Hvala .  ...  ....

Naopako da imam nešto protiv žena, naprotiv.

Hvala ...  ...  ...

BIA: Ne uvodi se prisluškivanje

1. jul 2010. | 16:29 | Izvor: B92 Beograd -- Zakon o elektronskim komunikacijama stupio na snagu. Bezbednosno informativna agencija tvrdi da prisluškivanja nema.
U stručnoj javnosti oštro kritikovan Zakon o elektronskim komunikacijama definitivno će početi da se primenjuje, jer ga je potpisao i predsednik Boris Tadić.
Reč je o zakonu koji dozvoljava BIA da, bez odluke suda, u svakom trenutku može da proveri sa kim su građani komunicirali, i to unazad godinu dana.
Ko je kada, sa kim i koliko dugo razgovarao telefonom, BIA će ubuduće moći da proveri i to bez naloga suda.
I dok stručna javnost i dalje negoduje uz opasku da se time ugrožava privatnost građana, u Agenciji kažu da se ovim zakonom ne uvodi ništa novo i uveraju da će agenti imati uvid samo u listinge poziva.
“Tu nema ulaska u sadrzaj komunikacije, ne zna se šta ko sa kim priča. To nije prisluškivanje, ovo je samo pristup podacima o ostvarenom saobraćaju, o statistici – listing”, objašnjava šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić.
“Mi smatramo da zloupotreba može da postoji, ali je pitanje gde ne postoji takva mogućnost”, naveo je on.
Pored zaštitnika prava građana i povernika za informacije od javnog značaja, protiv zakona je i Udruženja novinara Srbije u kojem kažu da građani koji komuniciraju sa novinarima kako bi ih obavestili o nepravilnostima koje uočavaju u radu državnih i drugih organa, sada imaju razloga da strahuju da vlast u svakom času može da otkrije njihov identitet.
U BIA uveravaju da razloga za strah ipak nema.
“Svaki pristup toj bazi podataka ostavlja trag - zna se ko je sa korisničkom šifrom pristupio. Ne možete skinuti listing, a da se ne zna ko ga je skinuo. To obezbeđuje dovojan nivo kontrole“, rekao je Stojić.
“Listing se skida na osnovu zahteva direktora BIA i to se zavodi u pisarnici. Ta procedura opet obezbeđuje nivo zaštite”, kaže on.
I ministar policije Ivica Dačić kaže da se ništa posebno nije promenilo i uverava da se listinzi koriste samo za hitne slučajeve kao što su iznude, otmice ili akcije potrage za beguncima.
“O svemu tome postoji evidencija ko, kada i zašto je zatražio listing”, naveo je on.
Dačić kaže da se zalaže da se nađe model koji će zaštiti privatnost, a da ne ometa policiju.
Iako tvrdi da deli zabrinutost nezavisnih institucija o tome da li bi ovaj zakon mogao da ugrozi privatnost građana, predsednik srbije Boris Tadić stavio je paraf na ovaj akt.
On je obrazložio da je zakon potpisao jer je značajan za ekonomski razvoj ali i da bi trebalo pojačati pravne garancije koje bi u potpunosti sprečile svaku zloupotrebu ljudksih prava.
Inače, zaštitnik građana već je najavio zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje ustavnosti ovog zakona jer se, kako je ocenio, njime privatnost građana čini ranjivijom nego što bi to ona smela biti.

Tadić: Unaprediti pravni sistem
1. jul 2010. | 15:35 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je set zakona koje je donela Skupština i poručio da je potrebno unaprediti pravni sistem.
Predsednik Tadić je saopštio da je Zakon o elektronskim komunikacijama, od velikog značaja za ekonomski razvoj, jer su elektronske komunikacije nosilac razmene informacija.
Kako je navedeno u saopštenju, zakoni moraju ići u korak sa tehnološkim razvojem oblasti koju regulišu, kako ne bi predstavljali kočnice razvoja.
"Donošenje ovog zakona, međutim, obeležila je jedna druga tema. Zakon, naime, predviđa stvaranje baze podataka o elektronskim komunikacijama građana, koja će biti dostupna organima bezbednosti i unutrašnjih poslova bez odluke suda. U tom pogledu delim zabrinutost sa nezavisnim državnim organima, zaštitnikom građana i overenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa kojima sam o ovoj temi razgovarao", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je, takođe, kako kaže, pažljivo pratio i šta ocenjuju stručna udruženja i druge organizacije civilnog društva, koje su izrazile bojazan da privatnost ljudi može biti ugrožena potrebom za efikasnošću rada policije i službi bezbednosti.
"Javnosti je dobro poznato sa kakvim je bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama Srbija danas suočena, od pretnji odvajanja jednog dela naše teritorije, preko pretnji terorizmom, do organizovanog kriminala, koji je u jednom periodu ozbiljno ugrožavao, i još uvek to čini, ključne resurse naše države. U sličnoj situaciji, a to je potvrđeno evropskom praksom, svaka zemlja svojoj policiji i bezbednosnim službama i omogućava uslove za brži i efikasniji rad u svrhu obezbeđivanja sigurnosti za sve građane", naveo je Tadić.
Ipak, poštovanje ljudskih prava i sloboda je, prema njegovim rečima, jedno od najviših vrednosti na kojima se temelji Republika Srbija  , i država na tom polju ne želi i ne mora da pravi ikakve ustupke, jer se bezbednost i borba protiv kriminala mogu voditi uspešno i uz puno poštovanje zagarantovanih ljudskih prava i sloboda.

"Zbog toga smatram da je posle donošenja ovog zakona, više nego opravdano preispitati i unaprediti odgovarajuće delove našeg pravnog sistema, kako bi se osigurala ravnoteža između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava", poručio je Tadić, i dodao da, između ostalog, treba pojačati pravne garancije koje bi sprečavale svaku zloupotrebu na štetu ljudskih prava.

"Smatram izuzetno značajnim i da se u Srbiji učvrsti poštovanje institucionalne uloge svakog državnog organa, kako nezavisnih, tako i onih koji su delovi neke od triju klasičnih organa vlasti, pri čemu niko ne bi smeo da bira hoće li, ili ne, poštovati odluke i stavove tih organa u pitanjima iz njihove nadležnosti“, istakao je predsednik Srbije.

Skupština Srbije usvojila je 29. juna Zakon o elektronskim komunikacijama, u kome je, i pored protivljenja opozicije i zaštitnika građana Saše Jankovića, ostala odredba prema kojoj je operator dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama 12 meseci od dana obavljene komunikacije.

Janković je predložio da nadzor nad komunikacijom građana bude moguć samo uz dozvolu suda, što je parlament odbio, ali je prihvatio njegov drugi amandman, prema kome će nadzor nad sprovođenjem ovog zakona biti u nadležnosti poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.