Vasići, Petrovići i Nikolići u Dolini restauriraju prvu vodenicu

Žrvanj će ponovo da melje

Vasić, Petrović i Nikolići nameravaju da u tri faze obnove vodenicu, pokrenu je i melju brašno, prave proju i prodaju po Srbiji, a možda i Evropi - da srpska proja bude brend
Legenda, a i stari spisi kažu da su sredinom osamnaestog veka u Dolinu podno Rudnika od Sjenice doselili se Mijajlovići i Gavrilovići. Put ih je vodio od Dalmacije, preko kršne Hercegovine i Crne Gore. Zvali su ih nadžaci po ubojitom hladnom oružju nadžaku. Ko ne zna, nadžak je s jedne strane sekirica, a s druge čekić koji služi kao buzdovan. Za nadžake kažu da su čestiti ljudi, vešti u lovu i oštri na jeziku.

Priča se da kada su Mijajlovići i Gavrilovići stigli u Ovsište, na brdu iznad Jasenice, napravili stražu za svinje. S brda kroz maglu ugledaše dolinu i rekoše: "Ajde da naselimo ovu dolinu". Što rekoše to i uradiše, a mesto se i danas zove prosto Dolina, a ono brdo odakle je ugledaše Straža.

U Dolini napraviše vodenicu koja je mlela kukuruzno i pšenično brašno sve do pre dvadesetak godina. Sav ekonomski život odvijao se oko vodenice, sastajali se domaćini, a i devojke prvi put bi se zagledale i poljubile s momcima baš tu kod kamena vodeničnog. Kažu stari ljudi, bilo je tu i pesme i zabave, ljubavi čistih ko suza, a i preljuba o kojima se znalo i malo manje govorkalo.

- Turci je zauzeli, al' prođe sabljom Karađorđe i vrati je vlasnicima - priča Dragoslav Vasić, jedan od "deoničara" vodenice, koji ovih dana obnavljaju staro blago i vraćaju nameni. Vodenicu je, kaže Vasić, posle Prvog srpskog ustanka opet neki Turčin osvojio. "Ekonomista" Miloš Obrenović pomagao je da se vodenice otkupe. - Miloš je shvatao značaj vodenica koje su bile centar okupljanja i centar proizvodnje od koje se živelo. Tu je moglo da se dođe, uzme brašno za proslavu, Božić, svadbu...

- Ja sam udeo u vodenici nasledio od oca Milutina i dede Boška Vasića koji je bio najveći deoničar. Drugi Miodrag-Lile Petrović, deoničar po vlasništvu, po srcu pesnik, zatim Miroslav Nikolić, bivši poštar, Slaviša Nikolić, nekadašnji fudbalerÖ.

Nameravaju Vasić, Petrović i Nikolići da u tri faze obnove vodenicu, pokrenu je i melju brašno, da prave proju i prodaju po Srbiji, a možda i Evropi. Da to bude srpska proja ili brend, kako kažu. Daleko od očiju znatiželjnika i strogih poreznika, Vasić, Petrović i Nikolići privode kraju prvu fazu. Dve stotine godina stare grede zameniše, a pre koji dan i crep "biber" s jedne od ovdašnjih ekonomija skinuše i prepokriše vodenicu.

 
  Rođeni svi junaci

Karađorđe i svi srpski junaci rođeni su u slivu Jasenice. Svaka muška glava iz ovoga kraja išla je i u Prvi i u Drugi srpski ustanak. Posle su mukotrpno ti isti junaci radili na tome da im se vrate vodenice. Obnavljanje prve za deoničare ovdašnje, za selo, a i za Šumadiju najvažniji je uspeh.
   
 
 
 
I fenjer u vodenici upališe da svetli i privuče namernike, a onom ko zaluta put pokaže.
Vasić priča da još mnogo posla ima. Treba jaz napraviti, branu sagraditi i Jasenicu na vodenicu okrenuti. Treća faza su zvanični putevi zemaljski - proglašenje vodenice kao kulturne baštine. Biće to prva od pedeset i dve vodenice na Jasenici koja će da proradi. I već se čuje huk vode i kamen kako se okreće i "pobelela" već staza koja vodi od vodenice.

- Nekada je ujam na ovoj vodenici bio dvanaest hiljada kilograma godišnje. Sa dva kamena vodenična i deset sa deset metara velika kažu da je ovo jedna od najvećih, a možda i najveća vodenica u ovom delu Srbije. Dnevno ovde će moći da se proizvede i do dve hiljade kilograma. Mi smo i sada zadovoljni jer obnavljajući ovu vodenicu mi obnavljamo državu srpsku, koja je načisto zapuštena. Vraćamo se korenima i vrednostima kulturnim, istorijskim i ekonomskim. Možda ćemo da uspemo da od onih koji su nas nedavno bombardovali, uzmemo koji dinar i da i ostale vodenice krenu ovim tragom i potpuno se obnove - govori Vasić i kao da već vidi vodenice oko kojih se okuplja celo selo Ovsište.

Deoničari kažu "propali novinar", "propali harmonikaš", zaboravljeni poštar i "propali fudbaler" obnavljaju vodenicu. Tako kažu ovi vredni ljudi, šaleći se na svoj račun i da ne bi posla koga su se latili slučajno da ureknu.



Izvor: Glas Javnosti \ Branka Kuljanin