Venecuela je najsevernija država Južne Amerike, kojoj je moreplovac i istraživač Alonso de Ojeda, ugledavši kuće sagrađene na stubovima iznad jezera, dao ime Mala Venecija. Na severu je okružena Karipskim morem, na istoku Gvajanom i Atlantskim okeanom, na jugu Brazilom, a na zapadu i jugozapadu Kolumbijom. Venecuela je podeljena na četiri sasvim različite regije: brdsko-planinski prostor na zapadu, pojas nizije Marakaibo na severozapadu, centralna ravnica Los Lanosa oko reke Orinoko i regija Gvajana na krajnjem jugu, koja uključuje i područje Amazonije. Život ove države obeležen je vladavinom dominantnog predsednika Čaveza, kojeg jedan deo stanovništa obožava, a drugi mrzi, što je samoj Venecueli donelo više negativnog nego pozitivnog publiciteta. Socijalizam 21. veka i antiamerička politika dodatno su pojačali negativni imidž ove države. Pozitivnija strana vidi je kao jednu od zemalja s najviše pobednica na izboru za mis sveta, kao i velikog izvoznika nafte.

Urbani centri su puni života i nije preterano reći da je sve u muzici i plesu, jer stanovnici Venecuele zaista neverovatno mnogo daju na zabavu, koja u neku ruku predstavlja okosnicu života ovog veselog karipskog naroda. Dobra atmosfera začinjena je bezvremenom kulturnom baštinom i arhitekturom inspirisanom autohtonim plemenima, španskim kolonijalizmom i afričkim dizajnom. Šarena paleta boja zaista ostavlja utisak sreće i veselja gde god krenuli. Iako ćete na ulicama imati prilike da vidite i osiromašeno stanovništvo, osmeh na njihovim licima ne ostavlja previše prostora za grižu savesti.

Od amazonske džungle preko južnih vrhova Anda, od egzotičnog platoa Gran Sabana na zapadu do istočnih obala Kariba, Venecuela zaista ima mnogo da ponudi. Ali, važno je shvatiti da Venecuela nipošto ne zaslužuje da bude samo prolazna tačka na putu kroz Južnu Ameriku. Mnogo je bolje posetiti je kao jednu celinu, gde je i 14 dana premalo da bi se otkrila sva prirodna čuda koja čuva na svojim prostranstvima. Ako za avanturu vežete i odmor na rajskim plažama, boravak bi trebalo da bude i duži, jer nema ništa lepše nego kad posle napornih razgledanja barem nekoliko dana odvojite za odmor na belim peščanim plažama uz talase Karipskog mora.

Venecuela je i pravi raj za ljubitelje trekinga, planinarenja, sportova na vodi i za sve ljubitelje prirode i tropskih peščanih plaža. Urbani tipovi ne smeju da propuste salsa klubove u Karakasu i brojne zabavne regionalne festivale. Okružena Karipskim morem na severu, Venecuela u svojoj turističkoj ponudi spaja najbolje od ova dva sveta - s jedne strane tu su predivne peščane plaže koje zapljuskuju tople i tirkizne vode Karipskog mora, dok s druge strane pruža sve šarenilo i raznolikost Južnoameričkog kontinenta. Zahvaljujući velikom prirodnom i kulturnom bogatstvu, ne postoji nikakva sumnja da će putnik željan pustolovine ovde pronaći velik izvor sadržaja koji će i te kako ulepšati dane koje želi da provede podalje od predivnih plaža. U ponudi su izlet do Anđeoskog vodopada, najvišeg vodopada na svetu, duga šetnja i planinarenje po obroncima Anda na zapadnom delu zemlje ili avanturistički pohod na venecuelansku Amazoniju, gde vas očekuje susret s jaguarima, mravojedima, anakondama i brojnim drugim egzotičnim životinjama tipičnim za ovu najveću prašumu na svetu.

