Иста овлашћења и лакша смена председника

Једина битна разлика јесте што према предлогу новог закона, будући председник Србије неће моћи да разматра предлог владе да се распусти скупштина, ако парламент расправља о поверењу влади, као што је био случај 2003. године


Грађани Србије бираће шефа државе и убудуће по истим правилима као и до сада, али ће, у складу са прошле године усвојеним Уставом, поступак за његово разрешење бити другачији, суштина је владиног Предлога закона о избору председника Републике Србије. И овлашћења председника остају готово идентична, судећи према Предлогу закона о председнику Републике Србије, док су разлике у односу на постојећа законска решења углавном у делу којим се регулишу права супружника председника, као и бивших шефова државе.

Према предложеним решењима, председник Србије бира се на непосредним изборима, на мандат од пет година. Председничке изборе расписује председник Народне скупштине Србије, а изборна кампања је сада нешто краћа и не може трајати више од 60 дана. Претходни закон предвиђао је да од расписивања до одржавања избора може протећи 30 до 90 дана.

Закон каже и да нико не може више од два пута да буде изабран за председника Србије, без обзира на то колико су му трајали први и други мандат. Ипак, уколико се садашњи председник Србије Борис Тадић кандидује на предстојећим изборима, као што је најавио, и уколико буде изабран, имаће право да се кандидује и на наредним изборима, пошто је Уставним законом прецизирано да се предстојећи избори третирају као први избор.

Председнику мандат престаје пре истека пуног мандата, уколико поднесе оставку или ако буде разрешен. За разлику од претходног уставног и законског решења по коме је скупштина, када се о томе изјасни две трећине посланика, покретала поступак за опозив, а коначна одлука била препуштена грађанима на референдуму, сада разрешење председника скупштини може да предложи трећина посланика (84), уколико сматра да је повредио Устав, а поступак разрешења покреће се уколико се за то изјасни већина свих посланика, дакле најмање 126. Уставни суд дужан је да у року од 45 дана од покретања поступка за разрешење одлучи да ли је председник повредио Устав, а уколико утврди да јесте, председник ће бити разрешен уколико за то гласа две трећине посланика. Одредбе из претходног закона да се скупштина распушта уколико јој не успе да смени председника сада нема. У случају да председник поднесе оставку, буде разрешен, или спречен да обавља функцију замењује га председник Народне скупштине, али најдуже три месеца.

Кад је реч о надлежностима председника он ће, као и до сада, предлагати кандидата за председника владе, враћати скупштини на поновно гласање закон за који сматра да није сагласан Уставу, доносиће указе, одлуке, правила, наредбе и наређења, постављати и опозивати амбасадоре, давати одликовања, унапређивати и разрешавати официре Војске Србије. Остала су, готово, иста правила и што се тиче распуштања Народне скупштине, а једина новина јесте та што председник републике неће разматрати предлог владе да се распусти Народна скупштина, ако је парламенту поднет предлог да се влади изгласа неповерење, ако парламент није прихватио владин одговор на интерпелацију или ако је влада поднела предлог да се гласа о њеном поверењу. Да подсетимо, 2003. године парламент је био усред расправе о поверењу влади Зорана Живковића, када је влада затражила од Наташе Мићић, вршиоца дужности председника републике, да распусти Народну скупштину. Скупштина је тада распуштена, али овако нешто више неће бити могуће.

Новоизабраног председника, као и чланове његовог домаћинства, по Предлогу закона о председнику, обезбеђиваће полиција, Војска Србије, а по потреби и други органи. И за њега важе правила о сукобу интереса, а ужива имунитет као и народни посланици. О његовом имунитету одлучује парламент већином гласова свих посланика, дакле са 126 гласова.

-----------------------------------------------------------

Плата супружника

Предложеним законом, супружник председника, који је у сталном радном односу, имаће право на одсуство с посла док обавља протоколарне и друге друштвене обавезе и за то време на накнаду плате у пуном износу. Супружник има право и да му радни однос мирује док његовом супружнику траје мандат, а време ће му се рачунати у радни стаж. У време мировања стажа, супружник ће примати плату у износу од 20 одсто плате председника републике.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Права бившег председника

Уколико буде усвојен Предлог закона о председнику Републике Србије, бивши председник имаће право на почасни назив „бивши председник републике” и право да присуствује државним свечаностима у складу са протоколом. Бивши председник има право и на „председничку плату” док се не запосли, или док не стекне услов за пензију, али највише шест месеци од дана престанка мандата. Уколико не буде успео да се запосли, примаће 80 одсто „председничке плате” док се не запосли или не стекне улов за пензију. Уколико се запосли, а плата му буде мања од 80 одсто од „председничке плате”, или се пензионише, а пензија му буде мања од овог износа, има право на посебно месечно примање у износу разлике између своје плате, односно пензије и 80 одсто „председничке плате”.

Бивши председник има право и на канцеларију, саветника, секретара и службени ауто са возачем на онолико времена колико је трајао његов председнички мандат. Полиција и Војска Србије обезбеђиваће га годину дана по истеку мандата, а можда и дуже, ако за то постоје разлози. Он, такође, има право и на приступ архивама из времена док је био председник.

Председник који је разрешен дужности, нема ниједно од ових права, уколико Народна скупштина у одлуци о разрешењу не одреди да му припадају поједина или сва наведена права.

Иначе, по важећим изменама Закона о посебним правима и дужностима председника републике из 2001. бивши председник има право на доживотно лично обезбеђење и обезбеђење објекта у коме живи (један запослени непрекидно), затим право на једног запосленог за обављање административних послова, у трајању од осам часова дневно у току радне недеље, и право на коришћење службеног аутомобила из сервиса службе надлежне за обављање заједничких послова републичких органа, по потреби. Оне привилегије, међутим, не важе за оне бивше председнике који би били осуђени на казну дужу од шест месеци затвора. Тадашњим законским изменама знатно су сужена права бившег председника у односу на закон из 1999. године.

П. Р.


[објављено: Politika 09.11.2007.]