Zajednički rad na referatu

Profesor deli referate ili već nekakve projekte koji će se raditi u grupama ili u parovima. Za divno čudo, možete sami da odaberete s kime ćete raditi. Kada profesor zastane pred vama, vi, ustreptale od sreće, smesta izrecitujete ime i prezime svoje simpatije. U razredu, naravno, počne dobacivanje - a vaša simpatija vas prostreli "pogledom ubice". Nekako, odjednom vam se čini da taj zajednički rad i neće biti tako super kao što ste do malopre zamišljale...

Zbog čega je ovakav vaš postupak pogrešan? Da li zato što ste se izletele s imenom svoje simpatije? Možda on i ne želi da radi referat s vama, pa vas je zato onako pogledao? Sad, čak i ako želi da bude u ekipi s vama - a sasvim je moguće da želi - teško da će se nekom dečaku dopasti da pred celim razredom ispadne da devojčica (koja mu čak nije ni devojka) odlučuje umesto njega. Ako pred profesorom smesta izrecitujete ime svoje simpatije, vi tog dečaka praktično primoravate da radi s vama, bez obzira na to da li on to želi ili ne. Ne dopuštate mu mogućnost izbora, čak ga i ne pitate za mišljenje, samo iskoristite priliku da ga naterate da nešto uradi - nije ni čudo ako se naljuti na vas i ako izgubi svaki entuzijazam koji je imao za zajednički rad.

Šta je bolji postupak? Da odvedete svoju simpatiju na stranu i tiho je pitate da li želi da baš vi zajedno radite na tom projektu. Možda će mu biti lakše ako vam se pridruži i njegov najbolji drug, jer tako odeljenje neće imati ama baš nikakav materijal za dobacivanje. Svakako će mu prijati da on bude taj koji profesoru kaže da ćete biti zajedno u grupi.

Kad malo bolje razmislite, to uopšte nije loša varijanta - čućete dečka koji vam se dopada kako pred celim odeljenjem, jasno i glasno, izgovara kako želi da radi s vama na tom projektu. Biti nenametljiv i pitati druge za mišljenje pre nego što "lanete" i te kako ima svojih dobrih strana.