Venecuela: Referendum za doživotnog predsednika Autor: Beta | Foto:Reuters, AFP | 13.02.2009. - 12:49
Na proplanku kraj autoputa trošne kuće sa zemljanim podovima. Na jednoj od straćara rukom ispisana reklama: prodajem motorno ulje, domaće banane, žive piliće... Okolina Karakasa tako je izgledala pre deset godina, kada je venecuelanski predsednik Ugo Čaves došao na vlast. Tako izgleda i danas, kada se Čaves bori da doživotno ostane predsednik.
"Od Čavesove vlade nisam dobio ništa. Ni zajam za poljoprivredu, ni besplatnu zdravstvenu zaštitu, ni socijalnu pomoć... To sam video samo na televiziji. Ali, u nedelju ću glasati 'za', da opet može da bude izabran za predsednika, jer on je prvi kome verujem", rekao je repoteru AP-a 50-godišnji Mateo Kanače, koji od sitne trgovine izdržava porodicu.
Desetogodišnja Čavesova vladavina duboko je podelila 30-milionsku zemlju i ishod referenduma za promenu ustava, kako bi se ukinulo ograničenje na dva šestogodišnja predsednička mandata, pokazuju ankete, krajnje je neizvestan. Oni koji ga podržavaju kažu da Čavesu treba oprostiti neuspehe i da mu treba dati još vremena da završi "socijalističku revoluciju". Protivnici Čavesove vladavine žele da ga spreče u novom pokušaju da uruši demokratiju i da se proglasi za doživotnog predsednika.
Referendum u nedelju, posle neuspeha na referendumu 2007, drugi je Čavesov pokušaj da otkloni ustavna ograničenja za novi predsednički mandat. Ovoga puta, procenjuju analitičari, javnost mu je malo naklonjenija. Za Venecuelu, ulog ne može da bude veći. I predsednik i njegovi protivnici referendum vide kao odlučujuću bitku za budućnost zemlje i za Čavesov politički opstanak.
Politička karijera bivšeg padobranskog oficira od početka je obeležena usponima i padovima. U februaru 1992. predvodio je neuspeli pokušaj preuzimanja vlasti vojnim udarom, nakon čega je dve godine proveo u zatvoru. Pomilovao ga je tadašnji predsednik Venecuele Rafael Kaldere. Po izlasku iz zatvora osnovao je stranku Pokret za petu republiku i na predsedničkim izborima u decembru 1998. dobio 56,2 odsto glasova, uglavnom zahvaljujući podršci siromašnijih slojeva. Politički neprijatelji bili su mu srednja i viša klasa, sindikati, kao i nezavisni mediji, što je dovelo do polarizacije u zemlji, a potom u aprilu 2002. godine i do vojnog udara kojim je opozicija preuzela vlast, ali samo na dva dana. Zahvaljujući jakoj podršci u vojsci Čaves je vraćen u predsedničku fotelju. U avgustu 2004. odneo je još jednu pobedu - na referendumu čije je pitanje bilo da li predsednik treba da podnese ostavku, posle dvomesečnog štrajka u naftnoj industriji zbog smene rukovodstva u naftnim kompanijama i otkaza za 18.000 radnika. Za njegov ostanak na vlasti glasalo je 59 odsto birača.
Čaves je od samog početka gradio vlast oko velikih obećanja i nada. Kada je polagao predsedničku zakletvu, 1999, vođa bolivarijanske revolucije koji promoviše svoje viđenje demokratskog socijalizma i antiimperijalizma obećao je mirnu revoluciju za obnovu zemlje na idealima heroja nezavisnosti Simona Bolivara, borbu protiv korupcije i suprotstavljanje mešanju SAD u unutrašnja pitanja Venecuele.
Iako Čavesovu politiku kritičari ocenjuju kao jeftini populizam, birači mu, čini se, i danas veruju, pre svega zato što im je ponudio socijalne programe, penzije, besplatno studiranje, lečenje, pa čak i stanove, pomoć za samohrane majke i kurseve opismenjavanja. Brojke pokazuju da je u Venecueli porastao standard i da je nezaposlenost manja. Broj onih koji žive od jednog dolara na dan je prepolovljen, ali inflacija koja dostiže gotovo 30 odsto, i najveća je u Latinskoj Americi, i dalje jede zarade siromašnog stanovništva. Iako se merama vlade održavaju niske cene struje i energenata, hrana je 2008. poskupela za gotovo 50 odsto, a česte su i nestašice.
Ipak, najveći izazovi za Venecuelu jesu obračun sa raširenom korupcijom i kriminalom. Iako se više ne objavljuju redovne statistike o broju ubistava, ministarstvo pravosuđa nedavno je iznelo podatak da se za nedelju dana u proseku dogode 152 ubistva.
Okosnicu pokreta protiv Čavesove vladavine danas čine studenti koji mu se suprotstavjaju njegovim sopstvenim oružjem. Biračima kojima je Čaves uoči referenduma poručio da "misli da treba da ostane na čelu još najmanje deset godina", studenti dele letke sa citatom predsednikovog uzora i heroja Simona Bolivara: "Ništa nije tako opasno nego da se jednom građaninu omogući da predugo ostane na vlasti".
Blic
Ovo sam nekad davno gledala uživo. Histerija, obožavanje, pritisak, paranoja posle čistke maspoka i liberala. Svako je imao neki svoj razlog ali su građani masovno izašli i glasali za Tita kao doživotnog predsednika.
Блиц лаже као по обичају. Ја не видим где овде пише да је референдум за доживотног председника. Само се предлаже укидање ограничења да једна особа може бити бирана само два пута. Да би он остао председник народ мора опет да га изабере. Па после 6 година опет итд.
Иначе у Венецуели нема средње класе. Има мали слој јако богатих а сви остали су беда. Чавез је први који је тој беди и дао нешто.
Shta im je dao majke ti kad i dalje vode ubedljivo po broju nasilnih dela ? To shto ti prichash nema veze sa istinom. A ako mu dozvole da se iznova kandiduje to znachi de facto da ce biti predsednik dok ne umre. Diktator pozer ko i svaki drugi ... mnogo priche, i ni malo boljitka za male ljude ...
Tema: 
