Veličanstveni mustang

Pre 25.000 godina konji su živeli samo u Severnoj Americi, odakle su se, preko Beringovog moreuza, doselili u Evropu i Aziju. U Americi su izumrli krajem poslednjeg ledenog doba, da bi se u domovinu vratili brodovima 1519. godine, kada su ih sa sobom doveli konkvistadori. Mnogi od njih su pobegli ili su pušteni u divljinu. Po pašnjacima zapadnih država Severne Amerike danas juri 45.000 divljih konja - mustanga.

Ime mustang potiče od španske reči "mestenjo", koja označava lutalicu ili divljaka. Sva krda današnjih divljih konja vode poreklo od odbeglih životinja koje su sa sobom doveli doseljenici iz Evrope. Sredinom 19. veka bilo ih je više od dva miliona, a zatim su, sve do sedamdesetih godina 20. veka, nemilosrdno ubijani da bi poslužili kao hrana za pse i mačke.

Da bi se zaštitili od neprijatelja, divlji konji žive u krdima. Hrane se travom, ali kada trave nema dovoljno, jedu i lišće, grančice, čak i koru drveća. U potrazi za hranom i vodom putuju i po nekoliko hiljada kilometara. Krdo predvodi kobila, dok na začelju ide mužjak - pastuv, koji štiti konje od grabljivaca. U slučaju opasnosti, pastuv staje ispred krda i suprotstavlja se neprijatelju. Pošto stalno putuje, često i preko stenovitih predela, divlji konj ima tvrđa i otpornija kopita nego njegovi pitomi rođaci. I njegove kosti su čvršće i snažnije. Svaki konj u krdu zna svoje mesto u hijerarhiji.

Pastuv smatra za pretnju svakog odraslog mužjaka. Zbog toga ih tera kada napune dve godine. Mladi mužjaci žive zajedno, u "momačkim" krdima, u kojima uče kako da se bore. Najjači napuštaju krdo i osnivaju sopstveni "harem". Borbe pastuva za ženku mogu biti veoma surove. Ako slabiji protivnik ne odustane, može biti osakaćen, što u divljini znači sigurnu smrt.

Mustang je nastao ukrštanjem različitih vrsta konja. Prirodnom selekcijom u divljini su opstali samo najjači. Zbog svoje veličine i brzine nema puno neprijatelja. Mustange napadaju jedino puma i medved, koji mogu da savladaju samo ostarele i povređene konje ili nejaku ždrebad.