Nikola Tesla
Dzejms Wat
Albert Ajnstajn
Volt Dizni
Hipokrat
Tales
Platon
Aristotel
Dusan Silni Nemanjic
Patrijarh Pavle
Aleksandar Veliki
Zivojin Misic

Ovdje se mogu naci samo velikani o kojima ima pisani dokaz da su postojali i uradili nesto znacajno sa civilizaciju. Mnogo je onih o kojima nema pisanih dokaza a materijalni dokazi njihovih pronalazaka su uvrsteni u mnoge izume i dostignuca u istoriji civilizacije.
Po meni, najveci velikani u istoriji su Arhimed, Leonardo da Vinci, Isak Njutn i Nikola Tesla. Alberta Ajnstajna mogu da uvrstim u ovu skupinu ali nisam jer mnoge njegove teorije ostaju i dalje samo teorije koje ce se jos mnogo godina dokazivati ili pobijati.

max planck

Teško je reći. Ovde spadaju svi oni koji su na ma koji način doprineli značajnim pomacima iz određenih oblasti - svi od Tales i Pitagore, pa do Edvarda Vitena...   

Aleksandar Veliki ,
Dzingis Khan
Kaligula
Adolf Hitler
Pow Pow
Alistar Crowley

ja nznam kako neko može da uvrsti ajnštajna medju najpoznatije naučnike, lik je za života samo srao... da li mi neko može odgovoriti da li je taj indijanac izumeo nešto od krucijalnog značaja, da li ima neku korisnu teoriju kao što su imali aristotel, tesla i ostala družina!!! ja mislim da nema, ako grešim pomoć prihvatam oberučke... (čovek jedino što se iskenjo za teoriju relativiteta koja ne služi nikom sem njemu)

Čovek je bio teoretičar fizike, to mu je bio posao!  Elem, E=mC**2 - dokazano prvom atomskom bombom (delom njegovo maslo za šta će se kajati), kako Sunce stalno sija a da ne izgubi svoju masu. Izumeo je neki frižider i popravljao patente dok je radio u patentnom zavodu u Cirihu. Trebao je malo više da poštuje Milevu, ni Tesla ga nije poštovao... 

- Nikola Tesla
- Isak Njutn
- Sigmund Frojd
- Karl Gustav Jung
- Betoven
- Mocart
- Stenli Kjubrik
- Alfred Hičkok
- Čarls Darvin
- Isus Hrist
- Adolf Hitler
- Karl Marks
- Fridrih Engels
- Bil Gejts
- Stiv Džobs
- Leri Pejdž
- Sergej Brin

Neki pozitivno, drugi negativno. Koje žene bi vi ubacili na listu velikana?

Neke po mitologiji a neke po seksualnom apetitu a neke po znanju i uticaju .

Eva
Marija Magdalena
Marija Kiri ,
Kleopatra,
Helena od Troje,
Katarina Velika ,
Marija Callas
i naravno Lisa Sparxxx  koja je imala seks sa 919 muskaraca u jednom danu.

odgovorno tvrdim da je bar sa naucno tehnicke strane sve ovo tacno

Isak Njutn
сак Њутн (енгл. sir Isaac Newton) био је енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643. у Енглеској, а преминуо 31. марта 1727. у Лондону.
Његова студија Математички принципи филозофије природе (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа и детерминистичка моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.
У механици, Њутн је такође указао на један нови, велики, значај принципа одржања импулса и момента импулса. У оптици, он је направио први практични рефлексиони (огледалски) телескоп[1] и открио да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже у спектар свих боја (у складу са тврђењем Роџера Бејкона из 13. века). Њутн се снажно залагао у прилог честичне природе светлости. Он је такође формулисао емпиријски закон хлађења, проучавао брзину звука и предложио теорију о пореклу звезда. У математици, Њутн дели заслуге са Готфридом Лајбницом за откриће инфинитезималног рачуна. Он је такође изложио и уопштену биномску теорему, развијајући на тај начин тзв. „Њутнов метод“ за апроксимације нула функције и доприносећи проучавањима разлагања функција у редове.
Француски математичар Жозеф Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живео, додајући једном да је он, такође, и „најсрећнији, јер се систем света не може открити и установити више него једнога пута“. Енглески песник Александар Поуп, дирнут Њутновим постигнућима, написао је чувени епитаф:Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност;
Бог рече “Нека буде Њутн” и све постаде светлост.
(Nature and nature's laws lay hid in night;
God said "Let Newton be" and all was light.)