Muzej voštanih figura Madam Tiso jedna je od najvećih turističkih atrakcija za posetioce britanske prestonice. Jenostavno se mora videti, jer ono što se može videti i doživeti u tom jedinstvenom muzeju slavnih bilo koja footgrafija ili video snimak ne može da dočara, niti da autentično prikaže. Doslovno steknete osećaj da ste u društvu tih svetski poznatih ličnosti koji su majstorski vajane, a fotografije koje se nose kao uspomene tek delić su prikaza tih nezaboravnih doživljaja. Voštane figure toliko imaju sličnosti sa stvarnim osobama da doživite osećaj da su one tu, prisutne, stvarne, da se druže sa vama, ćaskakju...samo što nešto ne izgovore ili pitaju.
Da bih se stiglo do muzeja, najbolje je da koristite metro jer je to najbrži i najeftiniji način. Pre odlaska u posetu valja bar nešto znati o ovom atraktivnom muzeju, ali se i pripremiti na duže čekanje, jer kolona ljudi sa svih strana sveta zna da bude dugačka i do trista metara.
Ko je Meri Tiso?
Madam Tiso, odnosno Mari Tiso(1761–1850), bila je vajarka voštanih figura. Rođena je u Strazburu, u Francuskoj, kao Mari Grošolc, a radila je kao kućna pomoćnica kod doktora Filipa Kirtijisa koji je bio modelar i koji je i nju naučio modeliranju u vosku i pravljenju voštanih figura. Godine 1765. godine Kirtjis je napravio figuru Mari Žan di Bari, ljubavnice Luja XIV, koja je i najstarija izložena figura. Prva voštana figura koju je izvajala Mari Tiso bila je figura Voltera, 1777. godine, a potom i Žan-Žak Rusoa i Bendžamina Frenklina. Posle Kirtijisove smrti Mari Tiso je pripala njegova kolekcija voštanih figura. Ona odlazi u London 1802. godine, a Francusko - engleski rat onemogućio je da se vrati u svoju zemlju, pa je sa svojom kolekcijom putovala britanskim kraljevstvom i Irskom. Prva stalna postavka, u ulici Bejker u Londonu, datira od 1835. godine, a na sadašnju lokaciju, u ulici Marilebon, muzej je premešten 1884. godine. Požar iz 1925. godine uništio je neke figure, ali je većina ostala neoštećena. Kuriozitet je da je tokom nemačkog bombardovanja Londona, 1940., figura nacističkog vođe, Adolfa Hitlera, jedna od retkih koja nije bila oštećena. Neke od figura koje je Meri napravila još uvek postoje, uključujući i njen autoportret iz 1842. godine, koji se nalazi na ulazu u muzej. Posle smrti Meri Tiso, 1850. godine, tradiciju vajanja poznatih i slavnih ličnosti nastavili su mngobrojni majstori vajarstva.
Najmlađi junak Hari Poter
Kada se uđe u muzej i stignete na sprat gde se kupuju karte, nestaje nelagodnost zbog višesatnog čekanja u dugoj koloni. Preporuka je da planirate da muzej posetite ponedeljkom, jer, kao po pravilu, drugim danima čekanja su i do pet i više časova. Prvi kontakt sa poznatim ličnostima su figure slavnih pevača, i u čudu se nađete gde pre da gledate - u figure ili u par koji je negde pored vas i ushićeno komentariše utisak o onome što je ispred ili pored njega.
Na svim nivoima u salama ljudi cirkulišu, ali nikad nije toliko prepuno, pa možete dobro da pogledate ličnost koju znate sa filma, čije ste pesme slušali i voleli, sportiste koji su obarali rekorde, političare koji su prekrajali ili stvarali novu istoriju u svetu. Slikanje, na primer, sa kraljevskom porodicom košta 20 funti, a ako vam se ne dopadne bilo koja fotografija sa vašim “junakom” koju ste želeli da imate za uspomenu, ne morate je uzeti, pa ona ostaje za uspomenu u muzeju.
Inače, najmlađi junak ovog svetski poznatog muzeja je Danijel Redklif, odnosno planetarni junak Hari Poter. Za izradu jedne figure potrebno je oko 800 sati rada, više od 250 preciznih merenja i fotografisanja. Sve figure su 2% veće nego u prirodnoj veličini, a telo se uvek vaja odvojeno od glave, pa se u finalu spaja. Inače, poslednjih 12 godina izvajano je oko 1500 eksponata.
Dvorana strave
Jedna od najvećih atrakcija muzeja Madam Tiso, zbog koje mnogi posetioci najviše dolaze u muzej, je Dvorana strave. Ovaj deo postavke obuhvata neke od žrtava Francuske revolucije i, takođe, novije kreacije ubica i kriminalaca.
Pred ulazak u Dvoranu strave i užasa napisano je :”Ako imate slabo srce i ako ste plašljivi nemojte da idete u ovu dvoranu. Ima i lepših prizora u muzeju”.
Po ulasku u dvoranu videćete neke stravične scene koje mogu zaista da zasmetaju onima koji imaju slabo srce ili su nežnije mentalne građe.
Zvukovi koji se tu emituju zaista su neprijatni, pa i vrlo uznemirujući, i ne zna se kad i gde će vas zateći taj zvučni šok. Najgore je to što se sve odvija u potpunom mraku. Zavisno od mesta na kojem stojite visina tona se pojačava ili smanjuje. I nikada ne znate kakav zvuk i kojeg intenziteta će vas u sledećem trenutku zateći.
