Veliki planovi NASA za dalja ispitivanja planeta u Sunčevom sistemu
Ka Marsu i Jupiteru
NASA šalje sondu "Feniks" na Marsov severni pol "Juno" će otkriti kako nastaju planete

Američka svemirska agencija (NASA) poslednjih godina nema sreće sa slanjem ljudske posade u kosmos. Primer za to je slučaj spejs šatla "Diskaveri", čije se poletanje stalno odlaže i postaje sve neizvesnije. Ipak, ostale aktivnosti NASA daleko su ispred ostalih agencija koje se bave istraživanjem kosmosa. Dovoljno je samo pogledati podatke koje šalju sa Marsa roveri "Spirit" i "Oportjuniti" (iako se ovaj iz peščane dine izvukao tek pre nekoliko dana) da bi se to shvatilo.

Ipak, NASA planira da na Crvenu planetu pošalje pojačanje - sondu "Feniks". Ona će istraživati sastav zemljišta i klimu na Crvenoj planeti, a za razliku od rovera, biće stacionirana u oblasti severnog pola. Zbog pretpostavki naučnika da u ovom delu Marsa ima zamrznute vode, jedan od glavnih ciljeva "Feniksa" biće potraga za tragovima života.
   
      

Poleće "Galilej"

Da ne bi mnogo zaostajali za Amerikancima, naučnici Evropske svemirske agencije poslaće u svemir jedan od najvažnijih satelita koji su do sada napravili. Iako nema veliki naučni značaj, "Galilej" je bitan zbog toga što je to evropski odgovor na američki "globalni pozicioni sistem" (GPS). Naravno, on nije samo bedna imitacija već sasvim novi satelit sledeće generacije. NJegovom upotrebom biće povećana preciznost, ali i pouzdanost satelitskih pozicionih sistema.
      
      
      
   

- Ova misija može dovesti do otkrića vezanih za život na susednoj nam planeti - kaže Piter Smit, šef tima koji će biti zadužen za nadzor "Feniksa".

Planirano je da svemirska letelica bude lansirana u avgustu 2007. godine, da se sonda spusti na Marsov severni pol tokom maja 2008. i tokom tri meseca šalje vredne podatke o planeti koja oduvek izaziva znatiželju ljudi.

Sam "Feniks" funkcionisaće po jednostavnom principu: robotska ruka iskopavaće delove ledenog pokrivača, a onda će ih slati u laboratoriju na detaljnu analizu. Naravno, drugi instrumenti na sondi obavljaće druga ispitivanja - meriće klimatske promene, istraživati sastav vazduha, slikati okolinu...

Nova sonda dobila je simbolično ime zbog prethodne dve neuspele misije koje su imale sličan karakter: Mars Survejor i Mars Polar Lender.

Naučnici NASA ne zadovoljavaju se samo ispitivanjem nama najbliže planete sa kojom su imali zavidan uspeh. Plan je da jedna sonda 2010. bude poslata i do orbite Jupitera kako bi donekle bile razrešene neke misterije vezane za ovu planetu: pojava šarenih atmosferskih oblaka i džinovskih crvenih tačaka. Ali ne samo to. Istraživanje Jupitera važno je i zbog shvatanja nastanka planeta u našem solarnom sistemu.

- Najbitnije pitanje je kako nastaju planete? Mi pokušavamo da se vratimo kroz vreme i odlazak do Jupitera jedini je način da to uradimo. Ne postoji drugo mesto u Sunčevom sistemu na kome mi možemo da otkrijemo kako je materija skupljena pre nekoliko milijardi godina formirala planetu - kaže Skot Bolton, naučnik sa Jugozapadnog istraživačkog instituta u San Antoniju, na kome se ovaj projekat razvija.