Sudeći po najnovijim prognozama meteoroloških stanica, ne očekuju nas temperature veće od 35 stepeni Celzijusa

Varljivo leto 2005.

Meteorolozi očekuju da će jul i avgust biti svežiji od proseka i sa malo više padavina nego što je uobičajeno.To ne znači da kod nas neće biti vrlo toplih perioda - kaže Branko Sparavalo

S obzirom na to da su već dovoljno silni stručnjaci širom sveta preplašili narod, još početkom proleća, time kako će ovo leto biti najtoplije do sada, gotovo da nema tog čoveka koji ovog leta nije pomislio kako da obezbedi klima-uređaj, ako to već nije uradio, i kako da se skloni sa užarenog vrelog asfalta. Sudeći po najnovijim prognozama svetskih meteoroloških stanica, ne očekuje nas najpaklenije leto. Šta više, ovo leto će biti svežije od proseka, odnosno znatno svežije od vrelih leta nekih ranijih godina.
- NASA je predvidela da će ovog leta biti zabeležene najviše temperature do sada, ali to se odnosi na celu zemlju, a ne na regione pojedinačno. Oni uopšte nisu prognozirali vremenske prilike po regionima, nego su izračunali da će ovo leto biti globalno toplije. U nekim regionima će verovatno biti nepodnošljivo toplo, dok će kod nas biti svežije - najavljuje za Glas Branko Sparavalo, meteorolog.

On kaže da vodeći svetski meteorološki centri, Međunarodni istraživački institut, Britanska meteorološka kancelarija i Američki nacionalni centar za prognozu, očekuju da će jul i avgust biti malo svežiji od proseka i sa malo više padavina nego što je uobičajeno.

- To ne znači da kod nas neće biti vrlo toplih perioda, ali se svakako ne očekuju temperature više od 35 stepeni. Vrlo topli periodi će se smenjivati sa svežim. Međutim, pitanje je koliko će se ovakve prognoze ostvariti, budući da dugoročne prognoze obično nisu tačne. U suštini, očekuje se da će ovo leto biti kao prošlo - navodi Sparavalo.

Iako većina svetskih agencija prognozira da će leto biti nešto svežije, po prognozi Američkog nacionalnog centra za prognozu, sveže će biti i u julu i avgustu, sve do oktobra. Prema njihovoj računici, uopšte nema toplih perioda.

S obzirom na to da se za područje Balkana najavljuje leto nešto svežije od proseka, narednih meseci prosečna dnevna temperatura ne bi trebalo da pređe 22. podeljak iznad nule, a prosečna maksimalna dnevna ne bi trebalo da pređe 28 stepeni Celzijusa.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije ne voli u javnosti da se predstavlja sa dugoročnim prognozama (pa da ih posle narod proziva), a maksimum prognoze vremena koji oni daju jeste mesec dana. Prema njihovoj poslednjoj mesečnoj prognozi, do sredine jula možemo očekivati naizmenično tople i sunčane dane sa kišovitim, nešto svežijim danima.

Od 25. juna pa do kraja meseca očekuje nas malo oblačno vreme, sa pljuskovima, ali će maksimalna dnevna temperatura ipak biti do 30 stepeni. Posle toga, početkom jula meteorolozi RHMZ-a najavljuju sunčane dane, pa oko sredine meseca kiša nekoliko dana. I tako, verovatno, do kraja leta.

Iako potpuno suprotnih polazišta u odnosu na geocentričnu meteorologiju, Milan Stevančević, zagovornik heliocentrične elektromagnetne prognoze, slaže se da će ovo leto biti puno oscilacija hladnih i izuzetno toplih dana.

- Da bismo razumeli kakvo nas vreme očekuje, moramo se vratiti na januar koji je celokupna osnova vremena ovog leta. Temperature će biti čas izuzetno visoke, oko 30, čas nas očekuje sveže vreme sa 20 stepeni u plusu. Ranije se izuzetno visoka temperatura smatrala ona viša od 37 stepeni, ali je bila podnošljivija kad je skakala sa 30 na 40 stepeni. Sada će temperatura da oscilira između 20 i 32 stepena, što je teže podnošljivo. Primer je hladno vreme početkom ovog meseca i sadašnja temperatura od oko 30 stepeni - navodi Stevančević.
   
