Nejestivi obroci iz školske kuhinje

U takvoj ste poziciji da imate bar jedan obrok dnevno koji je pripremljen u školskoj kuhinji, što vas baš i ne oduševljava. Nije da ste preterano izbirljivi - dobro, jeste izbirljivi, ako se pod izbirljivošću smatra vaša želja da obrok koji dobijete bude jestiv. Međutim, kada hrana stiže iz vaše školske kuhinje, to često nije slučaj - dobijate nekakvu čudnu hranu koju ne umete ni da prepoznate ili za koju nagađate šta bi trebalo da bude. Šta radite u takvoj situaciji?

Česta je reakcija tinejdžera da u takvoj situaciji ne postupe naročito konstruktivno. Gađaće se hranom (to ume da bude zabavno, ali hranu neće učiniti jestivijom, a neko to posle toga mora i da počisti), buniće se nikome posebno, svađati se s kuvaricama ili se čak istresati na njih... Kuvarice tu najčešće nisu ništa krive, one urade šta mogu s hranom koju dobiju. Ako im isporuče gomilu makarona i malo masnog žilavog mesa, redovno ćete dobijati suviše mastan gulaš s mesom ružnog ukusa za koje morate da se pomučite da ga sažvaćete - i to bez krivice kuvarica.

Dakle, šta učiniti? Umesto da izigravate mangupa u trpezariji (zabavno, ali hrana ostaje nejestiva), organizujte ekipu i smislite plan akcije. Možete potpisati peticiju i proslediti je nadležnoj osobi, ili se obratiti razrednoj za pomoć, ili se obratiti direktorki, ili se svi požaliti roditeljima na hranu i tražiti od njih da vam pomognu (vaši roditelji ipak plaćaju tu hranu i sigurno ne žele da im dete jede nešto odvratno)... Bilo koja od ovih akcija ima znatno veću šansu da vam donese bolje obroke nego "mangupiranje".

Još nešto: jednom kada krenete u ovakvu akciju, ne odustajte! Plaćate za hranu i imate pravo da dobijete nešto što vam se neće gaditi da pojedete. Moguće je da će vas u početku ignorisati, u smilu "ma, to se deca nešto bune, takva su deca", ali ako ne odustanete, moraće da vas shvate ozbiljno, ili bar dovoljno ozbiljno da vam obroke učine makar malo ukusnijim. A i to je neko poboljšanje.