Svi hrišćani ove godine taj praznik slave istog dana - 20. aprila. Uskršnji post smatra se najstrožim u hrišćanstvu i uvek počinje ponedeljkom
jaja, farbanje, uskrs, foto kurir

BEOGRAD - Hrišćanski vernici danas počinju uskršnji post, koji traje sve do najvećeg hrišćanskog praznika - Uskrsa.

Svi hrišćani ove godine taj praznik slave istog dana - 20. aprila. Uskršnji post smatra se najstrožim u hrišćanstvu i uvek počinje ponedeljkom.

Taj ponedeljak zove se i Čisti ponedeljak, a cela prva nedelja čista nedelja, u kojoj se sva jela kuvaju na vodi. Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali sam taj podvig nije dovoljan, ako ga ne prati i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, praštanje svima koji su nam nešto loše učinili, umnožavanje molitvi i činjenje dobrih dela, pokajanje za sve loše učinjeno rečju, mišlju ili delom.

Izvor: Kurir

Јутрос пуна црква народа! Два сата сам чекао да се исповједим. Касније није могло ни да се уђе у храм! Сваким даном све више и више људи иде у цркву! Свештеника има и оваквих и онаквих. Има "занатлија" који ће "отаљати посао". Али имате и правних духовника којима је узор патријарх Павле. Нема тог материјалистичког блага које може надомјестити осјећање среће и љубави након примања светог причешћа.

Богу је хвала да се народ окреће Цркви и све више и више треба да нас буде у храму спасења наших душа.  

I kabinet Angele Merkel spreman za post

Nemci i njihovi političari se tradicionalno u vreme Uskršnjeg posta, odriču onoga što im predstavlja zadovoljstvo, pre svega, slatkiša, alkohola, mesa, cigareta ili kafe, a u poštovanju hrišćanske vere i običaja prednjače konzervativni Bavarci, pokazuju ankete.



Oko 56 odsto Bavaraca posti u vreme četrdesetodnevnog Uskršnjeg posta, dok je taj broj u takozvanim novim nemačkim pokrajinama sa teritorije bivšeg DDR znatno niži i, svega 42 odsto istočnih Nemaca posti od čiste srede do Uskrsa.

Hrišćanski običaji su deo preduskršnje atmosfere i u kabinetu Angele Merkel, a ministar rada Andrea Nales (43), socijaldemokrata po političkom uverenju i katolik po religioznom opredeljenju, kaže da posti i ove, kao što je to činila i prethodnih godina.

"I ove, kao i prethodnih godina, ne uzimam alkohol od čiste srede do Uskrsa", rekla je tabliodu "Bild", Nalesova ne "odajući", međutim, šta će biti sa slatkišima, mesom i drugim zadovoljstvima i gurmanskim izazovima.



Peter Tauber (39), generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel kaže da on obožava slatkiše, ali da će se u ovo vreme Uskršnjeg posta odreći tog zadovoljstva.

"Ja volim slatkiše i zato tokom posta neću piti koka-kolu, niti jesti čokolade i bombone 'Gumiberhen'", rekao je Tauber.

Malu Drejer (53), šefica vlade pokrajine Rajnland-Pfalc (SPD) odustaje od mesa i kobasica, piše "Bild", a mediji podsećaju na neprijatnu situaciju u kojoj se ova poliltičarka nedavno našla kada je poslala jedno pismo Merkelovoj i time vladu u Majncu dovela u neprijatnu situaciju da objašnjava gramatičke greške, nepravilno napisane reči, prideve bez nastavka, "gutanje" slova, pogrešnu konjugaciju glagola i dilemu gde staviti zarez.

I šef vlade Saksonije Anhalt Rajner Hazelof (60) iz CDU kaže da će postiti, odnosno, odreći se uživanja do Uskrsa.

"Sa svojom suprugom rado uveče popijem čašu vina. To sada ne radim", rekao je Hazelhof, dok je Julija Klekner (CDU), očito, puno disciplinovanija za vreme Uskršnjeg posta od nekih svojih kolega demohrišćana.



"Godinama se za vreme Uskršnjeg posta odričem onoga što mi čini zadovoljstvo. U odricanju od toga čovek onda bolje otkriva vrednosti onoga što se u našem blagostanju podrazumeva", rekla je Klekner, zgodna vinogradareva kći i nekadašnja "kraljica vina" za koju se pričalo da bi možda mogla da bude "nova Merkelova".

Klekner, za koju se kaže da je temperamentna i da važi za nosioca nade demohrišćana, govoreći o ovom vremenu očekivanja velikog hrišćanskog praznika, ističe da se ona posle posta, tim više raduje kada na Uskrs, posle bogosluženja, sa svojim najmilijim može da otvori flašu vina.

Ovo vreme posta je u Nemačkoj tradicionalno vreme odricanja i, dok se nekada post podrazumevao kao vreme u kome se nije jela suva i masna hrana, sada se na prvom mestu, kako je pokazala jedna anketa DAK-Zdravlje, našlo odricanje od alkohola.

Oko 69 odsto Nemaca u vreme posta neće piti alkohol, 63 odsto se odriče slatkiša i 47 odsto mesa, zatim sa 43 odsto sledi prestanak pušenja, a ima i onih koji neće gledati TV, niti koristiti mobilni telefon, kompjuter i druga tehnička dostignuća.

Izvor: B92

Meso i sir pogubni kao i pušenje?

Naučnici tvrde da je ishrana koja obiluje mesom i sirom u srednjim godinama skoro jednako smrtonosna kao i pušenje.



U studiji je učestvovalo 1.000 muškaraca i žena starijih od 50 godina.

Tom prilikom je otkriveno da oni koji su konzumirali više životinjskih proteina imaju gotovo dvostruko veće šanse da ranije umru.

