Vantelesna oplodnja o trošku države

Beograđanka Sanja T. zahvaljujući vantelesnoj oplodnji dobila je sina Filipa posle punih osam godina lečenja. Sanja je imala sreću da uspešno reši problem sa kojim se suočava 160.000 parova u Srbiji. Nakon više godina patnji i iščekivanja, ona je, kako kaže, osetila čari materinstva, ali i svom braku vratila poljuljanu stabilnost.

Biljana D. (45) iz Beograda nije bila te sreće, ona već 12 godina pokušava da postane majka, obilazi ordinacije i na sve to troši prilično novca.

- Još 1993. godine odlučili smo se da vantelesnom oplodnjom dobijemo dete. Svaki pokušaj sticanja potomstva koštao nas je oko 2.000 evra. Trčali smo na sve strane, skupljali pare - kaže Biljana za „Blic“.

Za Biljanu D., ali i sve druge koji imaju problem sa sticanjem potomstva vrlo je važna najava da će im u tome pomoći i država.

Dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, najavio je da će od sledeće godine prva dva pokušaja veštačke oplodnje za bračne parove biti besplatna. On je rekao da je zakon o besplatnoj vantelesnoj oplodnji u pripremi i da će najverovatnije biti usvojen na proleće.

Načelnik Odeljenja za asistiranu produkciju Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS dr Ivan Tulić kaže za „Blic“ da vantelesno oplođenje podrazumeva i uzimanje lekova i brojne laboratorijske analize, što sve košta od 1.000 do 4.000 evra.

- Ova cena varira u zavisnosti od vrste lekova, koji služe za stimulaciju ovulacije. Tek kada se dobije adekvatan odgovor na stimulaciju od jajnika i sluzokože materice, kao i odgovarajuća koncentracija hormona, može se pristupiti postupku vantelesne oplodnje. Godišnje se u ovoj ustanovi uradi između 150 i 200 veštačkih oplođenja, a procenat uspešnosti je od 20 do 30 odsto nakon prvog pokušaja. Sa svakim narednim pokušajem povećavaju se šanse za trudnoću. Obično parovi pokušavaju da dobiju bebu na ovaj način od tri do šest puta. Međutim, jedna od pacijentkinja je bezuspešno pokušavala 12 puta da zatrudni. Do 45. godine ima smisla pokušavati, ali već nakon 40. šanse opadaju - kaže dr Tulić.

U Srbiji se osam državnih ustanova bavi vantelesnom oplodnjom, kao i desetine privatnih ginekoloških ordinacija. Prema rečima dr Tulića, provera trudnoće se obavlja 14. dana nakon postupka, određivanjem nivoa koncentracije hormona beta HCG.



Izvor: Blic \ Ivan Mišković

Veštačka oplodnja o trošku države
Prijavila se 374 para bez dece

Za vantelesnu oplodnju, koja će se raditi o trošku države, u GAK „Narodni front“ već su se prijavila 374 bračna para koja ne mogu prirodnim putem da postanu roditelji. Liste čekanja formiraće se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, GAK „Narodni front“ i Ginekološkoj klinici u Novom Sadu, gde će se obavljati ove intervencije, a parovi će ulaziti u proceduru po rasporedu prijavljivanja.

Pravo na podnošenje zahteva imaće žene koje nisu napunile 38 godina i koje do sada nisu rađale decu. Prijavu mogu podneti i parovi gde problem imaju muškarci koji imaju slabiju plodnost, a čije prethodno lečenje nije imalo rezultata. To znači da za program besplatne vantelesne oplodnje mogu da se prijave samo bračni parovi koji su već lečeni od steriliteta i kojima je vantelesna oplodnja preporučena tek pošto su iscrpljene sve druge mogućnosti da dobiju potomstvo. Moraju imati i dokumentaciju kojom se to potvrđuje.

Sve tri ustanove koje će raditi program vantelesne oplodnje praviće pojedinačno svoju listu. Zajednička lista će biti u Fondu za zdravstveno osiguranje i na taj način će se izbeći prijavljivanje istih parova više puta. Prijavljivanje se obavlja telefonom, a parovi imaju mogućnost da izaberu u kojoj će ustanovi uraditi intervenciju.

