Piše a ne prlja   

Pronalazači su vekovima tragali za perom koje ne curi, ne ostavlja ružne tragove na papiru i ne prlja prste. Svoju potragu izumitelji su počeli pre više hiljada godina kada su komadić drveta ili pero neke ptice umakali u tečnost pravljenu od raznih biljaka. Vremenom su naučili da prave mastilo i da izdube pero stvarajući svojevrsni rezervoar za tečnost, ali ove novine nisu doprinele većoj urednosti. Nevolja sa ovakvim perima bila je u tome što su često kapala po papiru i stvarala ružne fleke koje se ničim nisu mogle ukloniti. Prilikom pisanja je stradala i odeća, najčešće rukavi, a od prskanja mastila prilikom umakanja u posudu često su prljani i drugi predmeti.

Iako su inovatori vekovima pokušavali da stvore praktični mali izum za pisanje koji se može držati u džepu, tek početkom 19. veka pojavila su se prva nalivpera sa posebnom pregradom u sredini koja je služila kao spremište za mastilo. Prodavac iz njujorškog osiguravajućeg društva L. I. Votermen dizajnirao je 1884. godine novo nalivpero sa rezervoarom za mastilo i ono je doživelo veliki uspeh. Sledećih šest decenija, penkalo je bilo dominantan instrument za pisanje.

Penkalo sa rotirajućom kuglicom na vrhu koje se lako koristi, lepo piše i ne curi, izmislili su braća Laslo i Džordž Biro 1938. godine. Obojica su tragala za najsavršenijim oblikom ove naprave za pisanje i registrovala su dva patenta, jedan pomenute godine, a drugi 1940. godine. Ovo penkalo komercijalizovala je argentinska kompanija, a koren velikog uspeha koji je ova naprava postigla bio je u činjenici da se njome moglo pisati i godinu dana bez punjenja.

Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine, Milton Rejnolds, biznismen iz Čikaga, posetio je Buenos Ajres i tamo otkrio "biro" penkalo. Kupio je nekoliko kao uzorak, a po povratku u Ameriku, iskoristio je ideju braće Biro i pokrenuo svoju kompaniju za izradu nalivpera. Njegov proizvod oduševio je Amerikance i začas pobedio konkurente. Iste godine, i u Velikoj Britaniji pojavila su se penkala sa kuglicom koje je počela da proizvodi "Majls Martin pen kompani". Od tada počinje borba kompanija koje se bave proizvodnjom nalivpera za svetsko tržište. Francuski baron Biš osnovao je 1950. godine i danas poznatu kompaniju BIC i počeo da prodaje nalivpera, a četiri godine kasnije, kompanija "Parker" probija se na tržište sa svojim penkalima.

Iako je danas upotreba nalivpera, koja su potisnule hemijske olovke, flomasteri i druge naprave za pisanje, mnogo manja - ipak se ono koristi svuda u svetu i može da se kupi po povoljnijoj ceni.

Izvor: Krstarica