Restriktivne dijete ne samo da štete zdravlju, nego i ne skidaju kilograme

Verovali ili ne, od gladovanja ćete se ugojiti!

Nije ništa neobično da devojčice već sa desetak godina počinju da "drže dijetu". Bombardovanje svim tim silnim podacima o broju kalorija u namirnicama, o tome kakva je ishrana "seksi", a kakva ne, brzo urodi plodom. Odricanje od pravilne ishrane je opasno u bilo kom životnom dobu, a životni stil koji uključuje "konstantnu dijetu" može imati veoma opasne posledice po organizam.
      
SIGURAN PUT U GOJAZNOST

Najnovije istraživanje američkih naučnika dalo je dokaze za to da dijeta, pogotovo ako se sa njom eksperimentiše u pubertetu, vodi u gojaznost. Utvrđeno je da su skoro sve anketirane gojazne žene počele sa prvim dijetama pre trinaeste godine. Takođe, kod većine je zabeleženo da su od tog prvog pokušaja nekoliko puta godišnje pokušavale sa raznim dijetama.      
   
   



Uz sve to, dijetom se ne skidaju kilogrami; naprotiv. Ceo koncept "dijete" je pogrešan; pod ovim pojmom se danas podrazumeva restrikcija unošenja hrane, nagli prekid sa dotadašnjom praksom. Svaki lekar će vam reći kako svaka nagla promena znači stres, kao i da je stres uvek štetan, ma koje njegove posledice bile. Uz to, kad se jednom završi sa ovim usiljenim gladovanjem, izgubljeni kilogrami se ubrzo nadoknade, zbog opuštanja i "čašćenja" što je dijeta gotova, pa se još doda i neki povrh. Što je najgore, "dijetom" se sagoreva i masno i mišićno tkivo, a na mesto ova dva se kasnije vraća samo salo. Osoba koja je bila na dijeti tako postaje sve inertnija (i sve deblja). Ovo je opis čuvenog "jo-jo" efekta, koji je prvi argument svih lekara protiv dijete.

Kao da sve ovo nije dovoljno, naučno je dokazano da je svakom sledećom dijetom mnogo teže izgubiti kilograme koji su se vratili. U stvari, mnogi su skloni da tvrde kako postoji pravilo da, ako se kilogrami ne izgube jednom zauvek u prvom pokušaju, nikad neće ni biti.

Pa kako se onda boriti sa viškom kilograma? Pre svega se iz glave mora izbaciti bilo kakva predstava o "dijetama". Na njih treba skroz zaboraviti pošto, videli smo, ne donose ništa dobro. Umesto toga, treba, u dogovoru sa nutricionistom, napraviti dugoročni plan ishrane i držati ga se. Ukoliko budete uporni, bićete vitki i zdravi, i to sve bez ikakvog odricanja. Naravno, za razliku od dijete, plana ishrane moraćete da se pridržavate mnogo duže - doživotno.


Izvor: Glas Javnosti \ I. Ć

Човеков огранизам је фантастично исконструисан. Још од времена када није било довољно хране у изобиљу, "наштеловани" смо тако да, када је фрка, сваки залогај паметно и рационално "користимо".

Укратко, када смањимо унос хране, у нашем организму се пали "црвена лампица" и прелазимо у "еко" мод, тј, режим смањене потрошње енергије за обављање физиолошких процеса. Једноставно, организам се адаптира на новонастале услове, када хране нема довољно, и сваким залогајем се пажљиво манипулише. Калорије се троше тек колико је неопходно, а остало се складишти, јер "ко зна колико ће трајати глад?"

Зато је изузетно битно да сваку редукциону дијету прати физичка активност, која изискује највише потрошње калорија. У противном, губићемо калорије првих недељу две, али чим се наш организам адаптира... а-а.

А после када се вратимо на старо... не само да ћемо вратити стару килажу, већ ће бити још горе.

Шта рећи, метаболизам је гадна ствар.