Vaskrs u ranohrišćanskom manastiru Pogorevcu kod Zaječara

Isceljuje moć svetog mesta i lekovita voda

U manastir dolaze uglavnom bolesni, u potrazi za ozdravljenjem, ali mir i tišina koje vladaju na ovom mestu sve više privlače ljude iz velikih gradova

Ranohrišćanski manastir Pogorevac koji se nalazi blizu sela Trnavca kod Zaječara, mnogima je i danas nepoznat. O duhovnom značaju ovog svetog mesta, isceljenjima vernika, danas svedoči Obrad Marković koji se brine o svetinji i dočekuje sve koji dolaze na poklonjenje.

-Prema narodnim predanjima krajem I i početkom II vek, došao je jedan od Hristovih sledbenika da na ovom mestu propoveda hrišćanstvo. Čoveka osamljenog u gori prozvali su Pogorevac, a kasnije je čitav kraj po njemu dobio ime. Iako skriven, kao većina ranohrišćanskih svetilišta, manastir nije mogao da izbegne mnoga rušenja. Više puta su tokom duge istorije, paljeni i uništavani temelji svetinje, zatim nanovo podizani , tako sve do danas- priča Obrad Marković.

Pisani tragovi iz turskog perioda

Iz turskog perioda postoje pisani tragovi gde se crkva pominje pod nazivom Prečista jer je u to vreme proslavljala Svetu Bogorodicu. Usled čestih zuluma i gladi često je dolazilo do pustošenja mnogih mesta, a njihovu sudbinu delio je i manastir Pogorevac.

-Tokom dugih godina koje su sledile, sećanje na manastir u narodu je bledelo da bi 1927. godine, Milan Micić, na čijem su se imanju nalazili ostaci stare svetinje, u snovima počeo da dobija naređenja da "odrobi" nekadašnju crkvu i na njenim temeljima sagradi novi manastir koji će proslavljati Svetu trojicu- kaže naš sagovornik.

Tako je davne 1939. godine bila podignuta crkva koja je simbolično obeležavala veliku svetinju. Od tada vernici ponovo dolaze na prag svetog mesta.
Prilikom kopanja temelja za današnji manastir Milan Micić je pronašao kamene ikone za koje arheolozi Zaječarskog muzeja tvrde da pripadaju vremenu ranog hrišćanstva. Ima i onih koji osporavaju starost ikona, ali vernicima to i nije mnogo bitno. Jednostavno veruju u njihovu isceliteljsku moć. Pored manastira se nalazi i bunar i mnogi veruju u lekovitost vode. Njihova verovanja potvrđuju i zvanični podaci koji svedoče da je na ovom mestu, u rimskom periodu postojala banja lekovitih voda.

Svetinja je danas poznata i kao Pokajnički manastir.
- Za Vaskrs dolaze vernici iz svih krajeva Srbije da se poklone svetinji i izmole milost od Boga za sebe i svoje najbliže. Pored telesnih bolesti, nažalost, sve je više ljudi koji se bore protiv bolesti duše. I baš na ovom mestu, daleko od ljudi i svakodnevnog života, ljudi su bliži Bogu.

Pokajanje i vera u Svetu trojicu

Sva isceljenja na ovom svetom mestu objašnjavaju se iskrenim pokajanjem i verom u duhovnu moć Svete trojice. Pored bolesnih koji dolaze u potrazi za ozdravljenjem, mir i tišina ovog mesta sve više privlače ljude iz velikih gradova. Do manastira nema putokaza, ali onima koji u srcu imaju iskrenu veru uspeva da nađu put do svetinje- kaže Obrad Marković.

Postoji predviđanje da će na sveto mesto dolaziti ljudi iz svih krajeva sveta na poklonjenje, do tada, Obrad Marković na pragu manastira dočekuje one malobrojne koji traže Hristov put i istinu.


Izvor: Glas Javnosti \ Žaklina Milenković