Odluku o uključivanju u program donosiće komisije.

- Od oktobra do kraja godine 300 bračnih parova moći će da se podvrgne vantelesnoj oplodnji - i to besplatno. Od septembra, po nekim našim procenama, intervencije će početi da se rade u GAK „Narodni front“ i u Novom Sadu. U Višegradskoj, gde se godišnje uradi oko 250 ovakvih procedura, program oplodnje će početi najverovatnije od oktobra, jer su lekari na kolektivnom odmoru - kaže za „Blic“ dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

U novosadskoj Ginekološko-akušerskoj klinici, gde je prošle godine urađeno 140 vantelesnih oplodnji, još uvek sa nestrpljenjem očekuju da im Ministarstvo zdravlja dostavi neophodne parametre i kriterijume za uključivanje roditelja u program besplatne vantelesne oplodnje. Iako ovi kriterijumi još uvek nisu poznati, pa samim tim u Novom Sadu ni program nije zaživeo, kako saznajemo od dr Artura Bjelice, to ne znači da Vojvođani ne mogu da urade vantelesnu oplodnju.


Sonja Todorović - Hana Dunđerov

Izvor: Blic

Oko 80.000 bračnih parova ima problem da dobije potomstvo
Vantelesna oplodnja jedino rešenje

Bračni par Jelica (37) i Dušan (40) Pantelić iz Beograda od 2002. godine tri puta su pokušavali vantelesnom oplodnjom da dođu do potomstva, ali, nažalost, sva tri puta bezuspešno. Oboje ističu da je reč o „rudarskom“ i krajnje neizvesnom poslu, koji im je u nekoliko navrata poljuljao emotivni i bračni odnos.

Jelica kaže da su ih ova tri pokušaja koštala mnogo živaca, a tokom prvog pokušaja bilo joj je ugroženo i zdravlje.

- „Zaradila“ sam upalu trbušne maramice i dugo se oporavljala. Nakon sledeća dva bezuspešna pokušaja teško smo se vratili u normalu. U jednom momentu smo shvatili da smo počeli da funkcionišemo kao brat i sestra, a ne kao supružnici. Ti neuspesi su bili zaista stresni. Na sreću, ove godine sam ostala u drugom stanju potpuno prirodno, tako da naša priča ima srećan kraj - rekla je Jelica Pantelić.

Ne zna se tačno koliko bračnih parova čeka na vantelesnu oplodnju. Barata se cifrom od 40.000 do 80.000 parova.

Prof. dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, kaže da su oštećenja jajovoda kod žene, teški poremećaji spermatogeneze kod muškarca i endometrioza trećeg i četvrtog stepena, odnosno stvaranje velikih cista u maloj karlici, koji dovode do poremećaja funkcije jajovoda i jajnika, situacije kod kojih nema drugog izbora osim vantelesne oplodnje. Veoma bitan je i imunološki faktor, ispravnost funkcije jajnika, a čak u deset do 15 slučajeva je nepoznat uzročnik problema sa plodnošću.

Dr Tulić ističe da oko 15 odsto populacije ima problem sa infertilitetom, odnosno, slobodnije rečeno, neplodnošću.

- Ako je ustanovljeno da nema drugog puta do potomstva osim vantelesnom oplodnjom, treba krenuti što pre, jer je znatno veća mogućnost da ona uspe kod pacijetkinja do 38. godine. Iza te starosne granice procenat uspešnosti znatno opada - kaže za „Blic“ dr Tulić.

Prema rečima dr Tulića, procenat uspešnosti vantelesne oplodnje u prvom pokušaju iznosi od 20 do 30 odsto, i to kod pacijentkinja od 25. do 45. godine. Kod onih do 38. godine procenat uspešnosti je znatno viši, čak do 38 odsto.