Izvor: Krstarica

Tragajući za zlatom, američki avijatičar Džimi Ejndžel (Jimmy Angel) slučajno je, pre samo nešto više od 70 godina, otkrio najveći vodopad na svetu, koji je po njemu kasnije nazvan Salto Angel ili po lokalnom Kerepakupai-Meru. Okružen neprohodnom džunglom, brzacima reka i karakterističnim planinama strmih obronaka i ravnog vrha (tepui) u Kanaimi, na jugoistoku Venecuele, Anđeoski vodopad obrušava se s visine od 979 metara. I danas se u to nepristupačno područje, postojbinu indijanskog plemena Pemon, može doći samo malim avionom. Verujući da na planini s koje se obrušava Kerepakupai (vodopad najveće dubine) žive duhovi Mawari, pripadnici Pemona nazvali su taj tepui Auyantepui (Kuća duhova), a kanjon u njegovom podnožju đavoljim i u strahopoštovanju ga izbegavali. Već let iznad i između strmih litica tepuija predstavlja uzbudljivu pustolovinu. Livade, klanci, reke, jezera, cveće i životinje na vrhu strmih stena čine nestvarni svet.

Međutim, prava avantura počinje tek na brzacima reka. Iz sela Kanaima, kad vodostaj nije ni prenizak ni previsok (u kišnoj sezoni, od jula do novembra put je zabranjen), motorizovanim kanuima curiara ide se uzvodno rekom Karao, pa njenom pritokom Kuran do ostrva Rotonkito. I u najpovoljnijim uslovima vožnja traje barem pet sati, uz stalno izbegavanje podvodnih stena i korenja, guranje kanua preko plićaka i prenošenje preko sprudova od klizavog kamenja. Još nekoliko sati uspinjanja kroz gustu džunglu i dolazi se do stene ispred koje se Anđeoski vodopad obrušava u kanjon reke Gaja. Prizor koji je zaista vredan uloženog truda i napora da se dotle stigne.

Ako želite nešto "nežnije" tropske avanture, dobar izbor je mini-krstarenje oko arhipelaga Los Roques, koji je 1972. godine proglašen nacionalnim parkom. Arhipelag je smešten oko 170 kilometara od kopna i čini ga oko 40 većinom nenaseljenih malih ostrva i oko 250 koralnih grebena, od kojih većina predstavlja raj za ronioce. Osamljene plaže su utočište konjača, a daleko su od ikakvih komercijalnih obeležja i glamuroznih turističkih sadržaja. Ako ste ipak u potrazi za nešto življom slikom Kariba, ne propustite ostrvo Margarita (Isla Margarita), jedan od najtraženijih paket aranžmana Evropljana i Amerikanaca, što odmah ukazuje na brojne zabavne sadržaje i prenaglašena turistička obeležja.

Nacionalni park Kanaima s više od 30.000 kvadratnih kilometara tropskih džungli, reka i savana, jedan je od najvećih nacionalnih parkova na svetu. Smešten je na jugoistočnom području zemlje i stavljen na listu Uneskove baštine. Putovanje tim područjem moguće je jedino kanuom, a predstavlja fantastičnu avanturu svakome kome ne smeta to što je danima mokar, što spava u visećim mrežama, što ima modrice i žuljeve od borbe s brzacima i ubode od insekata. Iako je u takvim vlažnim uslovima skoro nemoguće fotografisati, predivni prizori ostaju trajno u sećanju. Uzburkani brzaci, koji zbog boje kamena izgledaju kao vino, vrhovi tepuija okovani oblacima, izlasci i zalasci sunca u krošnjama džungle, divlje obale Ahonde, provlačenje ispod slapova Ukaima samo su neki od nezaborvanih prizora koje ovde možete doživeti.

Izvor: Krstarica

Na nacionalni park Kanaima nastavlja se Gran Sabana, duž koje se proteže Gvajanski štit, najstarija geološka formacija na svetu. Ogromni plato pokriven savanom na visini od 1.000 metara okružen je tropskom kišnom šumom koja se na jugu nastavlja na Amazoniju, tepuijima i brojnim vodopadima. Tu je i Roraima, s visinom od 2.180 metara, najviši tepui, ali i najlakši za penjanje, koji je inspirisao Artura Konana Dojla za poznatu novelu "Izgubljeni svet".

