Davanje bolje od primanja?

Postoje ljudi koji se hvale time da ne znaju za egoizam; da je davanje lepše od primanja; da suština ljubavi i jeste u davanju; da ne postavljaju nikakve zahteve. Pored toga, postoji i izreka da je ruka koja daje uvek iznad one koja prima. Međutim, koliko to zaista funkcioniše u vezi?

Davanje bi, svakako, trebalo da bude uživanje. Osećaj kada voljenoj osobi pružite nešto u čemu uživa je predivan i donosi veliko zadovoljstvo i vama i njoj. Naravno, ljubavna veza nije i ne sme da bude trgovina, u smislu "ja za tebe uradim hiljadu stvari koje ne želim, a ti ni ovu jednu ne možeš za mene" (da budemo precizniji, ovakvo ponašanje je emotivna ucena i predstavlja jedan od najprljavijih mogućih načina komunikacije). Treba da želite da voljenoj osobi pružite puno toga, i to ne zato što očekujete neku naknadu (osim ako kao naknadu - svu koja vam je potrebna - vidite zadovoljstvo voljene osobe). Suština ljubavi jeste u davanju. Ipak...

Ako nikad ništa ne primate (ne mislimo samo na materijalno, naravno), osećaćete se loše, i to osećanje će se pojačavati. To je potpuno normalno - svi mi imamo potrebu i da primamo. Ukoliko nam nikad ništa nije pruženo, osećamo da nismo voljeni. To uništava ljubavnu vezu, jer ako nismo voljeni, čemu onda ta veza?

Može se desiti da partner ili partnerka nisu svesni vaših potreba, naročito ako ste navikli na to da puno dajete i da pri tom govorite kako vama ništa ne treba, samo da su oni srećni. Nemojte pričati takve stvari, jer vaš partner ili partnerka, ma koliko vas voleli, ne umeju da čitaju misli - i, ako vas vole, neće tek tako pretpostaviti da ih lažete (a to je ono što činite kad kažete da vam ništa ne treba - svakome su bar neke stvari, materijalne ili ne, potrebne).

Zaboravite na lažnu stidljivost; zaboravite na "ako me voli, znaće šta želim i šta mi je potrebno" stav - čitanje misli, barem zasad, spada u domen fantastike, a ne stvarnog života. Ako imate neke želje i potrebe koje vaš partner ili partnerka ne ispunjavaju, recite im to. Kažite to otvoreno i iskreno; bez optužbi na njihov račun, ali i bez kuknjave tipa: "Jao, ne bih da te gnjavim (ubacite "žvaku" od pola sata o tome kako ste grozni i ne želite da ih gnjavite), da li bi mogao/mogla da mi učiniš to-i-to?" Samo im, otvoreno i iskreno, saopštite šta je to što vam treba - i, ako vas vole i ako imaju mogućnosti da vam to ma na koji način pruže, biće srećni da to i učine - da konačno i oni vama nešto mogu da daju.