Velika Britanija za nekoliko dana proteruje ruske diplomate
Diplomatski rat Moskve i Londona
Autor: A. Petrović | 18.07.2007. - 09:27


Spor između Velike Britanije i Rusije oko izručenja Andreja Lugovoja, glavnog osumnjičenog za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, prerastao je u pravi diplomatski rat. Vlasti u Londonu su odlučile da proteraju četvoricu ruskih diplomata, a juče je iz Kremlja najavljeno da će se Velika Britanija suočiti sa „ozbiljnim posledicama“.
Rusija decidirano odbija da izruči Lugovoja, bivšeg agenta KGB, koji je prema tvrdnjama iz Velike Britanije umešan u smrt bivšeg agenta Litvinjenka, pozivajući se na Ustav koji ne dozvoljava izručenje ruskih državljana. Da podsetimo, Litvinjenko, oštar kritičar režima Vladimira Putina, preminuo je u novembru prošle godine u Londonu pošto je bio otrovan radioaktivnim polonijumom 210.
Proterivanje ruskih diplomata samo je dolilo ulje na vatru, a Mihail Kamjanin, portparol ruske diplomatije, kaže da je potez britanskih vlasti „nemoralan“, optužujući zvaničnike u Londonu za rusofobiju:
„Proterivanje naših diplomata je provokativan akt britanskih vlasti i sigurno neće proći bez odgovora i ne može a da ne izazove ozbiljne posledice u odnosima Rusije i Velike Britanije.“
Sličan stav izneo je i Dimitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina:
„Ne želimo da budemo isprovocirani i uvučeni u pingpong utakmicu, ali naravno da će Rusija uzvratiti adekvatnom merom.“
Zaoštravanje odnosa između dve zemlje prvi je veliki izazov sa kojim se suočava britanski premijer Gordon Braun, nepune dve nedelje po stupanju na dužnost. Za razliku od Blera, svog prethodnika, Braun je zauzeo čvrst kurs ka Rusiji.
„Nećemo se izvinjavati zbog proterivanja ruskih diplomata. Kada se dogodi ubistvo i kada su ugroženi životi velikog broja civila, a istraga dođe do nedvosmislenog zaključka, onda moraju da se preduzmu određeni potezi“, rekao je Braun, napominjući da želi „dobre odnose sa Rusijom“.
Po Evropskoj povelji o ekstradiciji iz 1957, Rusija ima pravo da odbije izručenje svojih državljana, a Velika Britanija može da zatraži da se Lugovoju sudi u Moskvi. Međutim, ser Ken Mekdonald, glavni britanski tužilac, odbacio je ovu mogućnost. Oglasio se i Dejvid Miliband, šef britanske diplomatije, najavljujući da će London preispitati saradnju sa Rusijom po brojnim pitanjima. Upućeni navode da će diplomatski odgovor Rusije sigurno uslediti i da će Moskva uzvratiti proterivanjem britanskih diplomata. Ostaje da se vidi da li će dve zemlje podvući crtu posle spora ili će on eskalirati.
Osumnjičeni Andrej Lugovoj ponovio je juče da nije kriv i da nema nikakve veze sa smrću Litvinjenka:
„Rezultat istrage je unapred bio određen. Britanske vlasti od početka insistiraju na tome da smrt Litvinjenka ima političku pozadinu. Tokom proteklih osam meseci nisam dobio nijedan zvanični poziv od britanskih istražnih organa da dam izjavu. Sve njihove optužbe i saopštenja su potpune laži.“
Proterivanje ruskih diplomata pozdravila je i Marina Litvinjenko, supruga preminulog agenta KGB, izjavivši da je „ponosna što je državljanin Velike Britanije“.