- Može se reći da je cela procedura oko vantelesne oplodnje pomalo mučna i fizički i psihički iscrpljujuća. Određen broj parova odustane na polovini postupka, jer sve analize koje prethode oplodnji traže strpljenje, ali i novac. Veoma bitna je upornost - poručuje svim parovima dr Tulić.

Program Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, tokom kojeg će oko 1.000 parova moći besplatno da započne proceduru vantelesne oplodnje, započeo je u avgustu ove godine u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Srbije, a prijavilo se oko 500 pacijentkinja. Dr Tulić ističe da će primiti sve parove koji ispunjavaju uslove koje je propisalo Ministarstvo zdravlja, i to po redosledu kojim su se prijavili.

Ivan Mišković

Izvor: Blic

Pionirski uspeh novosadskih lekara
Dvojke iz epruvete

Bliznakinje Ivana i Jovana Kuzmanović prve su novosadske bebe začete u novom programu veštačke oplodnje, koji je posle pune četiri godine pauze, prošle godine ponovo pokrenut na Ginekološko-akušerskoj klinici. Ivana i Jovana, kao i njihova majka Ljiljana, koja ih je posle punih 10 godina čekanja rodila carskim rezom 13. septembra, odlično se osećaju i čekaju otpuštanje sa Betanije.

- Presrećan sam i još uvek sam u prijatnom šoku. Punih deset godina supruga i ja čekamo da nam se ovo dogodi, i možete samo zamisliti koliko je Ivanino i Jovanino rođenje značajno za nas. Bebe su dobro, kao i Ljiljana koja je izašla sa intenzivne nege, gde se nalazila posle porođaja. Jedva čekamo da se urade i poslednji nalazi i da, najverovatnije u utorak, zajedno dođemo kući - priča otac bliznakinja Goran Kuzmanović, zaposlen u „Naftagasu“.

Goran kaže da još uvek nije držao niti izbliza video devojčice, koje su posle porođaja smeštene u inkubatore zbog nešto manje težine, kao što to obično biva sa blizancima. Međutim, zahvaljujući savremenoj opremi i programu „Bejbi frendli“ mogao je da posmatra svoje ćerkice preko monitora.

- Za lekare sa Betanije imam samo reči hvale. Paze na svaku sitnicu i trude se da sve prođe najbolje moguće - kaže Goran Kuzmanović.

A do kraja godine na novosadskoj Betaniji rodiće se još deset beba iz epruvete, a još dve trudnoće su blizanačke. Kroz program veštačke oplodnje na novosadskom porodlištu, od prošle jeseni prošlo je 150 žena, a uspešnost postupka dostigla je 22 odsto, što se smatra dobrim rezultatom. Uskoro, kako očekuje uprava novosadskog porodilišta, zaživeće u Novom Sadu i program besplatne veštačke oplodnje Ministarstva zdravlja. Od 1.000 žena koje će tu uslugu dobiti besplatno, trećina će biti iz Novog Sada i okoline. Trenutno, pošto je nestandardna lekarska usluga, veštačka oplodnja u novosadskom porodilištu se naplaćuje, ali je, zahvaljujući pomoći Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, cena znatno niža nego u drugim ustanovama: od 54.000 do 82.000 dinara.

Žene koje se odluče da uđu u program ili provere da li ispunjavaju sve neophodne uslove, osnovne informacije mogu dobiti na telefon 021-4899330, na kome se ujedno mogu dogovoriti sa lekarima o prvom razgovoru.

H. Dunđerov

Izvor: Blic

Besplatna vantelesna oplodnja i u Beogradu

Prva besplatna vantelesna oplodnja urađena je juče ujutru u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj. Međutim, odziv parova koji na ovaj način mogu da postanu roditelji, mnogo je manji od očekivanog jer se od 150 pozvanih na razgovor odazvalo tek 35 pacijentkinja.

Za vantelesnu oplodnju u Beogradu se prijavilo oko 1.700 parova, što je, prema rečima direktora GAK-a u Višegradskoj Nebojše Radunovića, mali broj.