Zaista, nepristupačna i Indijancima retko naseljena Gran Sabana bila je za svet potpuno nepoznata sve do početka prošlog veka, kad su je otkrili tragači za zlatom (uz gvajansku granicu je rudarsko područje i čuveni Eldorado), a i danas je retko naseljena i nepristupačna. Još pre tridesetak godina Gran Sabanom se putovalo samo u konvoju, i to jedino za vreme sušnog perioda, a za 1.400 kilometara od Karakasa do brazilske granice trebalo je oko 20 sati. I danas je nemoguće preći taj put bez izdržljivog džipa.

Jedino veće naselje je Santa Elena de Uairen, pet kilometara od brazilske granice, živahan gradić pun uličnih prodavaca, švercera i pustolova, gde se na svakom koraku čuje salsa i marenge, oseća miris roštilja i gde su jedini automobili koji ćete videti muzejski primerci. Ovde kao da je vreme stalo u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka. Put vodi kroz pustu, nenaseljenu savanu. Život buja u okolnoj džungli (2.000 vrsta orhideja, jaguari, mravojedi...) i na vrhovima tepuija (endemske vrste flore i faune) ispod kojih se kotrljaju predivni vodopadi i slapovi Quebrada de Jaspe, pravi izazov za rafting pustolove. Do malobrojnih Indijanaca iz plemena Taurepanes i Kamarakoto, jedinog stanovništva prostrane Gran Sabane, može se doći kanuima kroz rečne brzake.

Za Karakas, prestonicu Venecuele, karakteristični su haos i kontrasti. Grad u kojem živi oko pet miliona stanovnika smestio se na visini od 920 metara iznad nivoa mora. Često se spominje kao jedan od najopasnijih gradova sveta, a iako mnogi smatraju da je Karakas izuzetno neprivlačan i nezanimljiv, ipak bi bilo šteta posetiti Venecuelu i ne izdvojiti barem jedan dan za razgledanje ovog grada. Na prvom mestu su svakako rodna kuća Simona Bolivara i Plaza Bolivar s katedralom. Zanimljivo je i prošetati se ulicama ovog "policijskog" grada, u kojem kontrast važi za prvo i najvažnije obeležje. Nepregledne šume rančosa, naselja od kartona, mešaju se s oronulim zgradama i pomalo diskretnim vilama. S obzirom na to da turista nikako ne može proći neuočljiv, obavezno treba pripaziti na pljačke, koje su stvarno česte, i ponašati se što diskretnije, bez nepotrebnog privlačenja pažnje.

Taksi je veoma povoljan izbor i lako ga je iznajmiti za celodnevnu vožnju. Cenu vožnje treba dogovoriti unapred jer taksimetar nije uobičajena pojava. Autobusi povezuju skoro sva veća mesta i noću i danju. (oko dva dolara za nekih 60 km vožnje). Domaće stanovništvo najradije bira popularne taksije za petoro. Zovu se por puesto i saobraćaju po utvrđenoj ruti. Ovo je i po ceni i po sigurnosti takođe odlična zamena za taksi. Ipak, pripremite živce: autobusi i fiksni taksiji, pored fiksnih stanica, imaju i one po potrebi, pa kako ko nailazi, tako se oni i zaustavljaju.

Rentakar u Venecueli nije najbolji izbor, pre svega zbog preterano visoke cene koja je praćena i vrlo zahtevnom procedurom. Kada tome dodamo i nesigurnost, bolje je izbeći ovu opciju. Posebno je vožnja Karakasom iskustvo koje se uopšte ne preporučuje: haos, buka, visok stepen smoga i anarhično ponašanje podivljalih pojedinaca moglo bi vam pokvariti pustolovinu. Venecuela ima više avio-prevoznika, a većina povezuje Karakas (aerodrom se nalazi u području Maiquetía) s gradovima Porlamar, Maracaibo i Puerto Ordaz, za koje postoji najčešća linija, dok su najpopularnija odredišta Mérida, Ciudad Bolívar, Canaima i Porlamar. Kašnjenja su česta, pa i to uzmite u obzir kada planirate vožnju avionom.

Izvor: Krstarica

Za kraj pročitajte još neke korisne informacije o Venecueli.