Britanski mediji pozdravili potez vlade
Spor između Londona i Moskve preneo se i na medije iz dve zemlje. Britanski dnevnici spor opisuju kao hladni rat, a ruski kao diplomatski rat.
„Britanski državljanin je ubijen u britanskoj prestonici radioaktivnom supstancom, a dokazi upiru prstom u ruskog državljanina. U tim okolnostima britanska vlada je obavezna da učini sve što može da bi okrivljenog izvela pred lice pravde u Britaniji“, piše „Indipendent“. „Tajms“ zaključuje da bi Moskva mogla da naudi britanskim privrednim interesima. List podseća da je Britanija najveći ulagač u rusku privredu i da je u prva tri meseca ove godine uložila više od tri milijarde dolara.
Ruski dnevnici ne ostaju dužni. Komentatori optužuju Britaniju za dvostruke standarde usled kažnjavanja Rusije, dok istovremeno ignoriše brojne ruske zahteve za izručenje.
„Rosijskaja gazeta“ podseća da je u poslednjih šest godina Rusija poslala Britaniji 21 zahtev za izručenje, ali da joj nije izručena nijedna osoba.

Hronologija slučaja litvinjenko
25. oktobar 2006: Izotop polonijuma 210 stigao iz Moskve u London „Britiš ervejzom“
1. novembar:
Posle ručka u suši baru na Pikadiliju sa italijanskim ekspertom za KGB Mariom Skaramelom, Litvinjenko se sreće sa bivšim pripadnicima KGB, među kojima je i Andrej Lugovoj (gore) u hotelu „Milenijum“ (desno). Tragovi radijacije prisutni na obe lokacije
3. novembar: Litvinjenko, koji je primljen u bolnicu posle dva dana zbog povraćanja i dijareje - optužuje ruskog predsednika Vladimira Putina da stoji iza pokušaja ubistva
23. novembar: Litvinjenko umire - stručnjaci kasnije potvrđuju da je smrt izazvana trovanjem polonijumom
29. novembar: „Britiš ervejz“ saopštava da su tragovi radijacije pronađeni u nekim avionima
30. novembar: U Londonu pokrenuta pa prekinuta istraga o Litvinjenkovoj smrti
22. maj 2007: Britanski tužioci saopštavaju da postoji dovoljno dokaza da se Lugovoj optuži za Litvinjenkovo ubistvo
16. jul: V. Britanija proteruje četvoricu diplomata iz ruske ambasade u Londonu pošto je Moskva odbila da izruči Lugovoja

Izvor: Blic

Moskva: Britanija će se suočiti s ozbiljnim posledicama
Autor: Blic online | 17.07.2007. - 10:45

Kremlj je upozorio Veliku Britaniju da će se, nakon proterivanja četvorice ruskih diplomata iz te zemlje, suočiti sa “ozbiljnim posledicama”.
Upozorenje je usledilo nakon odbijanja Moskve da izruči Britaniji bivšeg agenta KGB Andreja Lugovoja, koji je optužen za ubistvo Aleksandra Litvinjenka u Londonu prošle godine. Osumnjičeni Andrej Lugovoj, koji negira bilo kakvu umešanost, tvrdi da optužbe protiv njega imaju “političku pozadinu”. Britanski premijer Gordon Braun je, međutim, izjavio da se Britanija neće “izvinjavati” zbog proterivanja četvorice Rusa. On je naglasio da "zbog toga što nije bilo povratne saradnje, akcija je morala biti pokrenuta".
Forein ofis nije objavio imena četvorice ruskih diplomata, ali kako saznaje BBC, oni su bili obavešajni oficiri u ambasadi Rusije.
Šef Forin ofisa Dejvid Miliband rekao je juče da je u toku procena saradnje sa Rusijom na nekoliko planova, a već su suspendovani pregovori o viznim olakšicama. Šef Forin ofisa je poslanicima preneo da je Rusija „važan saveznik”, ali da je „bilo neophodno poslati jasan i odgovarajući signal o ozbiljnosti sa kojom tretira slučaj Litvinjenko". Miliband je dodao i da ovo "nije anti-ruski potez".
Odnosi Rusije i Britanije su pogoršani već izvesno vreme uprkos veoma razvijenoj ekonomskoj saradnji. Proterivanje diplomata je još jedan korak koji bi na duže vreme mogao veze između Londona i Moskve svede na minimum.
Rusija je i juče oštro reagovala na odluku Londona nazivajući to "nemoralnim" i potezom "koji će imati veoma ozbiljne osledice po rusko-britanske odnose". Kako je saopštio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, šef diplomatije Sergej Lavrov je danas u telefonskom razgovoru upozorio britanskog kolegu Dejvida Milibenda da će "provokativne aktivnosti britanskih vlasti imati najozbiljnije posledice po rusko-britanske odnose".