- U GAK u Višegradskoj prijavilo se samo 700 parova, od kojih je na razgovor pozvano 150, ali se odazvalo tek 35 pacijentkinja. To je mali broj jer preliminarne procene pokazuju da u Srbiji ima oko 200.000 parova kojima je potrebna ovakva vrsta lečenja. Zbog toga nam nije poznato zašto se tako mali broj prijavio - rekao je dr Radulović.

Jednu besplatnu vantelesnu oplodnju imaće mogućnost da dobiju sve žene koje nemaju dece, kojima je vantelesna oplodnja jedini način da dobiju potomstvo, a imaju manje od 38 godina u trenutku kada njihov zahtev uđe u proceduru.

- Već posle tri sedmice može se zaključiti da li je veštačka oplodnja uspela, a ukoliko se to ne desi, pacijentkinja na narednu, besplatnu oplodnju mora da sačeka kada ponovo dođe red. Prijavljivanje je u toku, a intervencije se obavljaju po redosledu javljanja - objašnjava dr Radulović.

Inače, u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ juče je otvoreno odeljenje na kojem će se vršiti besplatna vantelesna oplodnja. Odeljenje je otvoreno u okviru projekta Ministarstva zdravlja „Hitna rekonstrukcija zdravstvenih ustanova u Srbiji“.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da jedna intervencija oplodnje košta između dve i dve i po hiljade evra i da sve troškove snosi RZZO. Pored dva odeljenja u Beogradu za veštačku oplodnju, (klinike u Višegradskoj i „Narodnom frontu“), otvoreno je i jedno odeljenje u Novom Sadu, tako da će u tim klinikama moći da se mesečno izvrši oko 300 intervencija.

Par koji je podvgnut prvoj besplatnoj vantelesnoj oplodnji je iz Kragujevca. Ovo im je drugi pokušaj i tek za 20 dana znaće se da li je vantelesna oplodnja uspela.

S. T.

Izvor: Blic

Veštačka oplodnja šansa za potomstvo

U Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ juče je urađena besplatna vantelesna oplodnja paru iz Beograda. To je za sada druga besplatna veštačka oplodnja od 300 oplodnji, koliko je predviđeno da se do kraja godine uradi o trošku države.

- Pacijentkinju samo pripremili za vantelesnu oplodnju. Uzeli smo joj jajne ćelije i za dva dana znaćemo da li su oplođene. Intervencija je odlično urađena - rekao je za „Blic“ dr Milenko Proročić, ginekolog koji je obavio ovu proceduru.

Par koji je podvrgnut vantelesnoj oplodnji je iz Beograda i ovo ime je drugi pokušaj. Prva besplatna vantelesna oplodnja u Srbiji urađena je pacijentkinji iz Kragujevca i to drugog oktobra u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj. Za nekoliko dana znaće se da li je i ova oplodnja uspela.

Jednu besplatnu vantelesnu oplodnju imaće mogućnost da dobiju sve žene koje nemaju dece, kojima je vantelesna oplodnja jedini način da dobiju potomstvo, a imaju manje od 38 godina u trenutku kada njihov zahtev uđe u proceduru. Prijavljivanje je u toku, a intervencije se obavljaju po redosledu javljanja.

Svaki šesti bračni par ne može da ima decu, ali nije za sve rešenje veštačka oplodnja. Zato rešenje ne mora biti samo veštačka oplodnja, velikom broju parova može se pomoći i na drugi način, lekovima, operativnim putem, objašnjavaju stručnjaci.

Odlukom Republičke stručne komisije, u postupku vantelesne oplodnje primenjivaće se tri metode: klasična in vitro fertilizacija, in vitro maturacija jajne ćelije i mikrofertilizacija.

S. Todorović

    Malo prijavljenih

    Za vantelesnu oplodnju u Beogradu se prijavilo, prema poslednjim podacima, oko 1.700 parova, što je, prema rečima stručnjaka, mali broj, s obzirom na činjenicu da u našoj zemlji oko 200.000 parova ne može prirodnim putem da ima decu.


