Miroslav Radman, francuski akademik, naučnik svetskog glasa, molekularni biolog čija su otkrića ušla u udžbenike širom sveta, svakoga dana neumorno radi na produžetku ljudskog veka. Sanja da jednom iz njegovih epruveta izađe eliksir mladosti koji bi nas, možda, poveo i ka besmrtnosti...
" Iz eksperimentalne biologije jednostavnih životinja, kao što su crv i vinska mušica, pa sve do miša, koji je sisar, nema znaka o postojanju čvrste granice života", kaže Radman.

Neke životinje žive nekoliko sati, neke više od dvesta godina. Sunđeri, navodno, čak 20.000 godina. Ima i vrlo čudnih razlika: konj živi 30 godina, a magarac 80. Ljudski vek se produžava vrlo ujednačeno poslednjih 160 godina. Žene su za to vreme dobile 40 godina. Svake godine se živi tri meseca duže. Svake sedmice dan više. Ne postoji nikakav naučni argument niti znak zašto se živi ovoliko koliko se živi.

Ono što Radman sada pokušava je da starim ćelijama vrati mladost, i da im na taj način produži život. A time i - celom organizmu.

"Moj tim je pre svega uspeo da identifikuje glavno oštećenje koje prouzrokuje funkcionalnu degeneraciju, odnosno starenje, a onda i smrt ćelije i celog organizma. Pre šest- -sedam godina sam se zainteresovao za veoma otporne, praktično neuništive organizme ", objašnjava ovaj akademik. "To je konan bakterija, koju možete da izložite dozama gama-zračenja nekoliko hiljada puta većim od onih koje bi nas ubile. Te bakterije imaju mogućnost samoobnavljanja. Postoje i male, jedva vidljive životinje, od milimetar-dva, kao što su rotiferi i tardigradi, koje možete da isušite po desetak godina, a one će, kad ih vratite u vodu, opet zaživeti".

Sada preostaje najteži deo - da se saznanja i dostignuća koja su utvrđena na mikroorganizmima prebace na čoveka. Problem je, međutim, što se formula za „eliksir života“ još ne zna. Ali, Miroslav Radman kaže da se ne bi bavio ovim poslom da ne misli da će uspeti.

"Da bismo to jednog dana primenili na čoveku, moramo najpre na životinjama da vidimo o čemu se tačno radi. Taj eliksir života bi, u tom slučaju, mogao da produži život. Ali, ne samo da ga produži, nego da produži zdrav život, jer niko ne sanja da provede pedeset godina u krevetu, bolestan", kaže Radman. "Na kraju, ipak dođe smrt, ali kod nekih životinja dođe tri puta kasnije. To bi bilo kao kada bi mi, sad, živeli trista godina.
Ni večni život onda nije nezamisliv. Ali, odmah se postavlja pitanje da li je to uopšte poželjno".

"Biološki bi, u svakom slučaju, bilo nepoželjno da ljudi žive 200-300 godina, a da se razmnožavaju samo prvih 40", jasan je Miroslav Radman.

Pitanje je, međutim, koliko je danas ljudski vek optimalan za kulturnu evoluciju, s obzirom na količinu znanja koje raste svake godine. Zamislite samo koliko bi vredeo mozak od 100-150 godina, koji je prethodno učio 100 godina, a da je jednako svež kao mozak četrdesetogodišnjaka?

Radman za kraj ostavlja pravu „bombu“. Baš uoči pravoslavnog Vaskrsa, ovaj naučnik kaže da je „vaskrsnuće“ - stvarno moguće.

"Nauka se sada sprema da iz rekonstruisane DNK vaskrsne mamuta, uz pomoć slona. Uostalom, neke životinjice, koje sam pomenuo, već sada uskrsavaju ", kaže on. "Pitanje je samo da li to ima smisla, i da li to treba da se uradi s čovekom. Pitanje je da li će čovek pristati da se, umesto ovakvog umiranja i bacanja mrtvog tela u vatru ili zemlju, konzervira dok nauka ne uznapreduje toliko da se pronađe lek od bolesti od koje je umro. To sada možda liči na naučnu fantastiku, ali neće uvek biti tako".

Radman je inače, uspeo da uslika bakterije dok vode ljubav!

"Takozvani bakterijski seks je poznat u nauci već pedesetak godina. Zna se da bakterije menjaju gene. To je deo njihove sposobnosti preživljavanja i otpornosti. Sada smo sve to vizualizovali u mikroskopu, s živim ćelijama. Možemo, u direktnom prenosu, da vidimo i te promene u genima. Možemo da vidimo sve ono o čemu je Darvin sanjao, odnosno mehanizme genetske varijacije zbog kojih smo svi mi, u okviru jedne vrste, različiti. To prvi put u našoj laboratoriji može da se vidi".

Radman je, pored svih nabrojanih funkcija i srpski zet. "Supruga Danica mi je iz Beograda. Prošle godine sam u Beogradu održao četiri predavanja. Mnogo volim dinamiku Beograda", kaže on za "Novosti".

Izvor:Mondo