Ključni događaji u slučaju:
1. novembar 2006: Aleksandar Litvinjenko se sreo sa Andrejom Lugovojem I još jednim Rusom u hotelu u Londonu
23. novembar 2006: Litvinjenko umire u londonskoj bolnici
24. novembar 2006: Litvnjenko je na samrti napisao saopštenje u kojem optužuju ruskog predsednika Vladimira Putina da je odgovoran za njegovu smrt. Eksperti saopštavaju da je Litvinjenko otrovan.
6. decembar 2006: Britanska policija objavljuje da slučaj tretira kao ubistvo.
22. maj 2007: Lugovoju treba da se sudi za ubistvo Litvinjenka, saopštili britanski tužioci
28. maj 2007: Britanija formalno zatražila od Rusije izručenje Luovoja

 Kaminjin je rekao da "u poslednje vreme britanske vlasti uporno odbijaju da izruče optužene građane drugih zemalja, koji se nalaze na teritoriji Engleske".
Po mišljenju Kaminjina, potezi zvaničnog Londona liče na dobro režiranu akciju, usmerenu na politizaciju istrage u predmetu bivšeg oficira Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Litvinjenka, otrovanog u novembru 2006. Kaminjin je rekao kako se "stiče utisak da takvim aktivnostima britanske vlasti pokušavaju da opravdaju odbijanje saradnje sa ruskim pravosudnim organima u vezi sa ekstradicijom emisara čečenskih separatista Ahmeda Zakajeva i odbeglog ruskog oligarha Borisa Berezovskog", koga Rusija traži zbog pronevera i poziva na nasilno rušenje vlasti.

Lugovoj: Ne idem iz Rusije
 
Glavni osumnjičeni za ubistvo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka, Andrej Lugovoj izjavio je da mere koje je najavila Velika Britanija nemaju "nikakvog uticaja" na njega i da namerava da ostane u Rusiji gde se "dobro oseća".
"Žao mi je što će čitava ta stvar da se odrazi na ruske državljane koji sa tim nemaju nikakve veze. Što se mene tiče, odluka Velike Britanije nema nikakvog uticaja na moj život", izjavio je Lugovoj u intervjuu listu za današnju moskovsku "Izvestiju".
"Imam porodicu, poslove u Rusiji i nemam nikakvu nameru da bilo gde idem, ovde se dobro osećam", kazao je bivši ruski agent koji se sada bavi privatnim biznisom.