Izvor: Blic

bila jutros do lekara i bas procitala obavestenje o ovome. to je lepo 

strahota je da recimo da je zhena prijavljena sa 36 godina i cheka godinu ipo ili dve godine, i chim napuni 38 godina, tog dana joj se ponishtava konkurisanje. A predugo se cheka ... meni je to tuga iskreno, velika nepravda.

ne znam sta da mislim o tim granicama kada su godine u pitanju. ali , ko zna, mozda ima puno mladjih koji imaju prvenstvo kada je oplodnja u pitanju... ne znam, al cim lekari odredili tu gornju granicu, mozda su i u pravu

interesuje me,da li je neko cuo da je ponovo pocelo prijavljivanje za besplatnu vantelesnu oplodnju?svaka informacija u vezi gore navedenog bi mi dobro dosla.


                                                                                                     unapred hvala

Vantelesna oplodnja o trošku države
Prve „veštačke“ bebe u julu
Autor: Slavica Tanasić | 29.04.2007 - 00:11

S. S. iz Beograda pune četiri godine leči se od steriliteta. Nedavno je prošla kroz program vantelesne oplodnje u GAK "Narodni front", koji finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Nažalost, bez uspeha.

- Posle stimulacije jajnika imala sam samo jedan folikul i male šanse za uspeh. Rečeno mi je da bih svugde u svetu bila skinuta sa programa, ali mi je dr Eliana Garaleić, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju, dala šansu, zato sam joj neizmerno zahvalna. Lekari se u ovoj ustanovi strašno trude, danonoćno su tu, svakoj ženi daju šansu, ali uspešnost je mala. Dok je trajala stimulacija hormona, bila sam u kontaktu sa četrdesetak žena koje su uključene u program. Samo jedna je ostala trudna - priča za "Blic nedelje" S. S.

Kroz program vantelesne oplodnje koja se obavlja o trošku RZZO u tri zdravstvena centra u Srbiji, i to u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" i Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, do sada je prošlo 325 žena. Trudnoća je potvrđena kod 72 pacijentkinje, a prve bebe treba da dođu na svet polovinom jula ove godine.
U sva tri centra program je počeo da se realizuje u oktobru prošle godine. Zaključno sa prvim aprilom ove godine u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj 120 pacijentkinja je stavljeno na program, ali je zbog komplikacija sa trudnoćom nastavilo samo njih 20.
- Nekoliko je uzroka neuspešnosti vantelesne oplodnje. Najčešće se pominju i podjednako su važne starost pacijentkinje i dužina lečenja steriliteta. Što je lečenje duže, šanse za začeće su manje. Sve pacijentkinje koje su kod nas na programu dugo su lečile sterilitet, više od polovine lečilo je neplodnost duže od pet godina. To je jedan od razloga zašto naši rezultati nisu spektakularni, iako su u program uključene samo žene mlađe od 38 godina - objašnjava dr Nebojša Radunović, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj. On kaže da je uspešnost veštačke oplodnje u ovoj ustanovi ostala ista kao i prethodnih godina, oko 24 odsto.
Za program asistirane oplodnje javilo 1.250 žena. Iskustva su pokazala da većina žena koje su se prijavile za program prethodno nije imala urađene sve analize. U poslednjoj grupi od 100 pozvanih žena, samo 29 je moglo da se uvrsti u program.
Od oktobra prošle do februara ove godine, načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju u GAK "Narodni front" bio je dr Milenko Proročić. U tom periodu na tretman je stavljeno 85 žena. Kod 30 odsto uspešno su urađeni embriotransferi - došlo je do oplodnje, a sa trudnoćom je nastavilo njih 14. Smena rukovodstva u toj ustanovi zakratko je prekinula ceo proces. Sada već bivši načelnik izbrisao je sve podatke o ženama koje su bile u pripremi da se uključe u program, odnosno o svim pacijentkinjama koje su obavile intervju. Sa ponovnim pozivanjem žena krenulo se nedavno. O postignutim rezultatima kod tih žena dr Eleonora Garaleić, koja je došla na čelo Odeljenja za vantelesnu oplodnju, kaže da je rano govoriti. Rezultati rada njenog tima biće vidljivi za koji mesec.
Pouzdano se ne zna koliko parova u Srbiji prirodnim putem ne može da dobije decu. Procena je da ih ima oko 100.000. Međutim prema godišnjim izveštajima farmaceutskih kuća koje proizvode lekove za stimulaciju jajnika, ovaj problem godišnje pokušava da reši 3.500 pacijenata.

