Dobar dan svima,

Ostavljam vam ovu poruku koja sadrži kratki životopis, s nadom da će mi pomoći pronaći rođenog oca.
Rođen sam 1960. , i majka me ostavila dok sam bio beba od 2 nedelje.  Proglašen sam kao "napušten", i odrastao sam u porodici koja me je prihvatila.  Država mi je promenila ime i prezime.
Pre 3 nedelje, trebao mi je kompletan izvod iz matične knjige rođenih koji sadrži i očinstvo, da bih izvadio biometrijski pasoš.  U svim dosadašnjim administrativnim obavezama (venčanje, lična karta, pasoš itd. ), uvek sam dobivao jednostavni izvod sa imenom koje sam nosio od detinjstva.  Otišao sam u Pariz po taj dokument, i tada sam imao iznenađenje!

Otkrio sam da je moj otac priznao očinstvo nada mnom 2 nedelje posle mog rođenja (kad me majka napustila) i da je stanovao u susedstvu.  Iz radoznalosti sam otišao na tu adresu, gde je sada stambena zgrada, a tada je bio hotel.  Sasvim slučajno pretražujući okolinu sam upoznao stariji par koji je stanovao na toj adresi u to vreme.
Taj susret je bio zapanjujuć : čim sam stigao, gospođa je rekla da me prepoznaje (!?) a kada sam joj objasnio razlog posete, zaplakala je : kaže da posve ličim na oca.
U to vreme, cela priča nije ostala nezapažena.  Majka je navodno napustila hotel, a otac koji se vraćao nakon par dana odsustva (navodno je radio u nekoj pilani) tada je video da sam nestao.  Pošto skoro nimalo nije poznavao francuski jezik, pokušavao je tokom dve godine da me pronađe uz pomoć velikog dela jugoslovenske dijaspore.  O tome postoji trag u obliku prijave u policijskoj stanici.  Sudeći po tim svedočanstvima, taj gospodin mi je objasnio da moj otac više nije vodio nikakav normalan život (toga se dobro sećaju) i da je na kraju odustao pošto je saznao da su državne službe proglasile da sam "napušten".
Te iste osobe su ga videle 2 ili 3 godine kasnije, i jedina ideja u glavi mu je bila da me pronađe i da me uzme pod svoje starateljstvo : očigledno je francuska Država odlučila da do toga nipošto ne dođe!

Moj otac se zove TODOROVIĆ Aleksandar, rođen 10 aprila 1929 u Beogradu.  Nakon boravka u Francuskoj, najverovatnije se vratio u Srbiju (predpostavljam).
Ja sam rođen kao TODOROVIĆ Miodrag-Alexandre

Telefonirao sam i pisao raznim administrativnim upravama u Francuskoj, bez uspeha.  Sreo sam se sa šefom Konzularnog Odela Srbije koji je obećao da će mi pomoći.
Takođe sam se obratio Ocu Slaviši (svešteniku SPC u Parizu), i pristao je da mi pomogne, iako sam odgajan kao katolik.
Nedavno sam pisao Gradonačelniku Beograda, Predsedniku Republike Srbije, kao i Patrijarhu Ireneju.

Teško mi je odrediti koliko će mi srpski činovnici moći i hteti pomoći u ovoj potrazi.

Nemam nikakav način da saznam da li je moj otac još živ.  Predpostavljam da imam i rodbine u Srbiji.  Ako je još živ, najveći poklon koji bih mu mogao dati bi bio naš susret.  Voleo bih i da upoznam rodbinu i vlastite korene.

Zato bih voleo da pokrenem lanac solidarnosti među srpskom zajednicom u svetu ali i u Srbiji, kako bi se moja poruka prenela na što više mesta.  Prvi korak je bio da upoznam srpsku zajednicu u Francuskoj koja je i prevela ovaj tekst (predpostavili ste da ne razumem srpski).

Isto tako, voljan sam da stupim u kontakt sa ljudima koji se razumeju u internet, kako bi eventualno napravili stranicu koja bi bila optimizovana za pretragu na svim poznatim pretraživačima i na više jezika, ako je tako nešto moguće.

Ne znam koliko ova moja inicijativa ima šanse da bude uspešna, ali vam pišem sve što mi je na srcu.

Unapred hvala.

---

---

Postoji emisija Potraga na tv B92 gde bi možda mogli da iznesu Vaš slučaj. Želim Vam uspeh

postoji i emisija na tv pink - sve za ljubav. obrati se i njima.

nikakva vajda od drzavnih slizbenika.