Izvor: Blic

   
   BRITANIJA KAZNJAVA SEBE, A NE RUSIJU Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”) Kada je Dejvid Miliband, novi britanski ministar inostranih poslova objavio da ce London proterati cetvoricu ruskih diplomata i obustaviti pregovore o olaksavanju viznog rezima izmedju dve zemlje, njegov auditorijum u parlementu vec je razmisljao kakav ce biti odgovor Moskve. To je elementarno. Sankcije kojima je Britanija odlucila da izrazi svoje negodovanje zbog odbijanja Rusije da izruci Andreja Lugovoja osudjene su na to da na njih Rusija odgovori ogledalski i adekvatno. Pokusavajuci da na taj nacin kazni drugu stranu Britanija u podjednakoj meri kaznjava i samu sebe. A mozda i rizikuje da sebi nanese jos vecu stetu nego sto se to nekima cini na prvi pogled. Opasnost je u tome da je uvek tesko izbeci negativni uticaj takve vrste izmisljenih politickih snakcija na druge – ekonomske, trgovinske, humanitarne sfere bilateralnih odnosa. Na primer, Dejvidu Milibandu tesko da je poslo za rukom da ubedi u razumnost svog demarsa rukovodstvo najvece britanske korporacije gradjevinskih materijala Kingfisher, koja planira da u narednoj godini udvostruci broj svojih prodavnica u Rusiji do 400. Podjednako kao i zamrzavanje viznog rezima tesko da ce obradovati rastucu rusku zajednicu u Londonu koja ovde rado kupuje nekretnine i stedro investira u britansku ekonomiku. U toku poslednjih pet godina obim trgovine izmedju dve zemlje povecan je za 200 procenata, a samo u prosloj godini ruske investicije u Britaniju iznele su 6 milijardi dolara. Ukratko, postoji ozbiljna opasnost da stvarani tokom niza decenija slozeni i impresivni kompleks uzajamno korisnih rusko-britanskih veza i kulturne bliskosti dve zemljhe moze postati talac pokusaja Londona da ispolitizuje cisto krivicno delo Litvinjenka. Zapravo, sta hoce Dejvid Miliband od Rusije? Ili da prekrsi 61-vi clan Ustava, kojim se zabranjuje izrucenje ruskih gradjana stranom sudu, ili ni manje ni vise nego da promeni taj Uustav. Sto se prvog zahteva tice, u Britaniji gde se tako vodi racuna o sudskim presedanima, bilo bi zanimljivo da saznaju: Moskva je vec imala slican presedan. Godine 2002. Rusija je Turkmeniji na zahtev njenih vlasti izrucila nekog Murada Garabajeva, smatrajuci ga nesmotreno turkmenskim gradjaninom. Medjutim, ispostavilo se da je on gradjanin Rusike Federacije. I Moskva je morala da ulozi ozbiljne napore da ga vrati nazad. Kasnije se Garabajev obratio Evropskom sudu za prava coveka i taj sud je obavezao Rusiju da ostecenom isplati 20 hiljada evra zbog toga sto je prekrsila sopstveni Ustav. “Nakon presedana sa Turkmenijom mi vise ne izrucujemo svoje gradjane, - kaze Mihail Margelov, sef komiteta Saveta Federacije sa medjunarodne odnose I dodaje: “Oni su od nas to trazili, i mi se upravo tako ponasamo”. Sto se tice prilicno egzoticnog zahteva sefa Forin-ofisa, da Rusija po hitnom postupku promeni Osnovni zakon radi olaksavanja izrucenja svojih gradjana stranim drzavama, iskustvo same Britanije ubedljivo govori o sumnjivosti takvog puta. Britanija je usvojila odgovarajuci zakon tek 2003. godine i to, kako kazu, pod pritiskom SAD. Ali stecena pravna osnova u rezultatu niposto ne smeta Londonu da se aktivno i dosledno protivi izrucenju lica koja se nalaze na britanskoj teritoriji i koja su optuzena za najteze prestupe. Konkretnih primera ima na pretek. Pocetkom 90-ih godina SAD su trazile od Britanije izrucenje Abu Hamze, zloglasnog seika koji je godinama obucavao teroriste i skupljao od britanskih muslimana pare za teroristicku delatnost. London je odbio izrucenje i Hamza do dan-danas “lezi” u liberalnom britanskom zatvoru. Kasnije je Britanija u vise navrata ignorisala zahteve ruskog tuzilastva da izrucin biznismena Borisa Berezovskog i cecenskog eks-teroristu Ahmeda Zakajeva. Ruski MIP smatra, sudeci po zvanicnoj izjavi njegovog predstavnika, da je izjava Londona o kaznenim merama protiv Rusije diktirana pre svega pokusajem da se opravda svoja nezelja da saradjuje na izrucenju Berezovskog i Zakajeva, pa je tako sa aspekta ruske diplomatije ponasanje britanske strane je “amoralno”. – 0 – Moskva, 17.07.2007. RIA “Novosti”

nasli englezi s kim da se zajebavaju....ajde sto nas zajebavaju,gde ce ruse...