Osim toga, imaju i četiri puta veće šanse da obole od raka, poput, na primer, pušača.

Naučnici kažu da su za takvo stanje krivi proteini koji se nalaze u mesu, siru, jajima i drugim životinjskim proizvodima, a koji su podobni za razvijanje tumura i ubrzano starenje.

Osobama u 50-tim i ranim 60-tim godinama savetuje se da što manje konzumiraju te proizvode i da što više uzimaju proteine koje sadrže riba, grašak...

Međutim, studija je takođe pokazala i da su proteini dobijeni iz životinjskih namirnica dobri za osobe starije od 65 godina, ali je struka podeljena oko tog istraživanja.

Britanski stručnjaci tvrde da je najbolji način da se izbegne rizik obolevanja od raka prestanak pušenja, održavanje normalne telesne težine, umereno konzumiranje alkohola i fizička aktivnost.

"Dokazano je da je pušenje loše, ali meso i sir se mogu jesti u umerenim količinama kao deo zdrave ishrane", kaže Heder Ohli s Ekseter univerziteta.

Izvor: B92

neverovatno glup tekst

Blagotvoran uticaj posta

Ako čovek ima želju i volju da poštuje dane posta, biće u prilici da svoj organizam obraduje na više načina, a život učini zdravijim, lagodnijim i opuštenijim.



Jer, osim duhovnog značaja, svrha posta je i da pročisti organizam od svih toksina, sakupljenih unošenjem teške kalorične hrane.

- Postom se uglavnom menja celokupni sistem ishrane, s obzirom na to da su najviše zastupljene namirnice bogate celuloznim vlaknima. Bez hleba, voća i povrća, posna trpeza je nezamisliva. Nije važno da li je termički obrađeno ili ne. Celulozna vlakna su važna jer bubrenjem izazivaju peristaltiku creva i skupljaju toksične materije koje se stvaraju danonoćno. Takođe, sprečavaju opstipaciju creva, utiču na snižavanje krvnog pritiska, holesterola, triglicerida, ali i na bolji rad žučnih puteva - objašnjava nutricionista Svetlana Ćulibrk-Pribaković.

Riba i maslinovo ulje, takođe su važan deo posne ishrane. Riba je dobra alternativa za one koji ne mogu bez mesa. Veoma je zdrava i smatra se univerzalnom namirnicom, jer sadrži belančevine visoke biološke vrednosti, obilje minerala i vitamina, a vrlo malo masti.

- Koliko je riba hranljiva zavisi od vrste i starosti. Po pravilu treba jesti mlađu ribu jer ima više belančevina, dok starija obiluje mastima - kaže Ćulibrk-Pribaković.

Kalorična vrednost ribljeg mesa zavisi od procentualnog sadržaja masti, a razlikuje se zavisno od vrste. Tako meso oslića ima 0,5, a jegulje čak 21 odsto masti. Po kaloričnoj vrednosti riba je približno jednaka govedini.

Bogatstvo belančevinama je takođe nešto što izdvaja riblje meso. Tunjevina sadrži 25 odsto belančevina, što je mali procenat u odnosu na sušenu ribu. Među sušenom ribom prednjači bakalar, koji poseduje čak 80 odsto proteina, što ga generalno svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina. Belančevine ribljeg porekla su izvanredne biološke vrednosti, dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristivosti (čak do 80 odsto), što omogućava stvaranje novih i regeneraciju istrošenih ćelija u organizmu.

Odnos masti i belančevina u mesu ribe daleko je povoljniji nego u mesu životinja. U njoj se nalazi znatno manja količina masti, a soli ima samo u tragu. Posebnu vrednost čini obilje minerala, naročito fosfora, kalcijuma, joda, fluora i magnezijuma. Ovi minerali, zajedno sa prisutnim aminokiselinama neophodni su za normalan intelektualni rad, kao i za niz drugih vitalnih funkcija u organizmu.

Meso ribe obiluje i vitaminima A, d i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovaj vitaminski sastav je važan za regulaciju metabolizma.

Najbolja je riba ispečena u rerni. Prethodno posoljena, premazana senfom, zalivena sa limunom i nekoliko kapi ulja, poprskana biberom u zrnu i ruzmarinom, a zatim umotana u foliju, koju treba izbušiti da kroz rupice odu sva isparenja. Ovako spremljena je mnogo ukusnija, a može da se jede i hladna ili da posluži za spremanje paštete. Istraživanja su pokazala da narodi, koji pretežno jedu ribu, neuporedivo manje obolevaju od ateroskleroze i bolesti srca i krvnih sudova. Njihovi testovi inteligencije daju znatno bolje rezultate u odnosu na ljude koji ribu jedu retko.

Međutim, iako postoje brojne prednosti posne ishrane, mnogima to izgleda kao nemoguća misija, jer ne znaju kako da zamene namirnice koje inače koriste u svakodnevnoj ishrani. Tako tamo gde se stavlja jaje radi kompaktnosti, treba ubaciti kašiku vode i dodati malo više ulja, savetuju stručnjaci. Sa dosta začina, hrana će sigurno biti ukusna. Osim toga, začini sadrže mineralne materije i oligoelemente, koje druge biljke ne poseduju.

Ipak, zabluda ljudi je da uvođenje posne hrane spasava od debljanja. U posnoj hrani zastupljeni su i orasi i drugo koštunjavo voće, suvo voće i razne posne grickalice, izuzetno kalorične i pune ulja. Ukoliko se jedu nekontrolisano, itekako mogu da doprinesu stvaranju suvišnih kilograma.

Izvor: B92

Misteriozni su putevi placebo efekta kada neko veruje u postojanje " svetog pricesca ".

Meni je najbitnije da ljudi osecaju srecu i ljubav.