju se sve ostale.
- To je loše za nevladin sektor - smatra Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa. - Ljudi ne shvataju da je i udruženje distrofičara, udruženje pecoroša na Mlavi ili ono za uzgoj golubova visokoletača, takođe, nevladina organizacija.
Nacrt zakona neće doneti ono čemu se nadaju pojedini političari - da predstavnici najglasnijih nevladinih organizacija prestanu da im se mešaju u posao. Jedina zabrana rada sleduje onima koji napadnu ustavni poredak, teritorijalni integritet ili naruše nečija ljudska prava.
- U nevladinim organizacijama su građani i njima niko ne može da zabrani političko delovanje - objašnjava Nikolić. - Drugo je partijsko delovanje: ne može se raditi u ime jedne partije. Ko to hoće, neka izađe na izbore.
Osim što tvrdi da politička elita neopravdano proziva organicije koje se zalažu za suočavanje sa prošlošću, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko kaže i da svi trpe - finansijsko maltretiranje.
- Nas tretiraju kao preduzeća, a tako nas i oporezuju - žali se Biserko. - Plaćamo porez kao da smo profitne organizacije. To je vrsta pritiska.
Živka Vasilevska, direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora, objašnjava da nacrt zakona omogućava nevladinim organizacijama da neke svoje delatnosti mogu da naplate, a ne samo da "žive" od donacija. Novina je mogućnost javnog konkursa za novac iz budžeta, namenjen onima koji se bave problemima invalida, ljudskim i manjinskim pravima, obrazovanjem, zaštitom životinja, potrošača...
- I prema važećim zakonima, i prema nacrtu novog, udruženja mogu da primaju strane donacije - precizira Vasilevska. - Ni od najvećih protivnika nevladinih organizacija ne očekujem da se bune protiv toga. Jer, i država prima donacije iz inostranstva.

TEŠKO DO ZABRANE
UDRUŽENjA se sada registruju po republičkom zakonu iz 1982. godine i jugoslovenskom koji je "preživeo" već četiri države. Tokom kasnijih izmena tih zakona, a poslednja je bila pre sedam godina, samo su povećavane kazne u dinarima.
Osim novčanih sankcija i nacrt novog zakona predviđa brisanje iz registra udruženja koji radi protiv države. Ministar za državnu upravu potpisuje rešenje o brisanju sa liste, ali tek pošto to odluči Ustavni sud Srbije.

NEMA NOVCA
Na sumnje da se u nevladinom sektoru radi "ispod žita" Sonja Biserko kaže da sve uplate idu preko naših banaka i da su svi obavezni da redovno podnose finasijske izveštaje.
- Nema u ovom sektoru mnogo para. Važno je, ipak, da se sve učini javnim - zaključuje Nikolić.

Vecernje Novosti  I. Lovrić -D. Stevanović, 23. jul 2007