Verbijer - dragulj švajcarskih Alpa

Zimovanje za dublji džep

U senci visokog Materhorna skriveno je seoce u koje imućni ljudi dolaze zbog predivnih snežnih staza, ekstremnih terena, jedinstvene prirode i nadaleko poznate gostoljubivosti



Nekoliko zimskih centara u Apeninskim alpima ubrajaju se u atraktivnije na svetu. Centralni deo najvećeg planinskog masiva u Evropi obiluje neverovatnim prirodnim lepotama i tu se snežne čarolije smenjuju iz časa u čas. Ipak, jedno malo mesto se po mnogo čemu izdvaja od ostalih, i s razlogom ga zovu "odmaralište koje se osmehuje suncu". U senci visokog Materhorna, koji sa 4.477 metara dominira jugom Švajcarske, i dobrim delom susedne Italije, nalazi se najspektakularnija skijaška destinacija Starog kontinenta i jedino može da se poredi sa čuvenim francuskim Šamonijem.

Reč je o Verbijeru, drugom po veličini ski-centru Švajcarske, poznatom sportskom skijalištu i mondenskom odmaralištu svetskog džet-seta. Nalazi u oblasti koja se zove "Četiri doline" gde su smešteni i drugi ski-centri, kao što su Vajsonaz, Nendaz i Brusan. Od Siona do Martinjina stiže se za 25 minuta, a poslovni ljudi koji odsedaju u ovim mestima, kao i gosti Ciriha, Berna i drugih gradova, često skoknu do Verbijera da bi oprobali skijaške sposobnosti na ekstremnim stazama. Verbijer još zovu i "Aspen Evrope", po američkom zimovalištu, koje već godinama drži primat u ovoj oblasti.

Skijaške staze se nalaze na nadmorskoj visini od 1.500 do 3.300 metara, a najveći uspon je 2.509 metara. Ukupno ima 57 staza i 100 ski-liftova i u svakom trenutku može se videti po 200 instruktora i isto toliko članova Službe spasavanja, što govori da je bezbednost posetilaca na prvom mestu. Sve staze su povezane savremenim žičarama, a ski-pas za šest dana košta oko 260 švajcarskih franaka, dok deca imaju popust 50 odsto.

Jedna od posebnih atrakcija je vožnja helikopterom iznad staza i nepristupačnih planinskih masiva. Za ovdašnje prilike ovakav doživljaj nije previše skup jer se za 45 minuta vožnje plaća "samo" 130 švajcarskih franaka. Turističke agencije i hoteli nude jednodnevne izlete do drugih ski-centara u blizini, a takav aranžman košta 23 švajcarska franka, s tim što gost mora sam da se pobrine za ručak i da plati ski-pas, ali uz popust od 20 do 30 odsto.

U Verbijeru ima četrdesetak hotela koji raspolažu sa 15.000 kreveta, a uglavnom su kategorisani sa tri i četiri zvezdice. Svi imaju restorane, barove, saune, đakuzije, sale za fitnes, satelitsku televiziju i sobni priključak za kablovski internet, a većina i zatvorene bazene. Poseduju ski-buseve i svoje goste prevoze i do najudaljenijih žičara. Najviše je soba sa dva kreveta, dok apartmani obavezno imaju kamine.

Pojedini hoteli imaju konferencijske sale, tako da se skoro svakog meseca održava po neki kongres na nacionalnom, evropskom ili svetskom nivou. Cene su, međutim, prilično visoke i za dobrostojeće ljude, tako dvonedeljni polupansion u hotelu "De la Post" košta 2.226 švajcarskih franaka, u "Bristolu" 2.481, u "Verbijeru" 2.603, a u "Monpelijeru" čak 4.249.



Verbijer nije isključivo zimski centar. Jedna od njegovih poznatijih atrakcija je upravo prirodni rezervat "Hajat Val de Bagnes". Od maja do oktobra ovde dolaze brojni ljubitelji visinskih predela da bi videli moćne planinske orlove i retke biljke, poput gorčice, ljiljana, runolista i nekoliko vrsta orhideja. Žitelji Verbijera naročito su ponosni na svoj muzej, koji su sagradili 1985. godine. Zvaničan naziv je Alpina muzej, ali svi ga zovu - dragulj seoceta. Sagrađen je od kamena i drveta, a u stalnoj postavci ima više od 3.000 eksponata, iz perioda od 1800. godine do danas.

Mestom i okolinom dominira stara crkva, visoka 40 metara, a nova kapela je sagrađena pre dvadesetak godina i jedinstvena je u svetu po orguljama koje imaju više od 3.000 delova. Zbog bajkovitog okruženja i impozantne unutrašnjosti, crkva je postala omiljeno mesto za venčavanje i krštenje bogatih Švajcaraca.

U Verbijeru je i jedna izuzetna istorijska znamenitost - zamak vojvode Savojskog, koji je izgrađen između 12 i 13. veka. Veći deo zamka je uništen 1475. godine u bici na La Plantu. Kasnije je obnovljen, ali su pojedini delovi namerno ostavljeni u ruiniranom stanju, kako bi svedočili o burnoj istoriji ovog planinskog kraja.


Izvor: Glas Javnosti \ E. Bilalević