Kod njih bebe najbolje „uspevaju“

U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra u Novom Sadu zadovoljni su postignutim rezultatima kod žena koje su završile program vantelesne oplodnje. Kod 40 odsto pacijentkinja potvrđena je trudnoća, kao rezultat ove metode čije troškove snosi Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a u okviru programa Ministarstva zdravlja Srbije.
- Od oktobra prošle godine 131 pacijentkinja je stavljena u program vantelesne oplodnje. Kod 22 program je prekinut, kod 14 se čeka odgovor. Trudnoća je potvrđena kod 38 žena ili 40 odsto po završenom embriotransferu. Do sada imamo jedne trojke i osam trudnica koje nose blizance. Sve trudnoće su u redu, a imali smo samo jedan pobačaj. Prva beba trebalo bi da se rodi polovinom jula, gde je vantelesna oplodnja uspešno završena u novembru prošle godine - objašnjava doc. dr Vesna Kopitović, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju.
Ona kaže da je prethodnih godina uspešnost vantelesne oplodnje u ovoj klinici bila oko 29 odsto. Sada se taj procenat daleko popravio i iznosi oko 40 odsto, jer su u program uključene samo žene mlađe od 38 godina.

Izvor: Blic

Šta se dešava s programom hiljadu vantelesnih oplodnji o trošku države
Za roditeljstvo uskraćeno 300 parova
Autor: Slavica Tuvić | 13.01.2008 - 00:07




U Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, GAK-u „Narodni front“ i Gine-kološkoj klinici u No-vom Sadu, umesto 1.000 planiranih vantelesnih oplodnji o trošku zdravstvenog fonda, prošle godine urađeno je samo 700. Čak 300 parova ostalo je uskraćeno da na ovaj način pokušaju da postanu roditelji.

