Obeležavanje četiri veka durbina
Vatikan postavlja statuu Galileja
Autor: M. Marjanović | 04.07.2008 - 06:05


Naredna godina biće za Svetu stolicu godina „osvete“ - onoga koga je katolička crkva proglasila jeretikom - Galileja Galileja. Naime, 2009. je proglašena za godinu slavnog fizičara, matematičara, optičara, astronoma, filozofa prirode i - slikara, a povodom četiri veka od njegovog otkrića durbina. Tada su, naime, predviđene glavne proslave u njegovu čast.

Tvrocu teorije heliocentrizma omaže priređuju njegovi nekadašnji neprijatelji: Vatikanska akademija nauke, čiji je upravo Galilej jedan od osnivača, organizuje simpozijum, a jezuiti, iz čijih redova su bili inkvizitori koji su ga osudili na kućni pritvor, u Firenci prave reviziju procesa vođenog protiv njega. Za najširu publiku biće, međutim, najzanimljivije to što će dogodine u centru papskog grada biti postavljena statua inovatora koji je preokrenuo nauku i postao simbol slobodne misli.
U firentinskom Muzeju istorije nauke, gde su pohranjeni svi Galilejevi izumi, do kraja decembra traje izložba o njegovom teleskopu pod nazivom „Instrument koji je promenio svet“. U tom muzeju, koji bi dogodine trebalo da promeni naziv u Galilejev muzej, njegovi izumi su restaurisani, za šta je utrošeno osam miliona evra. Na čelu Nacionalnog komiteta koji upravlja proslavom je Edoardo Vesentini, italijanski matematičar i političar.
U Palati Stroci u Firenci, gradu u kome se Galilej školovao i gde je predavao, otvorena je još jedna izložba koja najširem auditorijumu predočava Galilejev svet - „Slika kosmosa od antike do naučne revolucije“. Unesko je sa svoje strane 2009. godinu proglasio za godinu astronomije. Kako Galilej, međutim, nije bio samo naučnik - zna se da je i slikao - u Pizi, gde je rođen uskoro će biti otvorena izložba o njegovom uticaju na baroknu umetnost pod nazivom „Galilej i umetnosti“. Sve ovo, uz brojna predavanja i publikacije, međutim, protiče u senci postavljanja statue izumitelju koga je papa Benedikt nazvao „Velikim Galilejem“. Većini je nepoznato, međutim, da je još 1979. godine papa Vojtila naložio da se preispita proces koji je protiv Galileja vođen zbog njegovih spisa. Za to je zadužio komisiju koju je vodio kardinal Pol Pupar. Zaključci komisije, izneti još 1992. godine, bili su da je proces iz 1633. godine smišljen da se obori heliocentrična pretpostavka, velika greška Crkve. Papa Jovan Pavle Drugi ocenio ga je kao rezultat „tragičnoog recipročnog nerazumevanje nauke i hrišćanske vere“. Tih godina Vojtila je zatražio oprost od mnogih grešaka počinjenih u prošlosti.
Danas svi znaju da se zemlja oktreće oko Sunca, ali u to vreme, piše kardinal Pupar, kopernikanska revolucija još nije bila „definitivno dokazana“, odnosno kako je protumačio filozof Paul Fejerabend: „Crkva je tražila naučne dokaze za teoriju koja još nije bila potvrđena“. Obrazloženje Crkve je glasilo: ako se jednog dana uvidi da je Galilej pogrešio, crkveni tribunal neće imati pravo da sankcioniše naučne greške. Onako kako je tada formulisano i danas važi. Crkva je isključiva baš kao što je i Galilej bio braneći svoje tvrdnje.


Nerazrešen odnos nauke i crkve
Galilejeva otkrića geometrijskog kompasa (1606), teleskopskog sočiva (1610), optičkog sočiva, pa i crtež meseca kako ga je video kroz svoj dvogled, opis Mlečnog puta, Jupiterovih satelita, Venerinih mena i Sunčevih pega odavno su neoborivo potvrđeni. Crkva je napredovala i po pitanju vere i po pitanju hrabrih vernika koji je ne slede slepo - ali njegov slučaj nije okončan. Zato je podizanje Galilejeve statue u Vatikanskim vrtovima, tik uz tamnicu u kojoj je bio zatočen do suđenja, simboličan događaj, iako će sigurno biti svetski. Simboličan i po mišljenju naučnika naših savremenika, iako jedni, kao Nikola Kabibo, nuklearni fizičar i upravnik Papske akademije nauka, smatraju da „crkva želi da konačno zatvori Galilejev slučaj i pokaže da definitivno priznaje ne samo njegov ogromni doprinos već i odnos nauke i vere“, dok drugi insistiraju da to nije dovoljno jer, kako kaže Simone Reki, astrofizičar sa Tršćanskog univerziteta: „Da bi dokazala da priznaju nauku, Crkva mora da se usredsredi na današnje probleme - kao što je kloniranje ćelija, kontracepcija, eutanazija, abortus - i otpočne debatu.“

Izvor: Blic