Pirati uz pomoć moderne tehnike pljačkaju sve češće
Kapetan Kuka nije nestao
Autor: R. Radovanović | 04.11.2007 - 00:03

Gusari 21. veka nemaju drvenu nogu i ne viju na jarbolima jedrenjaka crnu zastavu „džoli rodžer“ s lobanjom i ukrštenim kostima, ali i dalje održavaju svoju specifičnu „privrednu“ delatnost i predstavljaju opasnost na svetskim morima.

Prema izveštaju Međunarodnog pomorskog biroa, ni tokom devet meseci ove godine plovidba uz neke delove obale Afrike, Azije i Amerike nije sasvim bezbedna i broj piratskih napada (198) veći je za 14 odsto nego u istom periodu lane, kad su zabeležena 174 napada.
Ako se uračunaju i otmice broda „Al Marjan“, 17. oktobra i japanskog tankera 28. oktobra, kao i oružani juriš na korejski teretnjak „Dae Hong Dan“ 29. oktobra, ovogodišnji okršaji s gusarima dosad su uveliko prevazišli 200 slučajeva.
Za razliku od starih vremena kada su nosili sablje i kubure, pirati su sad naoružani automatskim oružjem i raketnim bacačima. Osim pljačke tereta, i dalje je uobičajeno da posadu uzimaju u ropstvo i da traže otkup. Uz pomoć elektronske tehnologije „profesionalci“ napadaju i po danu, mada se razbojnici s brojnih ostrva, koji su često lokalna sirotinja, usuđuju na akcije samo noću.
U 2007. netragom je nestalo 15 velikih brodova, 172 člana posade držana su kao taoci za otkup, 63 mornara su i dalje u ropstvu, a 21 moreplovac je pretrpeo nasilje.
Ipak, broj razbojništava se ipak smanjuje, budući da je u rekordnoj 2004. godini registrovano čak 329 napada - gusari su „dejstvovali“ skoro svakog dana.
Najopasnije su međunarodne vode naspram Somalije i Nigerije, gde je ove godine prijavljeno po 26 napada. Bande pomorskih kriminalaca koji često tvrde da su im motivi politički rade i oko Tanzanije, a slede ih kolege iz Iraka, Bangladeša, Indije i Vijetnama, kao i iz Venecuele, Kolumbije, Brazila i Perua i s Jamajke i Haitija.
U nekad po zlu poznatom moreuzu Malaka, između obala Malezije i indonežanske Sumatre, broj pirata je opao, najviše zahvaljujući češćim pomorsko-policijskim patrolama i zajedničkom avionskom nadzoru Malezije, Singapura i Indonezije.
Kroz Malaku dnevno plovi oko 140 prekookeanskih brodova i tesnac dužine 960 kilometara spada uz Suec i Panamski kanal u najprometnije rute. Plovni put je ponegde širok tek 1.200 metara i nije dublji od 25 metara, ali se tim pravcem proveze više od pola svetske nafte i trećina ukupne trgovinske robe.
Strepeći od manjeg prometa i opadanja prihoda od taksi, Malezija neprekidno drži na pučini 15 izrazito brzih (45 čvorova - 80 km/h) i naoružanih patrolnih topovnjača.

Izvor: Blic

А где је Петар Пан?!

Sreaca nasa sto nemamo more da nas pljackaju pirati.
Hrvati i Crnogorci  sad najebali -piratstvo je na Jadranu jako.
A sa Prevlake ne zan ase ko ce da kontrolise pirate.

vidim zabrinut si za vlastito dvorište kao i uvijek?

da li si tako zabrinut i za piratstvo u indijskom oceanu?

nisi ti opetrećen, jok ma kakavi...

da li ti stvarno mislis da i ti i ja i jos nas nekoliko mozemo resiti ovaj problem piratstva u Indijskom okeanu??
Pa to je problem koji ne mogu resiti i vece sile i sta tu ima da prican.
Plasite se Vi zbog vasig brodova a kod nas ce biti poluarna ona stara _BAs nas briga sto MAdjarska nema more. Sada ce biti -Ma bas nas birga sto Srbija nema more.
I zasto bih se sekirao za nesto sto me se ne dotice. A podsmevam se jer ti se svemu naem podsmevas. Hteo bi da se *e** a da ti ne u**.

neko je pitao gdje je Petar pan a gdje su izgubljeni dijecaci

a joj a ja sam stvarno mislio da ti možeš i znaš sve

šteta, indijski ocean nepovratno propade u ralje piratstva

kolko vidim ti dAJEŠ sve od sebe a dal primaš?

ja sam napredan nisam tobdzija . Toliko ako nesto i znas sta to znaci. *eb** se samo spreda.I dajem samo sto treba a ne sve. Zato ga *u** ali se ne gusi kada ronis i trazis gusare u Indijskom okeanu.

И Венди?!