Kad volimo i kad smo voljeni (1)

Sve što se dešava u našem telu je deo hemije. I kada volimo, i kada smo voljeni. Mada se, kada se govori o ljubavi, pre svega misli na osećanja, ljubav je zamršena igra hormona, neurotransmitera i duboko ukorenjenih refleksa. Naše ponašanje kada smo zaljubljeni određuju geni. Evolucija je programirala da volimo i da budemo voljeni.

Ne kaže se bez razloga da je ljubav slepa. Kada smo zaljubljeni, gase se sve one zone u mozgu koje su zadužene za kritičko rasuđivanje. Stoga i ne čudi što tada nismo u stanju da racionalno razmišljamo, kao da uopšte ne primećujemo mane koje ima osoba do koje nam je stalo. Ništa što bi ta osoba učinila ili rekla ne može da nas iznervira ili da nas razočara. Ne primećujemo da je pepljara puna pikavaca; ne vidimo ništa što bi nam u nekoj drugoj situaciji sigurno privuklo pažnju. Za to neobično stanje u kojem se nalazimo kada smo zaljubljeni, kao što rekosmo, pobrinula se evolucija, da bi se ljudska vrsta neometano nastavila. Kada nam se napokon probude sve uspavane zone u mozgu, kada nam se otvore oči i spoznamo sve mane osobe u koju smo zaljubljeni, beba je najčešće već na putu i suviše je kasno za razmišljanje o tome da voljena osoba i nije baš onako idealna kakvom smo je zamišljali.

Često se dešava da se zaljubljeni ne odvajaju jedno od drugoga i da potpuno zanemaruju ostale aspekte društvenog života iz vremena pre nego što su se sreli. Više ne vode beskrajno duge telefonske razgovore, ređe se odlazi na fudbalske utakmice s društvom iz kraja, ne druže se s kolegama s posla... I za takvo ponašanje zaljubljenih postoji objašnjenje: priroda se pobrinula da dve odrasle, polno zrele osobe, pored seksualne privlačnosti, osete i neodoljivu želju da stalno budu zajedno. Dok smo zaljubljeni, nalazimo se u stanju intenzivne zavisnosti, nalik onoj od droge, i ne osećamo se dobro ako voljena osoba nije pored nas. Zbog tih burnih osećanja često i čujemo da se kaže da je ljubav kao droga.

Izvor: Krstarica

Naučno je dokazano da što češće vodimo ljubav, to više uživamo u seksu. A kako raste seksualno zadovoljstvo, tako jača i ljubav prema voljenoj osobi. U tom začaranom krugu seksualnog zadovoljstva i ljubavi jačamo svoje zdravlje. Seks razvija inteligenciju, leči migrene, produžava nam život, zateže mišiće, a leči i nesanicu - posle orgazma, naše telo se potpuno opušta i lakše tonemo u miran i zdrav san. U zajedništvu ljubavi i seksa jačamo svoje "ja".

Da li ste se ikada zapitali koliko istine ima u narodnoj izreci: Živi od ljubavi i vazduha? Mnogo, reklo bi se, sudeći po ponašanju zaljubljenih. Kada se najzad nađemo oči u oči s osobom koja nam potpuno odgovara, u našem telu nastaje prava hormonska bura. Tada počinje intenzivno lučenje seksualnog hormona i mi gubimo svaki kontakt sa spoljnim svetom. Niti išta vidimo, niti čujemo, i uopšte ne osećamo glad. U tom trenutku svu pažnju posvećujemo voljenoj osobi i sve dok smo u njenom zagrljaju, ništa nas ne može probuditi iz tog ljubavnog sna.

Koliko dugo može da traje strast u jednoj vezi? Da li se gubi posle prvih nekoliko godina ili ostaje prisutna čak i u toku braka? U svakom slučaju, čini se da je, bar kada je brak u pitanju, ta veza jaka u prve tri godine. I za to se opet pobrinula priroda. Roditelji ostaju zajedno onoliko dugo koliko je potrebno da se beba začne i da stekne minimum samostalnosti. Dok dete ne prohoda i ne progovori, neophodna su mu oba roditelja. Kada istekne trogodišnji period slepe zaljubljenosti i strasne ljubavi, nastupa nešto mirniji period prilagođavanja, razmišljanja, produbljivanja veze. Tada se rađa druga vrsta ljubavi za koju je najvažnije osećanje zajedništva.

Dakle, prirodno stanje jeste biti zaljubljen, prirodno je voleti i biti voljen. Nema nijednog razloga da se odupremo onome što je tako brižljivo uređeno da bismo uživali u životu.

Izvor: Krstarica