U nekim delovima dvorane sačekaće vas dimne zavese, pa ako imate problema sa disanjem, savetuju se da ne ulazite u dvoranu. Posetiocima se posebno skreće pažnja da se u svakom trenutku mogu iznenada pojaviti statisti koji dopunjuju svojim nenadanim iskrsavanjem strašnu pojavu pored koje upravo prolazite. Statisi su, inače, stvarni ljudi, ne smeju da se dodiruju niti da se branite ako vam pored glave, ispred lica i očiju urade neki za vas neprijatni pokret ili gest. Ako imate “petlje” za to, samo napred i hrabro, jer, naravno, podrazumeva se, neće vas povrediti.
Dok je potpisnik ove reportaže stajao ispred dvorane i slušao čoveka koji sa tablom i natpisom “Dvorana strave u užasa” objašnjavao detalje i istorijat ovog prostora i voštanih figura koje se tu nalaze, desetak ljudi koji su do tada bili rešeni da uđu, odustali su.
Grupa u kojoj je bilo dvadesetak ljudi odjednom se prepolovila i nakon desetak minuta slušanja objašnjenja upalilo se zeleno svetlo – znak za ulazak.
Bio sam pripremljen na svaku vrstu iznenađenja. Fotoaparat sam povremeno upotrebljavao, ali kada sam iza jedne krivine doživeo da me iznenada susretnu dvojica statista koji su ispuštali urlike, malo sam se stresao.
Nakon dva minuta sam se pribrao, i kad sam pomislio da je “opasnost” prošla, osetio sam da mi je nešto iznad glave prozujalo. Kad sam pogledao gore video sam neku pticu koju je nosio statista - kreštala  da vam se krv u žilama zaledi.
A treći statista, obojen drečavim bojama, uneo mi se naglo u lice. Zaista me je prošla jeza, drhtao sam! Prestao sam da fotografišem i odložio sam fotoaparat da mi ne ispadne nakon sledećeg prepadanja.
Na ulazu sam snimio nekoliko jezivih scena odsecanja glava, mučenja, krvi koja šišti...
Šetnja dvoranom traje tridesetak minuta, krećete se pravcem kojim vas usmeravaju statisti i sve to prate reski udarci visokih tonova, mešavina zvukova, krici ptica kao i vapaji iz nekih tamnica. I tako sve do izlaska.
Statisti vas vrebaju, dobro su istretirani za taj posao. Glavni cilj im je da vas iznenade, i mada sam bio pribran i nisam se nakon prvog, dramatičnog “vatrenog krštenja” uplašio, bilo je zaista napeto i podiglo mi je adrenalin.
Naša grupa, koja je brojala desetak ljudi, tako se otegla da su statisti mogli nesmetano da izvode svoje tačke zastrašivanja i uzbuđivanja. Na kraju je usledila vožnja kolima koja se vrte na sve strane i iz kojih imate priliku da vidite još neke od strašnih prizora, ali sada na svetlu, što uz prisustvo ostalih posetilaca, deluje kao da je tako i osmišljeno.
Lica posetilaca koji su izdržali “tretman” u Dvorani strave bila su crvena, a približavajući se izlasku počeli su da razmenjuju utiske, a i boja je počela polako da im se vraća.
Na izlasku nas je ispratio veliki glumac i komedijant Čarli Čaplin i velika prodavnica suvenira. Svako sa sobom ponese bar po jedan “dokaz” da je bio u muzeju, a “šetnja” po utiscima trajeće još dugo.

OGRANCI U OSAM ZEMALJA
Muzej voštanih figura ima svoje ogranke u Amsterdamu, Hong Kongu, Las Vegasu i Njujorku. U ovim muzejima “žive” Sadam Husein, Adolf Hitler, Vinston Čerčil, Indira Gandi, kraljica Elizabeta, princ Čarls, Fidel Kastro, Vladimir Putin, Toni Bler... zatim Džon Travolta, Madona, Vejn Runi, a prva porno zvezda koja je dobila svoju voštanu figuru u muzeju je Džena Džejmson. Neka od muzičara koji krase muzej "Madam Tiso" su i Britni Spirs, Kajli Minog, Džastin Timberlejk, Elvis Prisli, Džon Bon Džovi, Bob Dilan, "Bitlsi", Paris Hilton, Dajana Ros, Šer...Kada je reč o poznatim glumcima, tu su figure Anđeline Džoli, Breda Pita, Arnolda Švarcenegera, Elizabet Tejlor, Merilin Monro, Toma Kruza, te još stotine poznatih lica iz sveta filma i sporta. U muzeju je izložena i voštana figura Baraka Obame uoči njegove inauguracije kao 44. američkog predsjednika. Voštana figura novog američkog predsednika smeštena je u prostoriju koja je kopija Ovalnog ureda Bele kuće. Nedaleko od Obame su Ronald Regan, Džordž Vašington i Džordž Buš.Osam potpuno identičnih Obaminih voštanih figura izloženo je u svakom od muzeja "Madam Tiso" širom sveta.
I bivši svetski prvak u Formuli 1, Luis Hamilton, dobio je svoje mesto u muzeju, a izrada njegove figure koštala je oko 250.000 dolara. U muzeju su svoje mesto dobile i druge legende Formule 1 - Ajerton Sena, Najdžel Mensel i Mihael Šumaher.



Izvor: Novosti