Hrana kao lek
Što više vitamina i minerala, voća, povrća, ribe i kvalitetnog mesa - siguran je put do zdravlja!

Hrana je lek....

Stara kineska poslovica kaže da ma ko bio otac jedne bolesti, majka joj je nepravilna ishrana. Prema rečima Jelene Kašanin, magistra medicinskih nauka pri Institutu Batut, nepravilna ishrana može da poveća rizik od oboljenja od malignih i kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa. Ona objašnjava da to ne znači da će konzumiranje zdrave hrane sprečiti bolesti, ali da će svakako smanjiti rizik od njihovog nastanka, slično kao što nepušači imaju manji rizik od obolevanja od raka pluća.
- Postoje hronične nezarazne bolesti kod kojih nepravilna ishrana može da pogorša zdravstveno stanje. To su, pre svega, maligne bolesti, kao i kardiovaskularna oboljenja. Da bi se smanjio rizik od obolevanja, potrebno je ne konzumirati proste šećere, zasićene masti, proste ugljene hidrate. Umesto toga treba u organizam unositi više vitamina i minerala, voća, povrća, ribe i kvalitetnog mesa. Tu takođe spada i hrana koja sadrži dijetna vlakna, kao što su voće, povrće i žitarice koje sadrže celo zrno - objašnjava za Press Jelena Kašanin.
Prema rečima naše sagovornice, za doručak je potrebno uvesti pahuljice, koje su u kombinaciji sa mlekom ili jogurtom odlične u prevenciji i skidanju povišenih vrednosti holesterola.
- Pored pahuljica, koje su dobre za snižavanje nivoa holesterola, postoje još neke namirnice koje mogu da posluže kao lek. Antikancerogene namirnice su crni i beli luk, kao i povrće iz roda krstašica, poput kupusa, kelja i brokule - ističe ovaj magistar medicinskih nauka.
Jelena Kašanin ističe da svakako treba izbegavati konzumiranje pohovane i pržene hrane, a više treba koristiti maslinovo ulje, ali ne za prženje već za prelivanje salate i povrća. Naša sagovornica ističe da je takođe veoma bitno na koji je način hrana spremljena.
- Hrana, pogotovo povrće, treba da bude dinstana i kuvana, nikako prekuvana, međutim najbolje je hranu jesti sirovu - objašnjava mr Jelena Kašanin.
J. MARKOVIĆ

Savet za gojazne

Naša sagovornica ističe da je gojaznost takođe veliki problem, koji još više doprinosi pojavi bolesti.
- Najbitnije je, ma koliko to čudno zvučalo, imati pet obroka dnevno, od kojih tri glavna i dve užine. Pored učestale ishrane, bitno je jesti kod kuće, a ne po kioscima brze hrane - ističe Kašaninova.

Dnevni jelovnik

Doručak: Pahuljice sa jogurtom ili mlekom, kao i semenke lana ili susama
Ručak: Supa je obavezna, meso, po mogućstvu riba i belo meso (pileće ili ćureće), mnogo salate i bareno povrće
Večera: Pahuljice ili salata
Užina: dva puta dnevno između glavnih obroka treba jesti voće ili voćne salate

Izvor: Press