Totalno drugačiji od drugih

Razlikujete se od svojih vršnjaka - ili bar od većine njih. Ne samo što niste faca (većina ionako nisu face - možda žele da budu face, ali onih koji to zaista i jesu je mali broj) već i nemate ista interesovanja kao vaši vršnjaci. Recimo, većina devojaka iz vašeg odeljenja trudi se da se doteruje, da nosi lepu odeću i da se šminka, a vama je sasvim udobno u starim farmerkama i dukserici, i džeparac radije trošite na knjige. Možda i nemate džeparac, jer vaši roditelji ne mogu da priušte sebi da vam ga daju. Vaši vršnjaci redovno pričaju o seksu i kikoću se nad fotografijama golišavih žena, a vama sva ta priča i kikotanje izgledaju bez veze - recimo, još uvek nije zaista ni počeo da vas zanima seks, ili se interesujete za seks, ali vas na zanimaju izmišljene priče, nagađanja, a ni fotografije golih raskrečenih žena ne izgledaju vam interesantno. Poenta je: razlikujete se od većine, bilo da se radi o načinu razmišljanja, načinu života ili kombinaciji oba.

Svuda možete da čujete savet da treba biti svoj; svuda možete čuti da je "kul" biti samo svoj, da treba da imate neki sopstveni put (šta god to značilo), da "radite svoju stvar" (šta god pa to značilo), a opet, kada se razlikujete od većine, teško je ne osećati se bar malo nelagodno. Da li je stvarno u redu biti drugačiji, ili ipak nije - ako se većina zanima za jedno, a vi za nešto sasvim drugo, možda ipak nešto nije u redu s vama? Jeste, kaže se da je "kul" biti svoj - ali teško je ne primetiti da okolina baš i ne voli one koji se razlikuju. Sve to može dovesti do toga da se osećate jako usamljeno i jako nesigurno.

Biti drugačiji od većine sigurno nije lako. Živeti drugačije od većine nije lako. Ipak, zaista vas neće usrećiti da se pretvarate da ste nešto što niste. Neće vas usrećiti da radite nešto što vam se uopšte ne radi, samo zato što tu istu stvar radi većina. Samo, šta onda s osećajem usamljenosti? Da li ste osuđeni na njega? Jeste li osuđeni na to da uvek budete izdvojeni i bez prijatelja? Niste!

Koja god da su vam interesovanja, garantovano postoji još neko ko se interesuje za slične stvari. Ako volite borilačke sportove, trenirajući ih u različitim klubovima upoznaćete one koji se takođe za njih zanimaju. Ukoliko volite da čitate, pre ili kasnije ćete u biblioteci sresti nekoga ko voli slične knjige kao i vi i tako redom. Tu je i Internet, preko kojeg možete upoznati ljude slične vama, i to ne samo one koji žive u vašoj blizini već, ko zna, i nekog s druge strane planete.

Možda vam se čini da teško da ćete ikad upoznati veliki broj ljudi s interesovanjima sličnim vašim, da teško da ćete ikada steći veliki krug zaista bliskih prijatelja. Tu ste u pravu - ali je to potpuno u redu. Niko nikada nema zaista veliki broj bliskih prijatelja. Poznanika možete imati dosta, ali zaista bliskih prijatelja je uvek mali broj.

Ako ste drugačiji od većine, ne brinite, to je zaista sasvim u redu. Dokle god ono čime se zanimate nikog ne povređuje, to je sasvim u redu. Koliko god da se razlikujete, ipak ne morate da budete sasvim sami - može vam biti teže da nađete nekog sličnog vama nego što bi to bilo nekom "običnijem", ali ako se potrudite, pre ili kasnije sigurno ćete uspeti. Srećno!

Treba li sta dodati ovoj temi ?