Ne preporučuje se noćna vožnja taksijem, autobusom ili iznajmljenim vozilom na relaciji Karakas i međunarodni aerodrom. Pre puta u Venecuelu, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije potrebno je vakcinisanje protiv žute groznice. Velika opasnost od malarije u ovom području preti u ruralnim krajevima, ali i u nekim gradovima, pa putnici u dogovoru s lekarom moraju uzimati određenu terapiju, zavisno od područja i rezistencije na nju, a treba se zaštititi i od uboda komaraca. U Venecueli vreba opasnost od crevnih infekcija, uključujući trbušni tifus i hepatitis A, posebno u ruralnim područjima zbog loših higijenskih i sanitarnih uslova.

Ako vaš put uključuje boravak u nesigurnim higijenskim uslovima, možete se vakcinom zaštititi od trbušnog tifusa i hepatitisa A. Na putu izbegavajte svaki kontakt sa životinjama (divlje životinje i nepoznate domaće životinje) kako biste izbegli i mogućnost ugriza. Proverite kada ste poslednji put vakcinisani protiv tetanusa i da li je potrebno ponovno vakcinisanje. Venecuela je putnom mrežom povezana isključivo s Brazilom i Kolumbijom. Jedino je ostrvo Margarita povezano s kopnom redovnim trajektnim linijama. Rukovanje ili lokalni "abrazo" - zagrljaj i rukovanje, normalan su način pozdravljanja. Domaće stanovništvo "voli" konzervativniju, ali ležerniju odeću. Kupaće kostime i kratke pantalone nije poželjno nositi podalje od plaža i bazena.

Važno

Venecuela je svoju samostalnost proglasila 1821. godine. Ropstvo je ukinuto 1854. godine. Spada među najnaseljenije zemlje Južne Amerike. Na početku 20. veka Venecuela je bila najveći izvoznik nafte. Najviši vrh je Piko Bolivar visine 5.007 metara. Nacionalni park Kanaima jedan je od najvećih na svetu. Najveći glodar na svetu - kapubara (Capubara), naseljava travnate ravnice centralnog Ilanosa. Arepas je popularno kukuruzno jelo, takozvani venecuelanski sendvič smotan u loptice, zatim spljošten i pržen. Na kraju se preseče i puni govedinom, piletinom, šunkom, sirom.

Venecuela ima dve klimatske sezone. Kišni period vlada od maja do novembra (najviše kiše pada u julu i decembru), a sušno razdoblje traje od decembra do maja. Temperature se retko spuštaju ispod 15 stepeni Celzijusa (u decembru, januaru), a veću hladnoću moguće je očekivati samo na obroncima Anda. Maksimalne temperature tokom cele godine mogu se popeti i do 37 stepeni. Poznati tradicionalni plesovi su joropo, sebukan, maremare i turas. Iako je venecuelanski rum jedan od najpoznatijih na svetu, stanovnici su još uvek više naklonjeni konsumiranju viskija. Venecuela je četvrti po redu proizvođač nafte na svetu i jedina nemuslimanska članica svetske organizacije OPEC. Posle Italije, jedan je od najvećih potrošača testenine i zemlja s najviše titula mis sveta.

Ne propustite

Let iznad najvišeg vodopada na svetu - Angels Falls (Salto Angel), ili dvodnevni izlet motornim kanuom do blizine njegovog podnožja. Posetite Nacionalni park Morokoj (Morrocoy), koji se nalazi u obalskom delu oko četiri sata od Karakasa, a koji je poseban po ružičastom flamingosu i jarkocrvenom ibisu. Krenite na izlet do grada i jezera Marakaibo na severu do poluostrva Guajira, gde živi autohtono stanovništvo Wayúu, i to na skoro identičan način kao nekada.

Upoznajte univerzitetski grad Meridu, koji se smestio između snežnih vrhova Anda. Ovo mesto takođe predstavlja odličnu polaznu tačku za planinarenje, posmatranje divljeg životinjskog sveta i rafting po divljim vodama. Odlično sačuvani grad Koro je pod zaštitom Uneska, a ujedno predstavlja i vrata ka poluostrvu Paraguana, glavno surfersko odredište. Treba videti predivnu floru i faunu u tepuima Gran sabane. Tu, na obroncima mistične planine Roraima, stvorena je inspiracija za delo "Izgubljeni svet" ser Artura Konana Dojla. Posetite plantaže kakaoa u okolini grada Puerto Kolombija. Posetite deltu reke Orinoko, stanište pirana, majmuna i papagaja.

Izvor: Krstarica