      

"Smoreni" zbog magnetnog polja

To što se poslednjih dana gotovo svi osećamo pospani, što smo usporeni i bezvoljni, Milan Stevančević objašnjava da se ovakvi simptomi uvek dešavaju kada se menja horizontalna komponenta interplanetarnog magnetnog polja (u kosmosu).
- Tada se usled ljuljkanja interplanetarnog magnetnog polja i mi osećamo uljuškani - navodi Stevančević, umirujući javnost time da nije reč o nekom zdravstvenom problemu već, prosto, o promeni u kosmosu.

Ozonska rupa i na severnoj hemisferi

Magistar Verica Gburčik, meteorolog u penziji i stručnjak za UV zračenje, demantuje teze gospodina Stevančevića zvanično verifikovanim dokumentima svetskih organizacija, Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije i drugih o tome kako su ove zime primećeni prvi znaci ozonske rupe i na severnoj polulopti, zbog čega će ultraljubičasto zračenje biti povećano u Skandinaviji, ali i u srednjoj Evropi.
Već sada je na severu naše zemlje indeks 9, u centralnoj Srbiji 9,5, a na jugu, na Crnogorskom primorju 10, pa čak i 11. U ovakvim visoko rizičnim predelima apsolutno treba da se izbegava direktno izlaganje suncu od 8 do 18. Od podneva, kad je indeks najveći, pa do 14 sati najbolje je ostati dva sata u kući. U svakom slučaju, ako baš moramo da budemo napolju, obavezan je šešir, naočari koji štite od UV zračenja, što više da se pokrijemo odećom, a delove koji su nepokriveni obavezno moramo da zaštitimo preparatima sa što većim zaštitnim faktorom, najmanje 15 - preporučuje mr Gburčik, napominjući da je najbolje biti u hladovini, gde takođe može da se pocrni, samo 50 odsto manje.

UV zračenje ide na ruku kozmetičkim kućama

Milan Stevančević, stručnjak za telekomunikacije i autor knjige "Tajne Sunčevog vetra", smatra da ove godine sunce uopšte nije štetno, odnosno da indeks ultravioletnog zračenja neće iznad 5.
U toku 2002. godine, kada je bilo 250 jedinica, svi su pričali da je UV faktor 9, sada kada ima 132 jedinice indeks UV ne može nikako da bude 9. Ja garantujem da indeks UV zračenja nije još prešao 4, a najviše može da bude 5. Teze o visokom UV zračenju su, u stvari, reklama za hemijsku industriju koja proizvodi preparate za sunčanje i to je obmana naroda. Ove godine je sunce izuzetno zdravo za sunčanje. LJudi treba da izađu napolje i da dobiju elektromagnetni imunitet. Od danas do 29. juna Sunce je mirno, te je sunčanje zdravo i korisno - tvrdi Stevančević.
      
      
      
   
      
   

On kaže da uzrok ovakvim vremenskim prilikama leži u tome što smo u januaru ove godine doživeli najveću magnetnu buru do sada, odnosno eksploziju na Suncu koja je odredila celokupno vreme ovog leta.

- Ta eksplozija je 21. januara razbila magnetno polje koje se nije zatvorilo do 8. marta. Sada svaki Sunčev vetar koji pogodi tu rupu na magnetnom polju izazove vrlo niske temperature, kao što je oko 5. i 6. juna bilo 9 stepeni. Kadgod vetar pogodi tu rupu dešava se da je, na primer, na Banjici katastrofa nevreme, a na Slaviji ništa, jer sunčev vetar ima vrlo male poluprečnike, a stvara oblačnost - kaže gospodin Stevančević.

U tom periodu, za vreme prodora elektromagnetnog polja, i ljudi se osećaju loše. Van tih vremenskih perioda vreme će biti lepo i zdravo za ljude, ubeđuje nas naš sagovornik.

Glas javnosti \ Danijela Stanimirović