Šta hoće ta Modesti Blejz?

IZ ZENSKOG UGLA

Ej, bre, Ivana, podigni trepavice. Razbistri pogled, hladan gel na otečene kapke. - Neću! Vidi šta kaže reklama na TV-u, lepa i sposobna (za sve) žena dobija lepog i sposobnog (za sve) muškarca, a onda oni sa lepom i sposobnom (za sve) decom mažu kreme protiv celulita na butine koje ga nemaju, jedu supe koje se same kuvaju i kad uveče stave bebi-pelenu, spavaju cele noći. Vidiš te reklame? Pa ja zaslužujem takvog direktora fotografije, što da odlepim trepavice? Plus, imam 20 godina, još čitam stripove. Posebno volim Modesti Blejz.

Ona je nekako kao iz reklame, samo nešto drčnija. Jurcam motorima po uskim, prašnjavim putevima, ispred mene sede namirisani, namršteni frajeri u iscepanim farmerkama i firmiranim majicama. Sa njima nije dosadno, svuda stižu. Ako mi se neko približi, jako su ljuti. Volim da verujem kako su samo moji a, u stvari, lažu ko psi. Nema veze, punim 25. Još čitam Modesti Blejz, ali psujem reklame, marketing je lov u mutnom, a ja više nisam slepa, red je da se kriterijumi spuste.

On je običan, pun mana, mada je odličan za društvo i krevet. Zato odlepljujem trepavice, konačna ponuda, hvataj voz, malo trucka, ali ima pravac. Onda voz ispadne iz šina. Uh! Sva se izlomim, pa se dugo lečim, rekonvalescentski uključujem TV. Nove reklame sve su bolje i bolje i tu je 30. Napolju su svi ušminkani, kao u EPP-u, ali glume lošije.

Muka mi je, čitam Modesti Blejz i shvatam da njoj nikada nije frka što godinama nije našla lika iz reklame. Zato što fura svoj život i ne pravi kompromise. Koliko Modesti ima godina? Skupljam kapke kao pre više od 10 godina. Lepa i sposobna (za sve) i lep i sposoban (za sve) ili ništa! To što on, umesto da laže, govori istinu, što samo deluje drčno, a u stvari nije i ne nosi iscepane farmerke, samo ukazuje da je od 20. do 30. i sam evoluirao. Mada i dalje veruje u reklame i misli da je Modesti Blejz definitivno najbolja riba na svetu. Da odlepim trepavice? Ne, hvala.
Ivana Stojanov

IZ MUŠKOG UGLA

Kad poželim da nasmejem Boga, ja poslušam starije pa mu ispričam ponešto o svojim planovima; žene, s druge strane, u mojim planovima ne nalaze ništa zanimljivo, što dodatno otežava moje putešestvije po i ovako čudnim putevima Gospodnjim...

Ali, ko sam ja da se bunim?! Kada je Bog stvarao Adama po ugledu na sebe, a Evu po ugledu na Adamovo rebro (mora se priznati - baš lepo rebro!), siguran sam da ni On nije predvideo da će se stvari ovako zakomplikovati. Bog je, dakle, imao jedne planove, Adam druge, ali se Evi prijela jabuka. Ostalo je istorija, a istorija je učiteljica života. Međutim, ja nikad nisam bio dobar đak pa sam morao u više navrata da prođem glavom kroz zid. Evo jednog primera:

Nekada sam, recimo, inspirisan crno-belim filmovima, osetio potrebu da budem sve ono što se podrazumeva kada se kaže da bi me "svaka majka poželela". Ne moja majka, nego majke izvesnih devojčica. Dakle, lepo vaspitan, bljutavo romantičan, uredno podšišan, bezopasno buntovan i nadasve prepun razumevanja prema ženskome polu.

Vreme jeste relativan pojam, ali se sećam kako mi nije puno trebalo da shvatim da je ono što se sviđa majkama dijametralno suprotno od onog što se sviđa njihovim ćerkama. One su planirale da se udaju za "motoristu, u iscepanim farmerkama i firmiranim majicama, koji laže kao pas" (uostalom, pročitajte tzv. ženski ugao).

Nisam trošio živce pokušavajući da ih odgonetnem zašto je to tako već sam promenio taktiku. Farmerke nisam cepao, ali sam među prvima u kraju počeo da kradem ocu kola. Pri tom sam lagao kao pas mešanac, višestruka ličnost.

Taman sam ušao u fazon, kada su ćerke naprasno odlučile da počnu da slušaju svoje majke. Ka-ta-stro-fa! Više me nisu volele ni jedne ni druge, ali sam navukao sebi na vrat čopor onih koje bi i Majkl Džekson okarakterisao kao premlade za ulazak na njegov ranč. Kao što rekoh, potpun promašaj.
Od tada sa ženama radim "ne planski". A, kako se stvari odvijaju, kapiram da sam Onome još smešniji...
Aleksa Jovanović