Kako bi prevazišli ovaj problem, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje razmišljaju da ove godine, u kojoj će takođe biti izdvojen novac za 1.000 vantelesnih oplodnji, uključe i privatnike. Uslov će biti da imaju potrebnu opremu i kadar za kompletan proces vantelesne oplodnje.
Da neko namerno odugovlači ceo postupak, govori i podatak da je odluka o oplodnji na teret Fonda doneta još 2005. godine, a Stručnoj komisiji trebalo je skoro godinu dana da utvrdi kriterijume po kojima će parovi imati pravo da se uključe u program. S radom se počelo tek oktobra 2006. godine. Do kraja godine trebalo je da se uradi 300 vantelesnih oplodnji, ali nijedan centar nije ispunio normu. Bio je to početak, pa se najviše očekivalo od protekle 2007. godine. Međutim, ni u protekloj godini nije ispunjena norma od 1.000 vantelesnih oplodnji.
Republičkom zavodu iz ove tri ustanove od 1. januara do 20. decembra 2007. godine fakturisano je za naplatu 200 miliona dinara, što znači da je urađeno samo 700 oplodnji.
- Za tri metode vantelesne oplodnje Fond ustanovama plaća od 270.000 do 290.000 dinara. Ako uzmemo prosek od 280.000 dinara, dolazimo do cifre da je u sva tri centra bilo oko 700 pokušaja vantelesne oplodnje. Ginekološka klinika u Novom Sadu fakturisala je 70 miliona dinara, što znači da je u ovoj ustanovi urađeno oko 250 vantelesnih oplodnji. Po istoj računici u GAK-u „Narodni front“ urađeno je oko 300 oplodnji, dok je u Višegradskoj bilo 140 pokušaja vantelesne oplodnje - kažu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Lekari u ova tri centra kažu da je u ovim ustanovama urađeno u stvari više intervencija, ali da Fondu nisu poslate sve fakture.
- Fakture se šalju obično dve nedelje posle obavljene vantelesne oplodnje. Tačan broj obavljenih intervencija znaće se 15. januara. Tada se može govoriti i o procentu uspešnosti za prethodnu godinu - kaže dr Vesna Kopitović, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju u Ginekološkoj klinici u Novom Sadu.
Za program vantelesne oplodnje o trošku RZZO, za samo tri meseca od početka realizacije programa, prijavila su se 3.374 para. O broju parova koji prirodnim putem ne mogu da imaju decu, ne postoje precizni podaci. Pretpostavlja se da svaki deseti par ima ovaj problem.
Dakle, sva tri centra imala su novac, imala su listu čekanja, samo je bilo potrebno da prionu na posao. Da bi ispunili bonus, odnosno utrošili novac koji je Fond izdvojio, bilo je potrebno da svaki centar uradi po 330 intervencija.
Podsetimo, proces vantelesne oplodnje bio je čak, zbog nekih nemilih događaja, prekidan u „Narodnom frontu“ i Višegradskoj.
U Višegradskoj duži period nije mogla da se radi IKSI metoda jer je jedini mikrobiolog prešao u drugu ustanovu da radi. Proces je bio obustavljen sve dok dva mlada mikrobiologa nisu obučena. I u „Narodnom frontu“ došlo je do prekida u vantelesnoj oplodnji jer je bivši načelnik porodilišta, nakon što je smenjen s te funkcije, izbrisao podatke o pacijentima iz kompjutera. To je na mesec dana prekinulo ceo proces. Problem je rešen, nastavljeno je s radom, ali je izgubljeno dragoceno vreme.
Da podsetimo - pravo na vantelesnu oplodnju u trošku Republičke zajednice zdravstvenog osiguranja imaju svi parovi koji nemaju decu zbog steriliteta, s tim što žene ne mogu biti starije od 38 godina. Parovi se prijavljuju na liste čekanja u tri centra sa kojima Fond ima potpisan ugovor. Lista čekanja se formira po redosledu prijavljivanja.
Privatnici spremni - imaju i kapacitete i stručnjake
U privatnim klinikama koje se bave asistiranom oplodnjom kažu da su spremni da prihvate određeni broj pacijenata. U Specijalnoj bolnici „Beograd“ koja se isključivo bavi humanom reprodukcijom kažu da imaju i kapacitete i potreban stručni kadar.
- Ekipa koja radi sa mnom radi već 20 godina vantelesnu oplodnju. Prvi smo počeli da radimo u „Narodnom frontu“, da bismo kasnije otvorili privatnu bolnicu. Kod nas se radi osam programa vantelesne oplodnje i imamo jedinstvenu cenu za sve programe, i to je 128.000 dinara. Uspešnost kod nas je oko 25 odsto - kaže za „Blic nedelje“ dr Slobodan Radulović, direktor Specijalne bolnice „Beograd“.
On kaže da su se privatnici od početka zalagali da se uključe u program, ali da nisu naišli na razumevanje.

U Crnoj Gori
Još od 2005. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore snosi troškove za vantelesnu oplodnju. Ukoliko ona ne može da se uradi u ustanovama s kojima Fond ima zaključen ugovor, obavlja se kod privatnika, ali po limitiranim cenama. Maksimum koji Fond snosi za ovaj postupak je od 1.550 do 1.910 evra.

Izvor: Blic

”Prave” bebe
u dve smeneB. RADIVOJEVIĆ, 11.01.2009 21:00:00   Ocena: 5.00 (Glasova: 1)    Komentara: 0


Za vantelesnu oplodnju o trošku osiguranja trenutno je spremno 536 žena. Očekuje se da će one proći program do sredine sledeće godine. Za još oko 1.500 žena koje su vođene na listama čekanja u dve državne klinike u Beogradu i jednoj u Novom Sadu, tek treba da se utvrdi da li, pored opštih uslova, ispunjavaju i medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Vođenje lista čekanja od proširivanja ovog programa i na šest privatnih ginekoloških bolnica preuzeo je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. On je anketirao žene koje su završile svu neophodnu dijagnostiku na osnovu koje su stručne komisije ustanovile da ispunjavaju sve medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Od 536 anketiranih žena, njih 230 se izjasnilo za postupak u privatnim klinikama, a 200 za državne bolnice. Od ostalih se još čeka odgovor. Vođenjem lista čekanja i upućivanjem pacijentkinja u “ruke” RZZO donekle je smanjen prostor za manipulaciju i odvlačenje pacijentkinja iz državnih u privatne bolnice. Ali, kao i u drugim granama medicine, i ovde je očigledan sukob interesa. Jer u većini privatnih klinika koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku osiguranja rade isti lekari koji primaju pacijentkinje sa liste u državnim bolnicama.
Iako je uslov za privatnike bio da imaju svu potrebnu opremu za kompletan program vantelesne oplodnje i svoj stalni stručni kadar, na ovaj drugi kriterijum je, izgleda, “gledano kroz prste”. Tako se dogodilo da od šest privatnika, sa kojim je posle tendera potpisan ugovor, samo dva - Specijalna bolnica “Beograd” i Ginekološka bolnica “Ivanović” - imaju svoje lekare za program vantelesne oplodnje, i “ne mame” pacijente “zvučnim konsultantima” iz državnog zdravstva.
- Naš interes je bio da što pre skratimo liste čekanja za postupak vantelesne oplodnje i zato smo u ovaj program uključili i privatnike - kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, na pitanje kako se dogodilo da se vantelesna oplodnja o trošku osiguranja u privatnim bolnicama uglavnom poveri, opet, lekarima iz državnog zdravstva. - Nema prostora za zloupotrebe i masovno preusmeravanje pacijentkinja u privatnu lekarsku praksu, jer RZZO vodi liste i usmerava pacijentkinje. Prvo ćemo, naravno, popunjavati kapacitete državnih bolnica, a žene koje one ne mogu da prime upućivaćemo kod privatnika.
U Specijalnoj bolnici “Beograd” program vodi prof dr Slobodan Radulović, koji je pre više od dve decenije uradio prvu vantelesnu oplodnju u Srbiji, a u bolnici “Ivanović” - dr Gordana Ivanović. Ostale četiri privatne bolnice koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku države angažuju lekare iz državnog zdravstva.
U bolnici “Jevremova”, gde kao konsultant povremeno dolazi i dr Veljko Vlaisavljević iz bolnice u Mariboru, radi i dr Aleksandar Ljubić iz Instituta za ginekologiju u Višegradskoj. U “OB medikal centru” dopunski radi dr Eliana Garaleić, načelnik odeljenja za asistiranu reprodukciju u GAK “Narodni front”. “Intermedikus bis” je ordinacija Ljubinke Radunović, supruge prof. dr Nebojše Radunovića, direktora Instituta za ginekologiju u Višegradskoj, a u novosadskom “Genesisu” angažovana je dr Vesna Kopitović, koja program vantelesne oplodnje vodi na ginekologiji Kliničkog centra u Novom Sadu. Dr Kopitović u “Genesisu”, posle stupanja na snagu novih pravila o dopunskom radu u zdravstvu, radi samo nacionalni program vantelesne oplodnje.

PROGRAM PROŠLO 1.000 ŽENA
Od početka programa vantelesne oplodnje o trošku osiguranja, u jesen 2007. godine, program je prošlo oko 1.000 žena. Lekari kažu da je uspešnost bila oko 30 odsto, a najbolji rezultati postignuti su na ginekologiji u Novom Sadu. Jedan postupak vantelesne oplodnje košta kasu zdravstvenog osiguranja od 270.00 do 290.000 dinara, zavisno od toga koja se od tri metode primenjuje.

Izvor: Novosti